Pročitano u novembru 2019. godine, deo četvrti i poslednji

Preostalih 5 knjiga!

Čudovnjakinja: Poziv Morigan Vrane, Džesika Taunsend. Nastavak Nikadišta. Divno kao i prva knjiga (ovog puta, sem Fantazmačke koja je i dalje super, imamo i Fantazmače), svet je i dalje maštovit i kompleksan, dobro su razrađeni i sporedni likovi, svi upadaju u nevolje (u koje ih delom odvode i školski zadaci), i ja bih da čitam nastavak, ako može odmah sad. A ne može, nije još napisan.

Hrim ratnik, Vladimir Lazović. Roto-roman sa junačkim muškarcima i ženama koje su (skoro sve) lepe, i postapokaliptična priča smeštena uglavnom u naše predele, sa sve mutantima, raznoraznim mitologijama (jer se nakon uništenja sveta ljudi vraćaju starim verovanjima), a bogme i vanzemaljcima. Plus bitkama. Plus potragom. Plus pokušajem da se spase svet.

I, pošto je Lazović u pitanju, ima i mnogo, mnogo više od toga. A i ozbiljnije je, a pritom uspeva da ostane onako zabavno kako biste od ovakve knjige i očekivali.

Čitajte. I uživajte.

Kintsugi tijela, Senka Marić. A sad nešto sasvim drugačije: nije fantastika, nego priča jedne žene koja se bori sa rakom dojke. Poetično, minimalistički, i, potpuno neočekivano s obzirom na tematiku, neverovatno pitko. Očekivali biste da ovakva knjiga bude teška, da bude mučna, i naravno da vam nije svejedno kad čitate kroz šta sve naratorka prolazi, i fizički i psihički, dok pokušava da sastavi krhotine svog tela i svog života, ali... Neverovatno je pitko. I lepo je.

Kintsugi tela. Kintsugi života. Kintsugi knjige.

Lepa knjiga za čitanje, ako ste u stanju da podnesete temu. Ili ako vam baš treba pomoć kako biste mogli da je podnesete.

Mentor, Ksenija Pešić. Dvoje pisaca, dva pristupa pisanju, svaki ekstreman na svoj način, i pokušaj da se nađe zajednički jezik (a možda, ako je moguće, i zajednički život), i istraživanje može li to nekako da funkcioniše. Plus autorkina zapažanja o tome kroz šta sve prolaze pisci čim nešto počnu negde da objavljuju. Plus još dosta toga, i sve ispričano od srca.

Čuvari fantazmi, Zoran Petrović. Zbirka priča, neke su iz sveta Praznika Zveri, neke su sa raznih konkursa/iz raznih antologija (pa povezane sa svetom Praznika Zveri, ili ne), tu su i posvete omiljenim piscima/spisateljske vežbe, kao i igrarije. Vidi se da je pisac uživao u pisanju, i onda sve lepo uredno sakupio, da mogu i njegovi čitaoci da uživaju (a moguće i da se iznenade kad vide nešto što nisu očekivali).









Toliko za ovaj put, a u sledećem postu o pročitanom će po svoj prilici biti sve neki stranci, i raznorazni užasi.

Sajam knjiga 2019. godine, ulov drugi

Ovog puta, 20 knjiga i 2 stripa.

Kralj ožiljaka, prvi deo, Li Bardugo, Urban Reads

Čudovnjakinja, Džesika Taunsend, Urban Reads

Pisma astrofizičara, Nil de Gras Tajson, Urban Reads

Fontane tišine, Ruta Sepetis, Urban Reads

Illuminae, Ejmi Kaufman & Džej Kristof, Urban Reads

Gemina, Ejmi Kaufman & Džej Kristof, Urban Reads

Obsidio, Ejmi Kaufman & Džej Kristof, Urban Reads

Panišer 3: Gore je dole, crno je belo, Gart Enis, Darkwood

Dedpul opet satire Marvelov univerzum, Kalen Ban i Dalibor Talajić, Čarobna knjiga

