Pročitano u decembru 2018. godine

5 knjiga i 1 strip, pa da završavamo sa sada već prošlom godinom.

Žene koje su promenile svet, Irene Civico, Sergio Parra, Nuria Aparicio. Ilustrovana knjiga za nešto mlađe čitaoce (mada ni starijima neće faliti ama baš ništa ako je pročitaju), o 26 bitnih žena. Čime su se bavile, šta su postigle, sa kojim problemima su se suočavale, zbog čega su bitne... I sve to ispričano na vrlo prijemčiv način, uz fine ilustracije. Super da pročitate, što-šta naučite i zabavite se pritom, a super i kao poklon (može i nakon što je vi pročitate, ako vam ne bude žao da se odvojite od nje).

Priče o prkosnim Srpkinjama: 50 smelih žena Srbije, Ivana Nešić, Azra Kostić Prćić. Vizuelno prelepo, lepo ispričano, ovog puta o 50 Srpkinja koje su bitne za kulturni, istorijski, naučni i sportski život Srbije, i koje su se saplitale o milion prepreka samo jer su žene (plus o sve one prepreke o koje bi se i inače saplitale). Hrabre, uporne, sposobne, izborile su se da postignu mnogo toga, uključujući i to da žive onako kako same odaberu, koliko god se njihova okolina bunila, a bunila se.

Čitajte, učite, a pritom ćete se i zabaviti (jeste zabavno, časna reč!) i uživati. I to se odnosi na sve: priče o avanturama i postignućima su svima interesantne, i svakog mogu da inspirišu.

Dedpul satire Marvelov univerzum, Kalen Ban, Dalibor Talajić. Heh. Definitivno zabavno. I pitate se šta se dešava. A Dedpul ide onako, baš dedpulovski, sa žešćim probijanjem četvrtog zida. Ludo zabavan kraj, i čekate šta će dalje biti.

Ili bar ja čekam.

Naravno, tu je i dalje Draškov prevod da doda zabavu.

Samuraj, Šjusaku Endo. Ovo mi se razvuklo delom zbog nestrpljenja da pročitam neke druge stvari, a delom zbog nedostatka vremena. No, to ne znači da knjiga ne valja; mada mi je "Ćutanje" bolje leglo, i ovo je odlična priča o vremenu progona hrišćana u Japanu, s tim što je ovog puta u središtu nesrećni niskorangirani samuraj koga šalju u misiju koja od starta nema baš neke šanse, a on mora da ide zbog obaveza prema porodici (i jer mu je naređeno), iako mu se niti ide, niti mu je stvarno stalo do onoga što bi, kao, mogao da dobije po uspešnom okončanju zadatka.

A onda stvari krenu nizbrdo.

Dobro je ovo. Čitajte.

Život bez kraja, Frederik Begbede. Begbedeovo pisanje meni, izgleda, ne leži. Pre ovoga sam čitala "Praznik u komi", i utisak mi je bio da bi autor hteo da napiše novi "Klošmerl", al' mu ne ide. Ovde nisam baš sigurna šta bi hteo: kreće kao priča o pedesetogodišnjaku koji se uprpio od jednog-dana-predstojeće smrti pa traži način da postane besmrtan, pa nakon nekog vremena pomislite da se možda radi o naučnofantastičnom romanu, a nakon još nekog vremena dođe bezvezni kraj koji bi trebalo da bude poučan.

Ili već tako nešto.

Da ne bude zabune, znam da dosta ljudi voli Begbedeovo pisanje, i sasvim je moguće da je on zapravo sjajan pisac koji meni jednostavno ne leži. Dakle, ako mislite da bi vas neko njegovo delo interesovalo i da biste mogli da uživate u njemu, samo napred, nemojte zbog mene da odustajete.

Usnuli zmajevi, Miloš Petković, Aca Seltik, Igor Krstić. Lepo ilustrovano tvrdokoričeno izdanje, zgodno za poklon ljubiteljima pisanja Miloša Petkovića i/ili Ace Seltika. Junaci, vile, zmajevi, patuljci, kentauri, džinovi, stari bogovi (spojler: ovde Morana nije zla, bar ne u ovom delu, tek će se videti za nastavke), zli bog i zloće koje ga slušaju hoće da prekriju svet tamom, naši junaci pokušavaju da ga spreče... Sve već znate. Ako uživate u takvim knjigama, pravi izbor za vas.