Pročitano u decembru 2019. godine, deo drugi

Da, znam da je februar.

Makar na post o pročitanom u januaru verovatno nećete dugo čekati; biće o ukupno 3 knjige, pošto mi je januar uglavnom protekao u gledanju serija. Mnogo serija.

Nego. Preostale knjige pročitane u decembru. Ima ih 7.

Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći, Nebojša Petković. Roman-omnibus, tri isprepletene priče. Ako ste čitali trilogiju Poslednji grad, ponovo ćete se susresti sa (varijacijom?) starog znanca Ruina, osim što se sve dešava u savremenom Beogradu, ne u postapokaliptičnom okruženju. A onda znate i kakvu vrstu priče možete da očekujete, i za šta se likovi zapravo bore.

Ukoliko vam se dopao Poslednji grad, neka vas ne obeshrabri promena žanra. Ono bitno, što vas je privuklo trilogiji, prisutno je i ovde.

Ledeni zmaj, Džordž R.R. Martin. Nemojte da vas zbuni opis knjige, ovo nema nikakve veze sa svetom Pesme leda i vatre. Uopšte nije taj svet. I pisano je ranije. Ako vam se učinilo da ste ovo već čitali, samo u kraćem izdanju, pa, izdanje je iste dužine, samo su dodate ilustracije. Mnogo ilustracija. I tako se od priče na tridesetak strana dobije atraktivna (i zgodna za poklon) knjiga od stotinak strana.

Što se priče tiče, lepa je, o devojčici koja se ne uklapa u okruženje i, pogodili ste, ledenom zmaju. Tako da, ako volite lepe priče, nemojte da vas odbije što ovo nema ama baš nikakve veze sa Vesterosom.

Uhvati zeca, Lana Bastašić. Ukoliko vam se dopala Moja genijalna prijateljica Elene Ferante, ovo definitivno ima sličnosti, naročito u početku, dok razlike ne postanu uočljivije. Plus je tu i korišćenje Kerolove Alise u Zemlji čuda. No, ako niste čitali Elenu Ferante, niti vas zanima Alisa, i nećete da prepoznajete nikakve reference, samo da uživate u knjizi takvoj kakva je, možete i to. Dve prijateljice, jedna zaljubljena u brata drugog, komplikovani međuljudski odnosi (kako mladalački, tako i kasniji) dodatno zakomplikovani politikom (Bosna, devedesete), pokušaj da se ode, nemogućnost da se ode, potraga za bratom, odbijanje da se neke stvari prihvate (jer ko bi želeo da ih prihvati), pokušaj da se nešto uradi u životu... Sve je to tu i ako vam reference ništa ne znače. I u svemu tome možete da uživate.

Čuvari proročanstva, Milena Stojanović. Poslednji deo trilogije Proročanstvo bogova. Ono što je početo u Petruškom zmaju i nastavljeno u Zovu krvi ovde je završeno i zaokruženo. Braća su konačno zajedno, obred je obavljen, predstoji im poslednja bitka (a posle nje još jedna, ona na Kosovu), i srećan kraj uopšte nije zagarantovan.

Ukoliko ste uživali u prethodna dva nastavka, želećete da pročitate i Čuvare proročanstva.

Kopljem i mačem, Ilija Dragićević. Gotivan istorijsko-avanturistički omladinski roman (mlađahni junak, sitni vlastelin koji je em baš lep, em je prepametan, em je toliko dobar borac da svaku borbu dobije, a na sve to je i dobrog srca i bašbaš brine za siromašne seljake), samo što sve to povremeno postane mnogo manje slatko. Na primer, kada se usput pomene da su kralj Milutin i kraljica Simonida već deset godina u braku i još nemaju dece, a Simonida u tom trenutku ima dvadeset godina. Ili kad silan narod bude masakriran samo zato što se zli župan mnogo ljuti što lepa kneževa kći kojom želi da se oženi ne voli njega nego nekog tamo sitnog vlasteličića. I tako...