Kopljem i mačem, Ilija Dragićević, Strahor

Priče uz ognjište, Vlada Arsić, Strahor

U času zmaja, Robert E. Hauard, Strahor

Kletva Kainova 2, Aleksandar Tešić, Strahor

Šilom u čelo, Goran Skrobonja, Strahor

Papir brzo gori, Nikola Petrović, Treći trg

Mali prostori, Ketrin Arden, Dibidus

Mrtvi glasovi, Ketrin Arden, Dibidus

Izbledele duše, Mladen Jakovjević, Akademska knjiga

Mletački sokol, Milena Benini, Hangar 7

Kantikulum za Lajbovica, Volter M. Miler, samostalno autorsko prevodilačko izdanje (kupljeno na štandu Čudne knjižare)

iPhuck 10, Viktor, Peljevin, Plato

Generation P, Viktor Peljevin, Plato











Biće toga još! Da, znam da nisam normalna.

Pročitano u septembru 2019. godine

Šta se čitalo u septembru? Knjige, stripovi, časopisi... Ok, jedan strip i jedan časopis (magazin?), plus pet knjiga.

Batman: Noćobdija, Mari Lu. Ovo je jako zgodno za čitanje na plaži, ili već nekom letovanju, ili u već nekoj prilici kada puštate mozak na ispašu. Što je prilično neophodna stavka, kao i slanje suspenzije neverice na odmor, inače ćete stalno sebi da govorite ma daaaj, pa ovo nikako ne bi išlo ovako, nema šanse da... I, da, govorili biste to sebi za knjigu o mladom Betmenu. Takođe, ako tražite knjigu koja bi se držala kanona (nekog) o Betmenu, i ako bi vas silno izluđivalo ukoliko ga se knjiga ne drži (a ne drži ga se, ovo više deluje kao da neko zna ponešto o Betmenu pa je uzeo da piše nešto svoje o tome kako je Betmen počeo), ovo delo nije za vas.

Sa druge strane, ako tražite nešto krajnje neobavezno i neobavezujuće, i po mogućnosti zabavno, ovo je skroz okej.

Catwoman: Dušekradica, Sara Dž. Mas. Još jedna iz serije šta sam čitala na odmoru. Kao ni gorepomenuti Betmen, ni ova knjiga se ne drži kanona. Kao i gorepomenuti Betmen, i ova knjiga je zabavna (zapravo, i zabavnija od njega). Plus je tu jako zabavan spoj sa Harli Kvin i Poison Ivy. Plus nisam imala ma daaaj reakciju (ni ovo ne pršti od logike i smisla, ali mi ništa nije bilo toliko suludo kao ideja da bi neko, kao kaznu, poslao mladog bogataša na društveno-koristan rad u ludnicu Arkam, što se desilo u Betmenu).

Sve u svemu, zabavno.

Književna fantastika 2019, gomila autora, urednici Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević. Broj posvećen Pou, kao što vidite na slici. Dobre priče, zanimljivi eseji, presek frankofone mračne fantastike, književnost, stripovi, filmovi, prikazi... Dosta toga dobrog na manje od 200 strana.

Dedpul satire Dedpule, Kalen Ban. Dedpulovo satiranje svega i svačega se nastavlja, i prelazi na samog sebe. Ko smatra da ne postoji previše Dedpula, ili mu bar ne smeta mnogo mnogo Dedpula, uživaće, ostalima bi moglo da bude auf, daj nešto drugo.

Meni bilo zabavno.

