Pročitano u januaru 2019. godine

Krenuo već i mart, no, što zbog posla, što zbog nekih drugih stvari, ja nikako da se osvrnem na ono što sam čitala u januaru, uglavnom u toku praznika.

Dakle, šta se čitalo?

Razgovori, Vilijam Barouz. Izbor iz Burroughs Live. Kao što se da naslutiti po naslovu, razni su razgovarali sa Barouzom o svemu i svačemu, i pošto je reč o Vilijamu Barouzu i razgovorima vođenim posle pojave sušte genijalnosti kakva je Goli ručak, i o gomili jako interesantnih ljudi o kojima Barouz priča, čim se dočepate knjige, čeka vas mnogo, mnogo uživanja. Ko zna ko je Barouz, zna i šta da očekuje; ko ne zna, vreme je da nauči.

Čitajte i uživajte.

The Cat Inside, opet Barouz. Crtice o svemu i svačemu, i dosta tog svega i svačega ima veze sa mačkama, što bukvalno, što figurativno. Ako ste pročitali genijalnost od Barouzove Knjige snova, pa, The Cat Inside je po mnogo čemu slična. Ako još niste čitali Knjigu snova, čekaju vas dve predivne knjige za uživanje.

Devojčica koja se napila mesečine, Keli Barnhil. U mnogo čemu, ovo je baš fina knjiga za decu, onakva kakva treba da bude. Super kreće, sa dobrom vešticom koja spasava bebe, i bebom koja se neplanirano puni magijom, i minijaturnim zmajčetom, i dobrim velikim čudovištem iz močvare koje je mnogo, mnogo više od toga... Problem je što se onda sve uspori, i postane repetitivno. A ciljna grupa su deca od 10 i više godina, pa uopšte nisam sigurna da će imati strpljenja da nastave. E, sad, ako se ne smorite toliko da odustanete, da znate da se kasnije ubrzava (ali ni u jednom trenutku ne postaje zbrzano, ni otaljano), i da je, ukupno uzev, ovo baš lepa knjiga za decu. Ja se nisam pokajala što sam izdržala i sporije i repetitivne delove.

Drčna, Dženifer Metju. Dobra zabava. I ne samo to. Može da se desi da neko pomisli da je ovo samo neka glupa knjiga za tinejdžere, ili feminističko smaranje, ali niti je smaranje, niti je glupost. Naprotiv.

Dakle, jednoj devojci dosadi što se dečacima sportistima iz njene škole sve dozvoljava, uključujući i ponižavanje i maltretiranje devojaka, i kreće u akciju, koja potpuno neplanirano preraste u nešto mnogo veće. I ne, nije ona savršena, niti sve ide glatko, niti su svi dečaci kreteni; u suštini, niko tu nije savršen, ali dobri ljudi su dobri ljudi, što znači da će i da saslušaju, i da se potrude da postanu bolji.

I znam da sve ovo možda i ne zvuči baš zabavno, ali zaista jeste.

Škola za anđele, Isidora Bjelica. Delom autobiografsko delo (ne shvatati bukvalno), delom saveti i preporuke. Za neke ljude ova knjiga će biti nešto na šta će samo da slegnu ramenima, ili je neće ni pročitati (sasvim legitimno, naravno), a nekima koji se osećaju izgubljeno zbog raznih životnih nedaća i ne znaju šta i kako dalje mogla bi da znači mnogo.

Deca krvi i kosti, Tomi Adejemi. Fino je ovo. Ima nekih početničkih problema (recimo, autorka može da osmisli kako će likovi da se razvijaju, ali izvedba nije baš najsrećnija zbog nedostatka zanatskog umeća, sa sve štabre ljubavnom pričom i štabre povremenim nerazumnim ponašanjem glavne junakinje, al' 'ajde, zapravo je još dete), plus mi se čini malko amerikanizovanim (mada u potpunosti razumem zašto bi to uradila), plus mi se čini da je koristila dosta umetničke slobode kad se radi o božanstvima (na šta pisac ima puno pravo, i, sa druge strane, makar nije išla u smaračke klišee tipa zle Morane i zlog Lokija i zlog Crnoboga (ne, nema ni Morane ni Lokija ni Crnoboga)). Super je što se radi o drugačijoj kulturi i drugačijem svetonazoru i drugačijem panteonu (mada bih volela da ih vidim u opakijem izdanju, što se možda kasnije i desi, jer su ovde baš previše fini).

Sve u svemu, dobro je ovo za početak. Čekam nastavke.


To bi bilo to za januar. U februaru sam pročitala ukupno dve knjige, pa će sledeći post o pročitanom biti kraći.