17: Antologija savremene švedske noir priče, grupa autora. 17 priča, dvadesetoro autora, detektivske priče kakve biste i očekivali, istorijske priče, poneki horor, nešto naučne fantastike... Dosta toga ima ovde. Izbor je šarolik i teško da će vam se sve dopasti (ili da će vam sve ostati u sećanju), ali može da se nađe za svakog ponešto, a možete i da pribeležite autore čija biste dela stavili na spisak za čitanje.

Mračna kći, Elena Ferante. Nije onako upeglana kao Napuljska tetralogija. Nije ni sirova kao Dani napuštenosti. Ima sličnosti sa drugim delima ove autorke, svakako; komplikovani odnosi roditelja i dece, majka kojoj je povremeno (ili i češće), stvarno, ali stvarno dosta sopstvene dece, otac koji više brine o karijeri nego o deci i brigu o deci mahom prepušta majci (pa ona ne može da se bavi sopstvenom karijerom koliko bi želela), primitivnost i prostakluk napuljske rodbine koji s vremena na vreme izbijaju i iz glavne junakinje...

Ima tu repetitivnosti iz knjige u knjigu, ali se autorka dosledno bavi stvarima kojima se nije lako baviti, i to vredi.

Pročitano u novembru 2019. godine, deo četvrti i poslednji

Preostalih 5 knjiga!

Čudovnjakinja: Poziv Morigan Vrane, Džesika Taunsend. Nastavak Nikadišta. Divno kao i prva knjiga (ovog puta, sem Fantazmačke koja je i dalje super, imamo i Fantazmače), svet je i dalje maštovit i kompleksan, dobro su razrađeni i sporedni likovi, svi upadaju u nevolje (u koje ih delom odvode i školski zadaci), i ja bih da čitam nastavak, ako može odmah sad. A ne može, nije još napisan.

Hrim ratnik, Vladimir Lazović. Roto-roman sa junačkim muškarcima i ženama koje su (skoro sve) lepe, i postapokaliptična priča smeštena uglavnom u naše predele, sa sve mutantima, raznoraznim mitologijama (jer se nakon uništenja sveta ljudi vraćaju starim verovanjima), a bogme i vanzemaljcima. Plus bitkama. Plus potragom. Plus pokušajem da se spase svet.

I, pošto je Lazović u pitanju, ima i mnogo, mnogo više od toga. A i ozbiljnije je, a pritom uspeva da ostane onako zabavno kako biste od ovakve knjige i očekivali.

Čitajte. I uživajte.

Kintsugi tijela, Senka Marić. A sad nešto sasvim drugačije: nije fantastika, nego priča jedne žene koja se bori sa rakom dojke. Poetično, minimalistički, i, potpuno neočekivano s obzirom na tematiku, neverovatno pitko. Očekivali biste da ovakva knjiga bude teška, da bude mučna, i naravno da vam nije svejedno kad čitate kroz šta sve naratorka prolazi, i fizički i psihički, dok pokušava da sastavi krhotine svog tela i svog života, ali... Neverovatno je pitko. I lepo je.

Kintsugi tela. Kintsugi života. Kintsugi knjige.

Lepa knjiga za čitanje, ako ste u stanju da podnesete temu. Ili ako vam baš treba pomoć kako biste mogli da je podnesete.

Mentor, Ksenija Pešić. Dvoje pisaca, dva pristupa pisanju, svaki ekstreman na svoj način, i pokušaj da se nađe zajednički jezik (a možda, ako je moguće, i zajednički život), i istraživanje može li to nekako da funkcioniše. Plus autorkina zapažanja o tome kroz šta sve prolaze pisci čim nešto počnu negde da objavljuju. Plus još dosta toga, i sve ispričano od srca.

Čuvari fantazmi, Zoran Petrović. Zbirka priča, neke su iz sveta Praznika Zveri, neke su sa raznih konkursa/iz raznih antologija (pa povezane sa svetom Praznika Zveri, ili ne), tu su i posvete omiljenim piscima/spisateljske vežbe, kao i igrarije. Vidi se da je pisac uživao u pisanju, i onda sve lepo uredno sakupio, da mogu i njegovi čitaoci da uživaju (a moguće i da se iznenade kad vide nešto što nisu očekivali).