The Best Science Fiction and Fantasy of the Year Volume Thirteen, Džonatan Stran. Ovo je baš onako šarolika mešavina. Ima tu priča koje su lepe i budu vam drage, kao poslednja priča o Zemljomorju Ursule Legvin (koju bez čitanja ciklusa o Zemljomorju nema smisla da čitate), ima retro SF-a (When We Were Starless, Simone Heller, meni među najboljim SF pričama u ovoj antologiji), retro sword-and-sorcery priča (The Staff in the Stone, Garth Nix) koja baš prija, priča koje bi bile sasvim prikladne za čitanku (recimo, Field Biology of the Wee Fairies, Naomi Kritzer), vrlo gotivnih priča (The Starship and the Temple Cat, Yoon Ha Lee, A Witch's Guide to Escape: A Practical Compendum of Portal Fantasies, Alix E. Harrow, The Rose MacGregor Drinking and Admiration Society, T. Kingfisher), priča za koje ne znate zbog čega bi ih neko objavio (sem zato što ih je napisao Džefri Ford, recimo), a još manje zbog čega bi dospele u izbor najboljeg za određenu godinu, priča koje imaju sjajne delove, a ostatak bi mogao da bude izbačen (u manjoj meri, odnosno sa znatno više dobrih delova, The Only Harmless Great Thing Brooke Bolander, a u znatno većoj meri, Widdam, Vandana Singh), tu je i mnogo lepa i mnogo nejasna priča (A Brief and Fearful Star, Carmen Maria Machado), interesantna priča koja nervira dužinom (Okay, Glory, Elizabeth Bear), vrlo interesantna priča sa šimpanzom detektivkom (Meat and Salt and Sparks, Rich Larson), zabavna priča koja nervira dužinom (If at First You Don't Succeed, Try, Try Again, Zen Cho), grozno poučna priča (The Woman Who Destroyed Us, S. L. Huang)... Svašta tu ima. I vredi čitanja, makar da vidite od kojih biste autora želeli da pročitate još nešto.

U planinama ludila, H. F. Lavkraft. Kratak roman plus novela, Lavkraft iz vremena kad u delima ima i naučne fantastike. Susret sa Drugim (iznenađeni ste, zar ne?), Drugi je zastrašujuć, ali nije samo zastrašujuć; koliko god ogromne i organski užasavajuće bile razlike, postoje i dodirne tačke i mogućnost razumevanja, čak i komunikacije (i, u nekoj meri, simpatije prema njima), a postoje i oni stvarno mnogo gadni Drugi koji su u mnogo čemu sušta suprotnost prvima.

Dobar koncept. Predvidljivo ako ste ikada čitali Lavkrafta, al' koncept je svejedno dobar.

Ostrvo doktora Moroa, H. Dž. Vels. Da, tek sam je sad pročitala. Klasik, sve već znate (valjda), u suštini mi je najjeziviji ispao kraj, kad je protagonista uspeo da se vrati u civilizaciju (zapravo, lažem, najjezivija mi je bila vivisekcija pume i ostalih životinja). Dopalo bi mi se da je delo duže i da su ličnosti zverki bolje obrađene, al' šta je tu je, znam da nije to bila poenta.




To bi bilo to za septembar, odo' sad da čitam dalje.

Pročitano u januaru 2019. godine

Krenuo već i mart, no, što zbog posla, što zbog nekih drugih stvari, ja nikako da se osvrnem na ono što sam čitala u januaru, uglavnom u toku praznika.

Dakle, šta se čitalo?

Razgovori, Vilijam Barouz. Izbor iz Burroughs Live. Kao što se da naslutiti po naslovu, razni su razgovarali sa Barouzom o svemu i svačemu, i pošto je reč o Vilijamu Barouzu i razgovorima vođenim posle pojave sušte genijalnosti kakva je Goli ručak, i o gomili jako interesantnih ljudi o kojima Barouz priča, čim se dočepate knjige, čeka vas mnogo, mnogo uživanja. Ko zna ko je Barouz, zna i šta da očekuje; ko ne zna, vreme je da nauči.

Čitajte i uživajte.

The Cat Inside, opet Barouz. Crtice o svemu i svačemu, i dosta tog svega i svačega ima veze sa mačkama, što bukvalno, što figurativno. Ako ste pročitali genijalnost od Barouzove Knjige snova, pa, The Cat Inside je po mnogo čemu slična. Ako još niste čitali Knjigu snova, čekaju vas dve predivne knjige za uživanje.

Devojčica koja se napila mesečine, Keli Barnhil. U mnogo čemu, ovo je baš fina knjiga za decu, onakva kakva treba da bude. Super kreće, sa dobrom vešticom koja spasava bebe, i bebom koja se neplanirano puni magijom, i minijaturnim zmajčetom, i dobrim velikim čudovištem iz močvare koje je mnogo, mnogo više od toga... Problem je što se onda sve uspori, i postane repetitivno. A ciljna grupa su deca od 10 i više godina, pa uopšte nisam sigurna da će imati strpljenja da nastave. E, sad, ako se ne smorite toliko da odustanete, da znate da se kasnije ubrzava (ali ni u jednom trenutku ne postaje zbrzano, ni otaljano), i da je, ukupno uzev, ovo baš lepa knjiga za decu. Ja se nisam pokajala što sam izdržala i sporije i repetitivne delove.

