Sajam knjiga 2019. godine, ulov četvrti i poslednji

Na Sajam sam danas uglavnom otišla da vidim koga sve ima od ljudi koje znam, a koje inače retko sretnem u toku godine. Neke sam videla, neke nisam... Naravno, donela sam još knjiga.

Linkoln u bardu, Džordž Sonders, Geopoetika

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana, Habib Ahmadzade, Geopoetika

Jagnje: Jevanđelje po Šljagi, Hristovom drugaru iz detinjstva, Kristofer Mur, Dibidus

Čuvari proročanstva, Milena Stojanović, Otvorena knjiga








Dosta je bilo. Za sad. Odoh sad da čitam, da ne kukam kako pojma nemam kad ću.

Pročitano u martu 2018. godine

Goodreads kaže da sam pročitala 6 knjiga. Idemo redom.

Pape Satàn Aleppe: Hronike fluidnog društva, Umberto Eko. Dvestotinak tekstova koje je Eko objavio u magazinu Espreso. Gomila raznoraznih tema (internet i mobilni telefoni, politika, religija, mediji, književnost, filozofija...), gomila interesantnih tekstova. Ako volite Eka, preporuke.

Volšebnik, Vilijam Somerset Mom. Na ovo sam se kikotala. Na momente nesnosno kitnjasto, povremeno dosadno i razvučeno, okultno/ezoterijsko me nije ubedilo... No, izvor moje zabave je sledeći: Alister Krouli se oženio devojkom kojom je želeo da se oženi Mom, i onda je Mom napisao roman o doktoru kome verenicu preotme zli mag (i potom je iskoristi za neke opake crnomagijske stvari). Čak i da to ne vidite iz uvoda, iz romana je po preterivanju jasno da je to pisao čovek kome je neko preoteo devojku. Sam Mom je kasnije priznao da Krouli nikada nije bio tako bezdušan ni toliki skot kao zli mag iz knjige (mada mu jeste bio i ostao odbojan), i da veruje da je, za razliku od maga, stvarno voleo tu devojku.

Vredi primetiti da niko u romanu nije savršen; nesrećni doktor, recimo, je poprilično dosadnjikav, i ne razume umetničke sklonosti svoje mlade verenice.

Zanimljivo je posmatrati kako se pisac kao Somerset Mom snalazi sa stilom koji mu ne leži.

Čudesna žena: Vesnica rata, Li Bardugo. Još jedna knjiga koja me je razgalila, mada iz drugačijih razloga: počeci Čudesne žene. Kako je Dijana, princeza Amazonki, načinjena od ostrvskog tla, postala to što je postala.

Gotivno. Simpatično. Fina avantura. Lepo se zabavite uz knjigu, ako je to ono što vam se u određenom trenutku čita. A i moćno izgleda.

Satanin dnevnik, Leonid Andrejev. Drugi tom izabranih dela Leonida Andrejeva. Podjednako mračan i podjednak crnjak kao i prvi deo, Crveni smeh. Novela Satanin dnevnik je tu još i najslabija (mlaka, neubedljiva...), ostalo je znatno opakije i bolje.

Upomoć, prijateljice! Isidora Bjelica i Jovana Hiesmayr. O dualnoj terapiji, koja vas ne smara time da morate stalno da mislite pozitivne misli i onda će sve da bude savršeno (a ako nije savršeno, recimo, dobili ste rak, sami ste krivi, niste dovoljno pozitivno mislili), nego prihvata da ima i dobrog i lošeg. Ima i vežbi koje možete da radite, i konkretnih predloga kako da se osetite bolje.

Zbog njih sam volela Beograd, Isidora Bjelica. Lepa knjiga prisećanja na razne javne ličnosti, sada pokojne. Anegdote, luckaste stvari, ozbiljne stvari, prijateljstva, bol zbog dragih osoba kojih više nema... Pisano s ljubavlju i toplinom.

Pročitano u novembru 2017. godine, deo četvrti (i poslednji)

Kao što rekoh, preostalih 5 knjiga.

Podzemna železnica, Kolson Vajthed. Knjiga je dobila gomilicu nagrada, i definitvno valja. Prema jednoj od nagrada, Artur Klark, trebalo bi da pomislite da je u pitanju SF delo, ali nije, sem ako smatrate da je dovoljan novum to što u knjizi postoji podzemna železnica (ona kojom su u Americi bežali robovi) u bukvalnom smislu, fizički, a ne samo kao mreža puteva, sigurnih kuća i kurira.

Podzemna železnica je poprilično mračna i na momente mučna, pošto prati priču robinje Kore koja beži sa plantaže pamuka i od surovosti robovlasništva (mučenja, ubijanja, kasapljenja, još mučenja, silovanja, prodavanja dece, još mučenja i iživljavanja...), plus je autor ubacio i stvari koje su crncima rađene kasnije, kad robovlasništva zvanično nije bilo, poput eksperimentisanja (bez dozvole, naravno) kao što je namerna infekcija sifilisom "u naučne svrhe", i sterilizacije (da im se crnci ne razmnožavaju previše).