Toliko za ovaj put, a u sledećem postu o pročitanom će po svoj prilici biti sve neki stranci, i raznorazni užasi.

Sajam knjiga 2019. godine, ulov četvrti i poslednji

Na Sajam sam danas uglavnom otišla da vidim koga sve ima od ljudi koje znam, a koje inače retko sretnem u toku godine. Neke sam videla, neke nisam... Naravno, donela sam još knjiga.

Linkoln u bardu, Džordž Sonders, Geopoetika

Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana, Habib Ahmadzade, Geopoetika

Jagnje: Jevanđelje po Šljagi, Hristovom drugaru iz detinjstva, Kristofer Mur, Dibidus

Čuvari proročanstva, Milena Stojanović, Otvorena knjiga








Dosta je bilo. Za sad. Odoh sad da čitam, da ne kukam kako pojma nemam kad ću.

Sajam knjiga 2019. godine, ulov prvi

U ponedeljak sam samo protrčala kroz Sajam, tu i tamo popričala sa nekim, i donela onoliko koliko sam mogla da nosim: 18 knjiga i 1 strip.

Mračni bogovi, T. E. D. Klajn, Orfelin

Pauk i drugi užasi, Hans Hajnc Evers, Orfelin

Pas i kontrabas, Saša Ilić, Orfelin

Po šumama i gorama, Milenko Bodirogić, Orfelin

Iskorenjena, Naomi Novik, Orfelin

Monstrumesa, drugi tom: Krv, Mardžori Lu i Sana Takeda, Dibidus

I magarica ugleda anđela, Nik Kejv, Arete

Čuvari fantazmi, Zoran Petrović, Otvorena knjiga

Mentor, Ksenija Pešić, Otvorena knjiga

Crni dijamant, Ksenija Pešić, Kovačnica priča

Reptil, Uroš Timić, autorsko izdanje

I čekić i nakovanj, Radmilo Anđelković, Everest media

Jedne noći, u šumi, koraci na stazi, Veronika Santo, Matica hrvatska Bizovac

Pod imelom, Ivan Nešić, Everest media

Mačije oči, Rodžer Zelazni, Everest media

Hrim ratnik, Vladimir Lazović, Everest media

Psihološke igre političara, Marija Lazarević, Everest media

Kuća jaguara, u sjeni, Aliette de Bodard, Hangar 7 (kupljeno na štandu Čudne knjižare)

U.S.A., Milan Aranđelović, Everest media










Toliko za ovaj put, biće još ulova!

Pročitano u martu 2019. godine, deo drugi

Preostale 2 knjige pročitane u martu, obe domaćih autora!

Srce lutke, Boban Trifunović. Prva knjiga, zbirka priča, lavkraftijana smeštena u Beograd između Prvog i Drugog svetskog rata. I dodata stvorenja iz našeg folklora, a autor je etnolog, pa zna šta radi. Promišljeno, inteligentno, dosledno. Meni lično je malo zasmetala imitacija Lavkraftovog stila, al' to sam ja, nekome će se možda i to dopasti.

U svakom slučaju, preporuke, i autor čiji dalji rad vredi pratiti.

Praznik zveri - Nezvani gost, Zoran Petrović. Treća knjiga u serijalu Praznik zveri, i, bar meni, do sada stilski najdoteranija. Saznajemo nove stvari o već nam poznatim likovima, upoznajemo nove, a sve to kroz priču koju izvesni upir priča Bremu Stokeru. A na kraju? Na kraju je nagovešteno da nevoljama likova iz prethodnih knjiga nije ni blizu kraj; naprotiv, problemi ih tek čekaju.

Videćemo šta će biti dalje...

Sajam knjiga 2018. godine, ulov prvi

Bila na Sajmu, slikala kao nešto, kupila gomilu knjiga, prestala sa kupovinom kad više nisam imala u čemu da ih nosim (plus sam već posrtala pod njihovom težinom).