Drčna, Dženifer Metju. Dobra zabava. I ne samo to. Može da se desi da neko pomisli da je ovo samo neka glupa knjiga za tinejdžere, ili feminističko smaranje, ali niti je smaranje, niti je glupost. Naprotiv.

Dakle, jednoj devojci dosadi što se dečacima sportistima iz njene škole sve dozvoljava, uključujući i ponižavanje i maltretiranje devojaka, i kreće u akciju, koja potpuno neplanirano preraste u nešto mnogo veće. I ne, nije ona savršena, niti sve ide glatko, niti su svi dečaci kreteni; u suštini, niko tu nije savršen, ali dobri ljudi su dobri ljudi, što znači da će i da saslušaju, i da se potrude da postanu bolji.

I znam da sve ovo možda i ne zvuči baš zabavno, ali zaista jeste.

Škola za anđele, Isidora Bjelica. Delom autobiografsko delo (ne shvatati bukvalno), delom saveti i preporuke. Za neke ljude ova knjiga će biti nešto na šta će samo da slegnu ramenima, ili je neće ni pročitati (sasvim legitimno, naravno), a nekima koji se osećaju izgubljeno zbog raznih životnih nedaća i ne znaju šta i kako dalje mogla bi da znači mnogo.

Deca krvi i kosti, Tomi Adejemi. Fino je ovo. Ima nekih početničkih problema (recimo, autorka može da osmisli kako će likovi da se razvijaju, ali izvedba nije baš najsrećnija zbog nedostatka zanatskog umeća, sa sve štabre ljubavnom pričom i štabre povremenim nerazumnim ponašanjem glavne junakinje, al' 'ajde, zapravo je još dete), plus mi se čini malko amerikanizovanim (mada u potpunosti razumem zašto bi to uradila), plus mi se čini da je koristila dosta umetničke slobode kad se radi o božanstvima (na šta pisac ima puno pravo, i, sa druge strane, makar nije išla u smaračke klišee tipa zle Morane i zlog Lokija i zlog Crnoboga (ne, nema ni Morane ni Lokija ni Crnoboga)). Super je što se radi o drugačijoj kulturi i drugačijem svetonazoru i drugačijem panteonu (mada bih volela da ih vidim u opakijem izdanju, što se možda kasnije i desi, jer su ovde baš previše fini).

Sve u svemu, dobro je ovo za početak. Čekam nastavke.


To bi bilo to za januar. U februaru sam pročitala ukupno dve knjige, pa će sledeći post o pročitanom biti kraći.

Pročitano u decembru 2018. godine

5 knjiga i 1 strip, pa da završavamo sa sada već prošlom godinom.

Žene koje su promenile svet, Irene Civico, Sergio Parra, Nuria Aparicio. Ilustrovana knjiga za nešto mlađe čitaoce (mada ni starijima neće faliti ama baš ništa ako je pročitaju), o 26 bitnih žena. Čime su se bavile, šta su postigle, sa kojim problemima su se suočavale, zbog čega su bitne... I sve to ispričano na vrlo prijemčiv način, uz fine ilustracije. Super da pročitate, što-šta naučite i zabavite se pritom, a super i kao poklon (može i nakon što je vi pročitate, ako vam ne bude žao da se odvojite od nje).

Priče o prkosnim Srpkinjama: 50 smelih žena Srbije, Ivana Nešić, Azra Kostić Prćić. Vizuelno prelepo, lepo ispričano, ovog puta o 50 Srpkinja koje su bitne za kulturni, istorijski, naučni i sportski život Srbije, i koje su se saplitale o milion prepreka samo jer su žene (plus o sve one prepreke o koje bi se i inače saplitale). Hrabre, uporne, sposobne, izborile su se da postignu mnogo toga, uključujući i to da žive onako kako same odaberu, koliko god se njihova okolina bunila, a bunila se.

Čitajte, učite, a pritom ćete se i zabaviti (jeste zabavno, časna reč!) i uživati. I to se odnosi na sve: priče o avanturama i postignućima su svima interesantne, i svakog mogu da inspirišu.

