Wednesday, 16 August 2017

Pročitano u julu 2017. godine, deo drugi

Elem, preostale 4 knjige. Nakon njih, prešla sam na čitanje starih brojeva Znaka Sagite, i, za sada, ubedljivo najjači utisak je Kazablanka Dragana R. Filipovića (doduše, pročitana u avgustu) koju možete naći u Znaku Sagite 11 (kliknite na link, i videćete da čak nije ni skupo).

Nego, ja kao htela o knjigama.

Tajne kabale: izabrane priče, Isak Baševis Singer. Ako ste se zbog naslova ponadali da će vam ova knjiga pomoći da izučite tajne kabale, džaba se nadate. Nećete postati majstor kabale, samo ćete pročitati gomilu probranih priča koje je pisao majstor. Majstor kratke priče, da ne bude zabune, ne majstor kabale (neka me neko ispravi ako grešim).

U svakom slučaju, vredi čitanja.






Čudovište iz Savskog jezera, Vojislav Todorović. Knjigu sam nabavila iz radoznalosti, jer je pisac muž moje koleginice sa fakulteta. Mislim, ima čovek ranije objavljenih knjiga, al' eto, ja sam ga upamtila kao muža koleginice. I tako, hajde da vidim kakva je knjiga...

...i ispadne da je inteligentno napisana, ludo zabavna satira. Ja čak i ne volim satiru, al' ovo mi bilo super, od one sorte gde se kliberite (nadam se ne na javnom mestu) maltene sve vreme, i nadate se da autora neće da u'apse jer i te kako, ovaj, pominje neke. Bolje da ne idem u detalje, a ne bi valjalo ni da spojlujem; izdavač je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo, pa vi gledajte gde ćete da nabavite knjigu, i uživajte.

Balkanski gusar, Jan Gordon. Neko se negde žalio da je ova knjiga interesantna istorijski, ali inače dosadna. Pa, jeste interesantna istorijski (britanski autor pripoveda o životu našeg hajduka i komite Nikole Pavlovića, onako kako mu je sam Pavlović ispričao), al' nije dosadna, sem ako su vam avanturističke knjige dosadne. Plus su tu zabavni autorovi komentari kojima pokušava da objasni okolnosti i sredinu u kojoj Pavlović živi, i da njegovi britanski čitaoci ne treba da misle loše o njemu što pljačka i ubija. Nije on loš čovek, znate, to je surova i nesređena sredina, tamo su drugačija merila. I sve tako.

Dobra zabava, plus i naučite ponešto.






Priča o novom prezimenu, Elena Ferante. Drugi deo Napuljske tetralogije, i, u suštini, šta je dalje bilo sa glavnim junakinjama prve knjige, njihovim porodicama, prijateljima... Nakon Moje genijalne prijateljice.

Druga knjiga je duža od prve, i čita se još brže; 480 strana se pročita za dan i još malo pride. Kao i u prvoj knjizi, i ovde ima dosta prepričavanja, i to odlično funkcioniše (jer je cela stvar i krenula kao prisećanje, i zato što tu ima i dosta stvari kojima naratorka nije lično prisustvovala, već ih je tek kasnije saznala). I dalje su tu relativno pitoma junakinja i njena prijateljica divljakuša (sada udata, al' nije ispalo onako kako se nadala, ne da je tako mlada (17 godina u trenutku udaje) uopšte mogla da predvidi kako će nešto da ispadne), obe pokušavaju da se izvuku iz okruženja koje ih guši, pomislite da jedna od njih tone, ali je previše žilava da bi se samo tako dala, povremeno zabezeknuto gledate šta jedna ili druga rade, pa se prisetite njihovih godina i toga kako, zahvaljujući bednom okruženju u kome su odrasle (ne samo materijalno bednom), premalo toga znaju o bilo čemu, a ipak vas iznenade, i svakako se nadate da će im uspeti, i... I, pročitate knjigu, i čekate da vidite šta je bilo dalje. Jer toliko vuče.

Tuesday, 1 August 2017

Pročitano u julu 2017. godine, deo prvi

8 knjiga, kaže Goodreads. Da počnemo sa 4.

26 - Antologija savremene japanske priče, grupa autora (21 pisac, da budemo precizniji). 26 priča, 21 autor, i, manje-više, ko je ko u savremenoj japanskoj književnosti. Joko Ogava, Nacuo Kirino, Haruki Murakami, Rju Murakami, i gomila drugih, na 520 strana. Valja, al' ako ste čitali prethodne Tanesijeve antologije, to već znate.













Severozapad, Zejdi Smit. Sudeći po komentarima, knjiga definitivno nije za svakog; ja sam uživala. Nekoliko ljudi, svi iz istog (sirotinjskog) dela Londona, svako, na svoj način, pokušava da umakne odatle (fizički, mentalitetom...), ne ide nikom. Snovi, želje, različiti ciljevi, različiti narativni metodi, u suštini sasvim obični životi sa sasvim običnim težnjama ('oće decu, neće decu, 'oće prestižan položaj, ne zanima se toliko za prestiž, valja svakojaku robu (uključujući i drogu) a bio je sladak dečko, preživljavanje, nezadovoljstvo...), a vuče na čitanje samo tako.









Praznik zveri - Grehovi alijanse, Zoran Petrović. Isti svet kao i Praznik zveri - Žeteoci, al' je ujedno i nastavak i ide daleko dalje u prošlost, objašnjavajući gomilu stvari iz prvog dela, i ubacujući nova izmišljena bića. Ako niste čitali prvi deo, možete da čitate drugi (ima, što bi se reklo, početak, sredinu, i kraj), al' će vam neke stvari biti znatno jasnije ako krenete redom.