Dakle, prvi sajamski ulov:

Priče o prkosnim Srpkinjama, Ivana Nešić, ilustrovala Azra Kostić Prčić, Urban Reads

Žene koje su promenile svet, Irene Siviko i Serhio Para, ilustrovala Nurija Aparisio, Urban Reads.

Antologija savremene japanske naučno-fantastične priče, 12 pisaca, Tanesi

Ispovest jakuze, Saga Junići, Tanesi

Živi pesak, Dunićiro Kanizaki, Tanesi

Samuraj, Šjusaku Endo, Tanesi

Roboti i Carstvo, Isak Asimov, Čudna knjižara

Praznik zveri: Nezvani gost, Zoran Petrović, Otvorena knjiga

Spiridonova potera za neuhvatljivim, Radmilo Anđelković, Everest Media

Srce lutke, Boban Trifunović, Otvorena knjiga

Devojčica koja se napila mesečine, Keli Barnhil, Urban Reads

Nikadište, Džesika Taunsend, Urban Reads

Drčna, Dženifer Matu, Urban Reads

Deca krvi i kosti, Tomi Adejemi, Urban Reads

More, poput vina tamno, Robert Ejkman, Orfelin

Mapa dana: Četvrti roman o čudnovatoj deci gospođice Peregrin, Ransom Rigs, Orfelin

Razgovori, Vilijam Barouz, Lom

Sabrane priče I, Vladimir Nabokov, Dereta

Nekronomikon, Lavkraft, Orfelin

U planinama ludila, Lavkraft, Orfelin

Batman: Noćobdija, Mari Lu, Urban Reads

Catwoman: Dušekradica, Sara Dž. Mas, Urban Reads











To je to za danas, gomilu štandova nisam stigla da obiđem, sa mnogima nisam stigla da se pozdravim... Sajam još traje, biće još prilike.

Pročitano u februaru 2018. godine

Ukupno 8 knjiga. Kratak mesec, al' su i neke knjige kratke.

Čapajev i praznina, Viktor Peljevin. U nekim stvarima, ova knjiga me podseća na Šlem užasa: red onoga što se s lakoćom prati, red filozofije koja vas natera da poprilično usporite i prestanete da srljate kao muva bez glave. U ovom slučaju, pratimo naratora koji kao da živi u dve paralelne stvarnosti: jedno su avanture sa Čapajevom (revolucija), drugo je boravak u ludnici u Rusiji nakon raspada Sovjetskog Saveza. Šta je od ta dva stvarno? Da li je to uopšte bitno?

Dodajte zen. Dodajte Švarcenegera. Dodajte japansku firmu. Dodajte ostale pacijente iz ludnice. Dodajte mnogo što-šta, ili se nemojte baktati sa dodavanjem, već se dočepajte knjige i uživajte.

Very Far Away from Anywhere Else, Ursula K. Le Guin. Divno. Priča o odrastanju, o dvoje tinejdžera, i ne, nije im romansa glavna stvar u životu, ni tračarenje, i greše (ponekad i gadno) jer su veoma mladi i jer je normalno da greše, ali uspevaju (spojler?) da nastave dalje i urade nešto, takođe jer su mladi. I jer su sposobni, i jer imaju volje da urade nešto. A podrška se nađe. I sredstva. I ništa nije savršeno, ali je sve veoma ljudski.

Čitajte. Divno je.

Vidarka, Matilda Veljković. Stara vremena, današnje vreme, magija, potraga za prošlošću i identitetom, za svojim mestom u poretku stvari... Isprepletane priče tri Mandaline: vile sa koje je prenesen Dar isceljivanja, bake koja je, mnogo vremena kasnije, bila nosilac Dara, i njene unuke, na koju je Dar prenesen, ali koja je zaboravila svoje poreklo i svrhu. Sve tri upadaju u gomilu problema, pokušavaju da se iskobeljaju, poneko hoće da im pomogne, poneko, jer su ljudi kvarljiva roba, baš i ne... Da ne spojlujem sad.

Svašta je stalo na 185 strana.