Dedpul satire Marvelov univerzum, Kalen Ban, Dalibor Talajić. Heh. Definitivno zabavno. I pitate se šta se dešava. A Dedpul ide onako, baš dedpulovski, sa žešćim probijanjem četvrtog zida. Ludo zabavan kraj, i čekate šta će dalje biti.

Ili bar ja čekam.

Naravno, tu je i dalje Draškov prevod da doda zabavu.

Samuraj, Šjusaku Endo. Ovo mi se razvuklo delom zbog nestrpljenja da pročitam neke druge stvari, a delom zbog nedostatka vremena. No, to ne znači da knjiga ne valja; mada mi je "Ćutanje" bolje leglo, i ovo je odlična priča o vremenu progona hrišćana u Japanu, s tim što je ovog puta u središtu nesrećni niskorangirani samuraj koga šalju u misiju koja od starta nema baš neke šanse, a on mora da ide zbog obaveza prema porodici (i jer mu je naređeno), iako mu se niti ide, niti mu je stvarno stalo do onoga što bi, kao, mogao da dobije po uspešnom okončanju zadatka.

A onda stvari krenu nizbrdo.

Dobro je ovo. Čitajte.

Život bez kraja, Frederik Begbede. Begbedeovo pisanje meni, izgleda, ne leži. Pre ovoga sam čitala "Praznik u komi", i utisak mi je bio da bi autor hteo da napiše novi "Klošmerl", al' mu ne ide. Ovde nisam baš sigurna šta bi hteo: kreće kao priča o pedesetogodišnjaku koji se uprpio od jednog-dana-predstojeće smrti pa traži način da postane besmrtan, pa nakon nekog vremena pomislite da se možda radi o naučnofantastičnom romanu, a nakon još nekog vremena dođe bezvezni kraj koji bi trebalo da bude poučan.

Ili već tako nešto.

Da ne bude zabune, znam da dosta ljudi voli Begbedeovo pisanje, i sasvim je moguće da je on zapravo sjajan pisac koji meni jednostavno ne leži. Dakle, ako mislite da bi vas neko njegovo delo interesovalo i da biste mogli da uživate u njemu, samo napred, nemojte zbog mene da odustajete.

Usnuli zmajevi, Miloš Petković, Aca Seltik, Igor Krstić. Lepo ilustrovano tvrdokoričeno izdanje, zgodno za poklon ljubiteljima pisanja Miloša Petkovića i/ili Ace Seltika. Junaci, vile, zmajevi, patuljci, kentauri, džinovi, stari bogovi (spojler: ovde Morana nije zla, bar ne u ovom delu, tek će se videti za nastavke), zli bog i zloće koje ga slušaju hoće da prekriju svet tamom, naši junaci pokušavaju da ga spreče... Sve već znate. Ako uživate u takvim knjigama, pravi izbor za vas.

Pročitano u oktobru 2018. godine, deo drugi

Kao što rekoh, dve knjige za decu, i tri stripa.

Supermen: Crveni sin, Mark Milar, Dejv Džonson, Kilijan Planket. Šta bi bilo kad bi bilo (ne da je inače bilo, pošto govorimo o izmišljenim likovima), to jest, šta da se brod sa bebom Kal-Elom srušio u Sovjetskom Savezu, umesto u Americi? Kakav bi bio Supermen, odrastao u komunističkom društvu? Drug Supermen? Leks Lutor je i dalje Amerikanac, Luis mu je supruga, Betmen je iz Sovjetskog Saveza i roditelje mu je ubio...

No, da ne spojlujem previše, interesantna obrada, i interesantna priča. Sa dobrom zvrčkom, al' neću da spominjem u kom delu.

Monstrumesa: Buđenje, Mardžori Lu, Sana Takeda. Za početak, ovo prelepo izgleda. Sem slova koja su negde presitna, ovo je pravi raj za oči, da blenete i da se napajate lepotom raskoši. Kao drugo, mačke su divne (ovde postoje kao posebna inteligentna rasa). Što se ostalog tiče, priča tek treba da se razvije (za sada je to mlada devojka u stimpank svetu koja traži odgovore o svojoj prošlosti), a, ako će da prati vizuelnu raskoš, moraće dodatno da se razgrana (da ne bude zabune, za sada teče dobro, i nadam se da će tako i ostati) i postane sve kompleksnija i kompleksnija; likovi su dobro postavljeni; i mačke su super. I lisičica je mnogo slatka. I monstrum postaje sve interesantniji. I... Shvatate već, vuče na čitanje, 'oću još, 'oću i da saznam više o tom svetu i njegovom ustrojstvu i vrstama, a čak i ako vas sve to ne zanima preterano, neće vas ni iznervirati, a uživaćete u vizuelnom.

