Goodreads kaže da sam pročitala 6 knjiga. Idemo redom.
Pape Satàn Aleppe: Hronike fluidnog društva, Umberto Eko. Dvestotinak tekstova koje je Eko objavio u magazinu Espreso. Gomila raznoraznih tema (internet i mobilni telefoni, politika, religija, mediji, književnost, filozofija...), gomila interesantnih tekstova. Ako volite Eka, preporuke.
Volšebnik, Vilijam Somerset Mom. Na ovo sam se kikotala. Na momente nesnosno kitnjasto, povremeno dosadno i razvučeno, okultno/ezoterijsko me nije ubedilo... No, izvor moje zabave je sledeći: Alister Krouli se oženio devojkom kojom je želeo da se oženi Mom, i onda je Mom napisao roman o doktoru kome verenicu preotme zli mag (i potom je iskoristi za neke opake crnomagijske stvari). Čak i da to ne vidite iz uvoda, iz romana je po preterivanju jasno da je to pisao čovek kome je neko preoteo devojku. Sam Mom je kasnije priznao da Krouli nikada nije bio tako bezdušan ni toliki skot kao zli mag iz knjige (mada mu jeste bio i ostao odbojan), i da veruje da je, za razliku od maga, stvarno voleo tu devojku.
Vredi primetiti da niko u romanu nije savršen; nesrećni doktor, recimo, je poprilično dosadnjikav, i ne razume umetničke sklonosti svoje mlade verenice.
Zanimljivo je posmatrati kako se pisac kao Somerset Mom snalazi sa stilom koji mu ne leži.
Čudesna žena: Vesnica rata, Li Bardugo. Još jedna knjiga koja me je razgalila, mada iz drugačijih razloga: počeci Čudesne žene. Kako je Dijana, princeza Amazonki, načinjena od ostrvskog tla, postala to što je postala.
Gotivno. Simpatično. Fina avantura. Lepo se zabavite uz knjigu, ako je to ono što vam se u određenom trenutku čita. A i moćno izgleda.
Satanin dnevnik, Leonid Andrejev. Drugi tom izabranih dela Leonida Andrejeva. Podjednako mračan i podjednak crnjak kao i prvi deo, Crveni smeh. Novela Satanin dnevnik je tu još i najslabija (mlaka, neubedljiva...), ostalo je znatno opakije i bolje.
Upomoć, prijateljice! Isidora Bjelica i Jovana Hiesmayr. O dualnoj terapiji, koja vas ne smara time da morate stalno da mislite pozitivne misli i onda će sve da bude savršeno (a ako nije savršeno, recimo, dobili ste rak, sami ste krivi, niste dovoljno pozitivno mislili), nego prihvata da ima i dobrog i lošeg. Ima i vežbi koje možete da radite, i konkretnih predloga kako da se osetite bolje.
Zbog njih sam volela Beograd, Isidora Bjelica. Lepa knjiga prisećanja na razne javne ličnosti, sada pokojne. Anegdote, luckaste stvari, ozbiljne stvari, prijateljstva, bol zbog dragih osoba kojih više nema... Pisano s ljubavlju i toplinom.
Vredi primetiti da niko u romanu nije savršen; nesrećni doktor, recimo, je poprilično dosadnjikav, i ne razume umetničke sklonosti svoje mlade verenice.
Zanimljivo je posmatrati kako se pisac kao Somerset Mom snalazi sa stilom koji mu ne leži.
Gotivno. Simpatično. Fina avantura. Lepo se zabavite uz knjigu, ako je to ono što vam se u određenom trenutku čita. A i moćno izgleda.