Za prvi deo nisam znala šta da očekujem, a dobila sam iznenađujuće dobar triler (plus fantastiku i horor). Ovde sam pretpostavljala šta da očekujem, triler je i dalje dobar, a i fantastika mi bolje funkcioniše.

Pa eto. Krenite redom, i terajte dalje, sve dok pisac piše (i objavljuje).






Veliki bog Pan, Artur Maken. Knjiga moćno izgleda, ilustracije su sve bolje i bolje kako nova izdanja izlaze u ediciji, a ni sadržaj ne zaostaje. Bilo da vas interesuje pisac koji je upadljivo uticao na Lavkrafta, bilo da vam se čitaju odlične priče strave, bilo da samo želite da blenete u knjigu i divite se kako dobro izgleda, sve ćete to i da dobijete. Plus vrlo informativan pogovor. Jeza (i užas) susreta sa onostranim, posledice pomenutih susreta, istraživanje onoga što ne bi trebalo čačkati... Znate već kako to izgleda, a ovde je u najboljem izdanju.

Uživajte.

Tuesday, 18 July 2017

Pročitano u junu 2017. godine

Ukupno 6 knjiga (plus sam počela jednu, al' ta mi se razvukla, pa će o njoj biti reči u postu o knjigama pročitanim u julu). Nije vam mnogo 6 knjiga? Naravno da nije.

Ime vatre, Dimitrije Stevanović. Fantastika. Družina sa misijom. Plus još jedna družina sa misijom. Plus dve osobe u jednom telu (momak Dante i crvenokosa sukuba, otkriva se odmah na početku, pa nije spojler); ako ste pomislili na Platona (nevezano za sukubu), u pravu ste. Plus slovenska mitologija, tu i tamo. Plus prolazak kroz pakao (recimo); Dante, naravno. Plus alhemija i alhemijsko putovanje. Plus tarot. Plus svašta nešto. I predivan crni četvorouhi mačak (ili, ako hoćete, predivan mačji razbojnik); autor vrlo očigledno voli mačke, što znači da je mnogo dobar čovek.

Svašta je ovde stalo na 265 strana.

Mačak je predivan. I možete da budete mirni: mačak ne nastrada (verujem da ovakav spojler nikom ne smeta).




Petruški zmaj, Milena Stojanović. Epska fantastika u našim krajevima (srednji vek, Srbija, neposredno pre boja na Kosovu). Stara vera, nova vera, slovenska mitologija, magija, mnogobrojna magijska bića, junak ima misiju (ali se dobrim delom zbunjeno koprca kao što bismo se koprcali i mi, osim što se mi ne pretvaramo u zmajeve, ili ja bar ne umem da se pretvorim u zmaja).

Čeka se nastavak.










Ako niko ne govori o skrivenim stvarima, Džon Makgregor. Ovo je jedna od onih knjiga koje je najbolje pročitati iz cuga, ili bar što brže možete, jer se inače pogubite u detaljima. Prilično zanimljiv pristup koji prati reakcije ljudi iz okoline, i objašnjava šta je bilo pre i posle, i saopšti vam gomilu detalja o svim tim ljudima koji posmatraju to što se desilo, ali do samog kraja knjige ne saznajete šta se desilo, i na šta to oni reaguju tako kako reaguju. Možete da nagađate (a vaše nagađanje će, moguće, više da govori o vama nego o knjizi), ali, sem ako unapred ne prelistate poslednjih nekoliko strana, to će ostati na nivou nagađanja; nešto se desilo, nije baš da je nuklearna bomba sve pobila, ali nije ni da je nekom ispao novčanik pa se sagao i podigao ga, a vi, kao da negde stignete sa zakašnjenjem i vidite da je bila neka frka al' pojma nemate šta je, zverate oko sebe i pokušavate da prokljuvite kakva je to frka bila.

A bila je.


Gošća, Takaši Hiraide. Vidite vi tako prelepost od naslovne, i naravno da morate da nabavite knjigu, i mačka je predivna i preslatka, i dobra je knjiga o promenama i o nestajanju jednog načina života...

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

...i zašto pisci koji imaju nešto tužno da ispričaju ne mogu to da učine pričom o mački koja preživi?

Književna fantastika 2017. Odlična priča Papirna menažerija Kena Lija (jedna od onih zbog kojih ćete nakon čitanja da pozovete mamu, samo da se uverite da je sve ok, nema veze što ste se jutros čuli) plus pobednička Glasovi u plastici Ivana Nešića, pa eseji (broj je posvećen Filipu Diku, al' nije sve samo o njemu), pa portret autora, pa intervju sa drugim autorom, pa o ekranizacijama, pa o igrama i njihovom uticaju na pisanu reč, strip, odnos autora i književnog junaka, zaboravljeni naučnofantastični roman, prikazi...

Mnooogo toga na 128 strana.






Enciklopedija savamalskih bića, Simon Marić i Olga Jorgačević (ilustrator). Ludo zabavni i inteligentno osmišljeni opisi izmišljenih savamalskih bića koja, eto, koegzistiraju s nama (sem onih koja su izumrla), a čije vam poznavanje može pomoći da bolje razumete kako istoriju tog kraja grada, tako i novija dešavanja.

Izdanje je dvojezično (na srpskom i na engleskom); nisam sigurna koliko bi strancima bile jasne aluzije na istoriju i dnevnu politiku (naročito na lokalnu dnevnu politiku), ali bi im vrlo verovatno bilo zabavno. A onda bi se, možda, malo i raspitali o čemu se tu zapravo radi.

Ukratko, ako 'oćete čistu zabavu, može. Ako ste za nešto ozbiljnije, ima i toga. Podosta.