Zmaj i Milena: Povest o drevnoj srpskoj magiji, Matilda Veljković. Autorkin prvenac. Hronika jednog sela na Mlavi, i magijskih (nije samo srpska magija) dešavanja u njemu. Neki magiju koriste za dobro, neki za zlo (a mogli su da odaberu drugačije), tu je i priča o jednom zmaju i problemima mlade lepotice Milene sa njim, ima tu i vampira, lesnika, ala, todoraca, narodnih običaja i rituala... I sve to na 120 strana.

Četrdeset dana, Uroš Timić. Nakon prologa u kome lik prodaje svoju dedovinu i ne prolazi baš najbolje, prebacujemo se u sadašnje vreme, kada telefonski poziv i poruka od dve reči ("Umro je") dovode Stefana u "Nesvakidašnje selo", gde mu živi sestra, na sahranu voljenog sestrića.

Ne znamo od čega je malo dete umrlo, tek, više ga nema, a na živima je da se kako znaju i umeju suoče sa bolom. U Stefanu se, da li zbog bola, ili zbog pilula koje uzima kako bi sa bolom izašao na kraj, nešto otvara, i on počinje da vidi duhove. Od seoske gatare saznaje što-šta o mučnoj istoriji sela (kao i da to što vidi i te kako ima smisla, i da možda postoji razlog zbog kojeg je odabran da vidi), no, rastrojen zbog gubitka, pitanje je šta uopšte može da uradi.

Paralelno sa Stefanovom pričom, pratimo i starog Todora (upravo umrlog, pa prolazi kroz mitarstva) i dečaka Pavla, istraumiranog samoubistvom majke. Sve te priče se labavo prepliću, i, u suštini, svi moraju da nađu način da izađu na kraj sa svojom situacijom, da isprave krive Drine, kao i da promene ponešto u sebi. Da, tu računam i Todora, videćete već ako pročitate.

Kosingas - Onaj što nauči mrak da sija, Aleksandar Tešić. Nove Gavrilove avanture, kao i nove muke Srbije nakon Kosovskog boja. Gavrilo otkriva da je napravio gadnu grešku, i putuje prvo po Srbiji, a potom i znatno dalje, pokušavajući da je ispravi (i, takođe, da se suprotstavi sudbini, a svi znamo kako to ide). Stefan Lazarević je besan što mora da se klanja Bajazitu, pa čini sve ne bi li oslobodio Srbiju vazalstva, a Vuk Branković se i otvoreno bori protiv Turaka. Tu su i drevne kletve (računajući i onu vezanu za Beograd, u koji Stefan želi da preseli prestonicu), kao i staro bogovi koji se i dalje međusobno bore i nadmudruju, dok njihovi smrtni sledbenici poušavaju da izvrše njihovu volju... Sve to, i više, na preko 600 strana koje se prilično brzo čitaju. Ja zadovoljna nastavkom.

Zov krvi, Milena Stojanović. Druga knjiga trilogije Proročanstvo bogova. Muke mladog junaka Crepa se nastavljaju: nakon što je pronašao brata Teodora, preostalo mu je da pronađe i trećeg, Pavla, kako bi se ujedinili i ispunili proročanstvo, no Morana ne sedi skrštenih ruku, već ih na više načina napada u sopstvenom domu. I nakon što uspeju da krenu, pa čak dobiju i saveznike, svaki čas upadaju u nevolje. Na sve to, Crepov otac Vukoslav dobija naređenje od Lazara da okupi vojsku kako bi se suprotstavili Turcima, što ovaj i učini, samo da bi im sreću pokvarilo to što je oteta Lazarova ćerka Olivera, za kojom u potragu kreće Miloš Obilić.

I onda se sve završi klifhengerom, pa se čeka sledeća knjiga.

Her Body and Other Parties, Carmen Maria Machado. Prvenac, zbirka priča, magijski realizam, fantastika, horor, feminizam, obrade i starog (priča o ženi sa trakom oko vrata) i novog (Red i zakon), seksualnost... Jedna priča (Real Women Have Bodies) me je pomalo podsetila na Barbaru ispred ogledala Veronike Santo, mada je, po mnogo čemu, nešto sasvim drugačije.