Buđenje, grupa domaćih (računajući i region) autorki. Tri scenaristkinje, osam crtačica. Piše da su ove stripove kreirale žene, o ženama, za žene, al' ne vidim što ih ne bi i muškarci čitali.

Priče idu od antičkog doba, kroz razne istorijske periode, do budućnosti, i bave se borbom žena za poboljšanje svog položaja (za to da mogu da se bave profesijom koja ih zanima, same odlučuju o sebi i kako će živeti, da ne budu tretirane kao niža bića...). Vizuelno, stilovi se poprilično razlikuju (u ovom slučaju to je plus, naravno, pošto je svaka priča zasebna celina), priče takođe variraju, i, ukupno uzev, ovo je poprilično interesantno (i emotivno!) delo.

Jaje, mleko, voda..., Mina Todorović. Nova knjiga Mine Todorović! Nova knjiga Mine Todorović! Ahem.
Knjiga o sukobu svetova. O prijateljstvu. O povređivanju prijatelja (i drugih dragih osoba). O emotivnoj nezrelosti. O porodičnim i društvenim problemima. O alkoholizmu i švaleraciji koji razaraju porodicu. O zlostavljanju. O vršnjačkom nasilju. O zanemarivanju dece. O posledicama lošeg ponašanja roditelja (a roditelji su ipak uzor svojoj deci, htela ona to ili ne). O mnogo čemu još. I sve to kroz lepu, neretko vedru (uprkos obradi teških tema i odbijanju da se od njih beži) priču.

A ima i divnih kuca.

Divno. Čitajte.

Nikadište: Iskušenje Morigan Vrane, Džesika Taunsend. Još jedna divna knjiga za decu. Naravno, poprilično drugačija od knjige Jaje, mleko, voda..., ali svejedno divna.

Neki je optužuju za sličnosti sa Harijem Poterom, i da, ima ih, ako su vam to jedine knjige o magičnoj školi koje ste čitali (recimo, ne znate ni za Zemljomorje, kao ni za oko milion knjiga sa magičnim školama napisanih i pre i posle serijala Roulingove). Elementi su svakako tu: dete ili mlada osoba iznenada dospe u magičnu/magijsku školu, zbog nečega je baš ta osoba u velikoj opasnosti, tu je i Mnogo Opaki Negativac koji se iz nekog razloga interesuje baš za to dete/mladu osobu... Znate već.

No, tu je i predivna džinovska mačka (pardon, Fantazmačka). I suludo, zabavno, izrazito funkcionalno vozilo u obliku pauka. I vrlo predusretljiv i ljubazan hotel, koji je ličnost za sebe. I kišobran kao sredstvo za što-šta. I mnogo dobre zabave. I...

Ja uživala.

Sajam knjiga 2018. godine, ulov prvi

Bila na Sajmu, slikala kao nešto, kupila gomilu knjiga, prestala sa kupovinom kad više nisam imala u čemu da ih nosim (plus sam već posrtala pod njihovom težinom).

Dakle, prvi sajamski ulov:

Priče o prkosnim Srpkinjama, Ivana Nešić, ilustrovala Azra Kostić Prčić, Urban Reads

Žene koje su promenile svet, Irene Siviko i Serhio Para, ilustrovala Nurija Aparisio, Urban Reads.