Uz sve mučne momente, knjiga je iznenađujuće pitka, i sve vreme vas vuče dalje (ne, ne morate da budete sadista da bi vas vukla), da vidite hoće li Kora uspeti da pobegne, izbegne lovca na robove i mučenje, nekako se izvuče uz smotane pomagače, izbegne sterilizaciju i ostale stvari za koje neki smatraju da je sasvim u redu raditi ih crncima (robovlasništvo nije u redu, ali to su ipak crnci, morate da ih kontrolišete, a sasvim je u redu i da na njima eksperimentišete bez pitanja, tako nauka napreduje, a to su ipak samo crnci...). Nemojte da je koristite kao udžbenik iz istorije, jer su u vreme pre Građanskog rata smeštene i neke stvari iz dvadesetog veka, plus su neka državna uređenja drugačija od onih kakva su stvarno bila, no, vrlo je korisna ako želite da saznate o raznoraznim stvarima koje su rađene crncima u "obećanoj zemlji". A i stvarno je dobar roman. Čitajte.

Novi učenik, Trejsi Ševalije. Vidim nekakve pohvale za knjigu, a meni je ovo do sada najslabije autorkino delo.

Ponovo ispričan Šekspirov Otelo, u sklopu projekta Hogarth Shakespeare (ponovo ispričane Šekspirove drame).

Radnja je smeštena u vašingtonsku školu u sedamdesetim, većina likova su jedanaestogodišnji učenici (koji već pričaju o tome da je neko išao do kraja!!!), rasizam je prosto nehajan (nisu oni rasisti, ali, novi učenik je crnac), i...

Zaboravljivo. Nebitno. Može da se čita, ali ne vidim razlog za to.

Koks ili Tok vremena, Kristof Ransmajer. Različitosti Zapada i Istoka, engleski časovničar kome je umrla ćerkica i kineski car koji traži neverovatne časovnike, jedan od njih, naizgled, nemoguć (no, nije nemoguć i za ovog časovničara)... Zanimljiva postavka. Zanimljivo postavljen glavni lik, za koga vrlo brzo prestanete da brinete (jer je, između ostalog, samoživi silovatelj koji to što je uradio naziva ljubavlju), pa vas nije briga hoće li dopasti mučenja ukoliko ne uspe u zadatku, već samo posmatrate kako stvara to što stvara. A ume. I te kako ume.

Izgubljene duše, svako na svoj način. Nemogućnost prave komunikacije. Niko tu nije cvećka, pa vas nije briga. A opet, stvara se. I te kako se stvara.

Smrt na oltaru: Malteška misterija, Verica Vinsent Kol. Treći roman sa Andrejem Avakumovićem Kumom, no, kako to već ide sa krimićima, ne morate da čitate prethodne da biste mogli da pratite ovaj. Čudno ubistvo, pa još jedno ubistvo, sve na egzotičnoj lokaciji (Malti) gde u principu svi sve znaju i gde se uglavnom ništa ne dešava, lokalne legende, moguće postojanje neopaganskog kulta... Ko voli knjige i priče Verice Vinsent Kol, uživaće i u ovoj malteškoj misteriji.

Kraljica Lir i njena deca, grupa autorki. Najpoznatije savremene srpske spisateljice na jednom mestu, sa pričama koje su manje-više na temu iz Kralja Lira: ko vas voli najviše na svetu? Iznenađujući i ne toliko iznenađujući odgovori, zanimljiv izbor priča, nešto vam legne više, nešto manje, upadne i ponešto neočekivano (neočekivano i dobro!)... Jedna od onih knjiga koje su baš zgodne za poklon, osoba kojoj je date će svakako naći priče koje će joj se dopasti.

Sajam knjiga 2017. godine, ulov drugi

Ovog puta nisam donela 21 knjigu. Donela sam 16.

Urban Reads:

Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca, Šerman Aleksi (po preporuci Draška Roganovića)

Nema kraja kornjačama, Džon Grin

Nisam ja takva, Lena Dunham

Trinaest meseci, Dejvid Mičel (preveo Miloš Petrik)

Ta mržnja koju seješ, Endži Tomas (preveo Miloš Petrik)

Astrofizika za ljude kojima se žuri, Nil de Gras Tajson (preveo Fazi, ovaj, Sebastian Adanko)

Ova poslednja je opet Urban Reads:

Sajmon protiv zavere homo sapiensa, Beki Albertali

Prva je Strah i trepet: srpska horor priča, priredio Vasa Pavković (Solaris)

Kradljivac večnosti, Klajv Barker (dobije se na poklon uz Strah i trepet) (Solaris)

Goli glasovi, Adrijan Sarajlija (Everest Media)

Misija: muzej, Ivana Nešić (Kreativni centar)

Koks ili Tok vremena, Kristof Ransmajer (Geopoetika, prevela Tijana Tropin)

Luzitanija, Dejan Atanacković (Besna kobila)

Korektura, Tomas Bernhard (LOM)

13: Antologija savremene japanske horor priče (Tanesi)

Kula ludaka, Andžej Sapkovski (Čarobna knjiga)

Ulov koji odjekuje...

...i ostale trule fore.

Zateknem se u gradu, kupujem knjigu za poklon (to ne pokazujem ovde), i, kad sam već u knjižari Geopoetike, kupim još jednu knjigu. Pape Satan Aleppe: Hronike fluidnog društva, Umberto Eko.

Jer, naravno, Umberto Eko. Treba li još neki razlog?

A, da, jedna manje knjiga da se vuče sa Sajma.