Izgladnjivanje radi dobrog izgleda, i drastične mere koje se zbog toga preduzimaju. Izlaženje na kraj (ne baš uspešno) sa ružnim događajima iz prošlosti. Pokušaj emotivnog oporavka nakon silovanja. S kim ste sve bili pre nego što je boleština zbrisala svet. Žena ne treba da ima tajni pred mužem, pa koja god cena za to bila. Žena mora biti mlada i lepa, ili će nestati (nestaju sve mlađe i mlađe žene).

Dobra zbirka. Neće leći svakome, al' meni jeste. I te kako.

Božićnosajamsko-napuljski ulov

Ili, ako vam je lakše, prvi ovogodišnji ulov.

Nisam ni planirala da idem na Božićni sajam knjiga, namerno nisam ni gledala ima li ga i gde je, ali, nakon što me je majka veselo obavestila o istom (a meni, kao, treba izgovor)... Dakle, ove godine Božićni sajam knjiga je u Domu Omladine (siđete stepenicama, naiđete na knjige, siđete još niže, i naiđete na još knjiga, broj prisutnih izdavača je jednocifren), i tu sam kupila dve knjige, pa sam produžila do knjižare Bookastore i kupila još jednu. U suštini, sve su nastavci.

Na slici vidite:

Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju, Elena Ferante, Booka, treći deo Napuljske tetralogije. Prethodne dve knjige su bile pravo uživanje, pa isto očekujem i od ove.

Zov krvi, Milena Stojanović, Otvorena knjiga, drugi deo trilogije Proročanstvo bogova. Da vidimo šta je dalje bilo sa mlađahnim junacima (a i onima koji nisu baš toliko mlađahni), i šta će dalje da urade suprotstavljajući se zloj Morani (zašto je svi predstavljaju kao zlu? Ne znam za druge, mene bi znatno više zanimalo da je vidim kao pozitivca).

Satanin dnevnik, Leonid Andrejev, Logos. Kad otvorite knjigu, vidite da je to drugi tom izabranih dela Leonida Andrejeva (prvi je Crveni smeh, kupljen na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, i upravo pročitan; preporučujem).

Samo tri knjige? Samo tri knjige. I nada da ću jednog dana pročitati sve što sam kupila. Aha.

Pročitano u junu 2017. godine

Ukupno 6 knjiga (plus sam počela jednu, al' ta mi se razvukla, pa će o njoj biti reči u postu o knjigama pročitanim u julu). Nije vam mnogo 6 knjiga? Naravno da nije.

Ime vatre, Dimitrije Stevanović. Fantastika. Družina sa misijom. Plus još jedna družina sa misijom. Plus dve osobe u jednom telu (momak Dante i crvenokosa sukuba, otkriva se odmah na početku, pa nije spojler); ako ste pomislili na Platona (nevezano za sukubu), u pravu ste. Plus slovenska mitologija, tu i tamo. Plus prolazak kroz pakao (recimo); Dante, naravno. Plus alhemija i alhemijsko putovanje. Plus tarot. Plus svašta nešto. I predivan crni četvorouhi mačak (ili, ako hoćete, predivan mačji razbojnik); autor vrlo očigledno voli mačke, što znači da je mnogo dobar čovek.

Svašta je ovde stalo na 265 strana.

Mačak je predivan. I možete da budete mirni: mačak ne nastrada (verujem da ovakav spojler nikom ne smeta).

Petruški zmaj, Milena Stojanović. Epska fantastika u našim krajevima (srednji vek, Srbija, neposredno pre boja na Kosovu). Stara vera, nova vera, slovenska mitologija, magija, mnogobrojna magijska bića, junak ima misiju (ali se dobrim delom zbunjeno koprca kao što bismo se koprcali i mi, osim što se mi ne pretvaramo u zmajeve, ili ja bar ne umem da se pretvorim u zmaja).

Čeka se nastavak.