Antologija savremene japanske naučno-fantastične priče, 12 pisaca, Tanesi

Ispovest jakuze, Saga Junići, Tanesi

Živi pesak, Dunićiro Kanizaki, Tanesi

Samuraj, Šjusaku Endo, Tanesi

Roboti i Carstvo, Isak Asimov, Čudna knjižara

Praznik zveri: Nezvani gost, Zoran Petrović, Otvorena knjiga

Spiridonova potera za neuhvatljivim, Radmilo Anđelković, Everest Media

Srce lutke, Boban Trifunović, Otvorena knjiga

Devojčica koja se napila mesečine, Keli Barnhil, Urban Reads

Nikadište, Džesika Taunsend, Urban Reads

Drčna, Dženifer Matu, Urban Reads

Deca krvi i kosti, Tomi Adejemi, Urban Reads

More, poput vina tamno, Robert Ejkman, Orfelin

Mapa dana: Četvrti roman o čudnovatoj deci gospođice Peregrin, Ransom Rigs, Orfelin

Razgovori, Vilijam Barouz, Lom

Sabrane priče I, Vladimir Nabokov, Dereta

Nekronomikon, Lavkraft, Orfelin

U planinama ludila, Lavkraft, Orfelin

Batman: Noćobdija, Mari Lu, Urban Reads

Catwoman: Dušekradica, Sara Dž. Mas, Urban Reads











To je to za danas, gomilu štandova nisam stigla da obiđem, sa mnogima nisam stigla da se pozdravim... Sajam još traje, biće još prilike.

Pročitano u martu 2018. godine

Goodreads kaže da sam pročitala 6 knjiga. Idemo redom.

Pape Satàn Aleppe: Hronike fluidnog društva, Umberto Eko. Dvestotinak tekstova koje je Eko objavio u magazinu Espreso. Gomila raznoraznih tema (internet i mobilni telefoni, politika, religija, mediji, književnost, filozofija...), gomila interesantnih tekstova. Ako volite Eka, preporuke.

Volšebnik, Vilijam Somerset Mom. Na ovo sam se kikotala. Na momente nesnosno kitnjasto, povremeno dosadno i razvučeno, okultno/ezoterijsko me nije ubedilo... No, izvor moje zabave je sledeći: Alister Krouli se oženio devojkom kojom je želeo da se oženi Mom, i onda je Mom napisao roman o doktoru kome verenicu preotme zli mag (i potom je iskoristi za neke opake crnomagijske stvari). Čak i da to ne vidite iz uvoda, iz romana je po preterivanju jasno da je to pisao čovek kome je neko preoteo devojku. Sam Mom je kasnije priznao da Krouli nikada nije bio tako bezdušan ni toliki skot kao zli mag iz knjige (mada mu jeste bio i ostao odbojan), i da veruje da je, za razliku od maga, stvarno voleo tu devojku.

Vredi primetiti da niko u romanu nije savršen; nesrećni doktor, recimo, je poprilično dosadnjikav, i ne razume umetničke sklonosti svoje mlade verenice.

Zanimljivo je posmatrati kako se pisac kao Somerset Mom snalazi sa stilom koji mu ne leži.

Čudesna žena: Vesnica rata, Li Bardugo. Još jedna knjiga koja me je razgalila, mada iz drugačijih razloga: počeci Čudesne žene. Kako je Dijana, princeza Amazonki, načinjena od ostrvskog tla, postala to što je postala.

Gotivno. Simpatično. Fina avantura. Lepo se zabavite uz knjigu, ako je to ono što vam se u određenom trenutku čita. A i moćno izgleda.

Satanin dnevnik, Leonid Andrejev. Drugi tom izabranih dela Leonida Andrejeva. Podjednako mračan i podjednak crnjak kao i prvi deo, Crveni smeh. Novela Satanin dnevnik je tu još i najslabija (mlaka, neubedljiva...), ostalo je znatno opakije i bolje.

Upomoć, prijateljice! Isidora Bjelica i Jovana Hiesmayr. O dualnoj terapiji, koja vas ne smara time da morate stalno da mislite pozitivne misli i onda će sve da bude savršeno (a ako nije savršeno, recimo, dobili ste rak, sami ste krivi, niste dovoljno pozitivno mislili), nego prihvata da ima i dobrog i lošeg. Ima i vežbi koje možete da radite, i konkretnih predloga kako da se osetite bolje.

Zbog njih sam volela Beograd, Isidora Bjelica. Lepa knjiga prisećanja na razne javne ličnosti, sada pokojne. Anegdote, luckaste stvari, ozbiljne stvari, prijateljstva, bol zbog dragih osoba kojih više nema... Pisano s ljubavlju i toplinom.