Ako niko ne govori o skrivenim stvarima, Džon Makgregor. Ovo je jedna od onih knjiga koje je najbolje pročitati iz cuga, ili bar što brže možete, jer se inače pogubite u detaljima. Prilično zanimljiv pristup koji prati reakcije ljudi iz okoline, i objašnjava šta je bilo pre i posle, i saopšti vam gomilu detalja o svim tim ljudima koji posmatraju to što se desilo, ali do samog kraja knjige ne saznajete šta se desilo, i na šta to oni reaguju tako kako reaguju. Možete da nagađate (a vaše nagađanje će, moguće, više da govori o vama nego o knjizi), ali, sem ako unapred ne prelistate poslednjih nekoliko strana, to će ostati na nivou nagađanja; nešto se desilo, nije baš da je nuklearna bomba sve pobila, ali nije ni da je nekom ispao novčanik pa se sagao i podigao ga, a vi, kao da negde stignete sa zakašnjenjem i vidite da je bila neka frka al' pojma nemate šta je, zverate oko sebe i pokušavate da prokljuvite kakva je to frka bila.

A bila je.

Gošća, Takaši Hiraide. Vidite vi tako prelepost od naslovne, i naravno da morate da nabavite knjigu, i mačka je predivna i preslatka, i dobra je knjiga o promenama i o nestajanju jednog načina života...

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

...i zašto pisci koji imaju nešto tužno da ispričaju ne mogu to da učine pričom o mački koja preživi?

Književna fantastika 2017. Odlična priča Papirna menažerija Kena Lija (jedna od onih zbog kojih ćete nakon čitanja da pozovete mamu, samo da se uverite da je sve ok, nema veze što ste se jutros čuli) plus pobednička Glasovi u plastici Ivana Nešića, pa eseji (broj je posvećen Filipu Diku, al' nije sve samo o njemu), pa portret autora, pa intervju sa drugim autorom, pa o ekranizacijama, pa o igrama i njihovom uticaju na pisanu reč, strip, odnos autora i književnog junaka, zaboravljeni naučnofantastični roman, prikazi...

Mnooogo toga na 128 strana.

Enciklopedija savamalskih bića, Simon Marić i Olga Jorgačević (ilustrator). Ludo zabavni i inteligentno osmišljeni opisi izmišljenih savamalskih bića koja, eto, koegzistiraju s nama (sem onih koja su izumrla), a čije vam poznavanje može pomoći da bolje razumete kako istoriju tog kraja grada, tako i novija dešavanja.

Izdanje je dvojezično (na srpskom i na engleskom); nisam sigurna koliko bi strancima bile jasne aluzije na istoriju i dnevnu politiku (naročito na lokalnu dnevnu politiku), ali bi im vrlo verovatno bilo zabavno. A onda bi se, možda, malo i raspitali o čemu se tu zapravo radi.

Ukratko, ako 'oćete čistu zabavu, može. Ako ste za nešto ozbiljnije, ima i toga. Podosta.

Svetosavsko-uskršnjesajamski ulov

Juče popodne sam svratila prvo na Svetosavski, a potom i na Uskršnji sajam knjiga. Da li mi se čini, ili je na ta dva sajma zajedno bilo manje štandova nego prošle godine na Uskršnjem sajmu knjiga u Domu sindikata?

Kako god bilo, na slici vidite šta sam donela sa 2 sajma: Tajne kabale (izabrane priče Isaka Baševisa Singera) i Petruškog zmaja Milene Stojanović.

Nadala sam se još nekim izdavačima i nekim njihovim izdanjima, no dobro, biće i onaj Sajam knjiga. A do tada valja nešto i pročitati, i osloboditi mesto na policama.

Pročitano u aprilu 2017. godine, deo drugi, plus najava

Nakon malog eksperimenta, vraćamo se redovnom programu.

Ovde postoji nešto redovno?

Ovaj...

Dakle: još 4 knjige pročitane u aprilu.

Praznik zveri, Zoran Petrović. Nisam znala šta da očekujem od ovog autora, a dočekao me je iznenađujuće dobar triler. Pa je to onda skrenulo u natprirodno, horor, folklornu fantastiku (dobrim delom izmišljenu/modifikovanu), uletela je sva sila izmišljenih bića inspirisanih folklornom fantastikom... I sve je to vrlo pitko od početka do kraja, vuče, i dobijate nekoliko sati (ili više, zavisi od brzine čitanja i raspoloživog vremena) dobre zabave.

Paradoksalno za ljubitelja fantastike, meni bi ovaj roman bolje legao da je ostao triler u kome se ništa natprirodno ne dešava (da ne spojlujem sad šta i kako), al' to bi moglo da bude do mene.

Ukoliko ste videli da uskoro izlazi sledeći deo pa se pitate može li ovo da se čita samostalno, da, može. Sve je zaokruženo, nema "repova" ni ljudi koji vise na ivici provalije, a vi se pitate šta se sledeće dešava. Što nije slučaj sa sledećom knjigom koju pominjem u ovom postu, a to je...

Moja genijalna prijateljica, Elena Ferante. U redu, ovo jeste prvi deo tetralogije, i to nije nikakva tajna, ali taj klifhenger na kraju je kao kad kola odjednom zakoče, a vi čekate hoće li biti tup ili neće.

Priča o prijateljstvu dve žene, od igranja lutkama u detinjstvu, pa, u ovom delu, do rane udaje jedne od njih. A sve to u sirotinjskom delu Napulja u pedesetim godinama dvadesetog veka. Pa se, kroz prizmu mladih osoba koje o tome ne znaju skoro ništa, pominju i fašizam, i komunizam, i mafija, i svašta nešto, dok njih dve odrastaju i pokušavaju nešto da urade od svojih života. Jedna je divljakuša, druga pitoma (ali, zapravo, snagu crpe od žestoke prijateljice), obe žele da se izvuku iz siromaštva i da nešto postignu, a ni same ne znaju konkretno šta jer im je okolina užasno ograničavajuća.

Knjiga prepuna prepričavanja, i to sjajno funkcioniše. A onda 'oćete da vidite šta je bilo dalje, i u šta se to divljakuša uvalila.

Srpska naučna fantastika, Miodrag Milovanović. Na 140 strana, 40 godina istraživanja naše naučne fantastike, od definicije, preko početaka u svetu i kod nas, pa kako se sve to razvijalo i šta se sve radilo, pa gde smo sada i šta radimo.

Ako hoćete da vidite kako je sve to izgledalo, možete.

Ako hoćete poduži spisak za čitanje kako biste se upoznali sa našom fantastikom, možete i to. Pa krenete u lov na knjige, pa mesecima ne napuštate topli (ili rashlađeni) dom, dok sve to ne pročitate. Pa onda u novu nabavku.

Nabavljajte, pročitajte, pa onda, uz pomoć spiska, nabavljajte i čitajte još.

I uživajte.

Amerika, Franc Kafka. Ajajoj. Skoro konstantni transfer blama. I sve je tako depresivno (i izaziva depresiju). Naravno, bizarnog koliko hoćete, odurne birokratije i likova pogubljenih u istoj koliko hoćete (ili koliko nećete), sve je mučno, taman, možda, krene, a onda krene nizbrdo, pa se opet ponadate (ok, da li se neko ko čita Kafku ikada stvarno ponada?), pa sve postane još gore, uključujući i transfer blama...

A onda ni sam Kafka nije znao kako da izađe na kraj sa romanom, pa sve to nije dovršeno. Ali i te kako vredi čitanja. Pa, čitajte, i probajte da glavačke ne uletite u depresivnu epizodu.

Probajte.






Elem, toliko za danas o knjigama. Sledeći post o knjigama pročitanim u aprilu očekujte u nekom trenutku u maju (za sada su još 4 na spisku, ali ko bi ga znao). A ako vas zanimaju reizdanja 3 dela Lazara Komarčića (Jedna ugašena zvezda, Dva amaneta, Jedan razoren um), svratite večeras (24. april 2017.) u Dom Omladine, u Tribinsku salu, u 19:00, da čujete ponešto o njima, a pretpostavljam da će moći i da se pazare sa popustom.