Pročitano u novembru 2017. godine, deo prvi

Za početak, 2 stripa i 2 knjige.

Dedpul - Mrtvi predsednici i druge prodane duše. Bilo da vam je Dedpul omiljeni lik ili ne, ovo vredi čitati zbog prevoda Draška Roganovića. Zbog prevoda i lokalizacije, da budemo precizniji. Dosta lokalizacije. I lokalizovanih fora. Kojih ima poprilično. Što dovodi do valjanja od smeha. Nisam čitala original, no ne sumnjam da bih se i uz njega smejala. Ali, da li bih se smejala koliko i uz domaće izdanje? Teško.

Uživajte!

Dedpul: Za jastučnicu dolara. Ovo je podjednako dobro kao i prethodni deo, ako ne i bolje. Priča je svakako bolja. Al' je i mračnije, i to dosta. Prevod je i dalje za valjanje od smeha, što i te kako pomaže kad stvari postanu bašbaš emotivne. A postanu. I onda i smeh postane malčice drugačiji.

Misija: Muzej, Ivana Nešić. Nakon Zelenbabinih darova i Tajne nemuštog jezika, stiže i knjiga koja nije o Miki, već o troje dece i tetka Roksandi (koja, zapravo, nikome tu nije tetka) koja dolaze u muzej sa različitim ciljem, i upadaju u potpuno neplaniranu avanturu, sa, naravno, veoma važnom misijom. Treba pobediti u igrici, otkriti šta pokušava da kaže jedna uporna pčela, spasti... Da vam ne spojlujem, čitajte i uživajte. Divna, zabavna, pametna knjiga za decu.

A, da, ima i zagonetka za rešavanje.

Snovita potraga za neznanim Kadatom, Hauard Filips Lavkraft. Novela plus priče iz istog "sveta", plus rečnik za snalaženje, plus pogovor, plus ilustracije.

Najkraći opis ove knjige bio bi Lavkraft za mačkoljupce, a ako vam to nije dovoljno, ima i sveta snova, lucidnog sanjanja, svakojakih bića (uključujući i mačke koje skaču sa krovova na mračnu stranu Meseca), više fantastike nego horora (mada i horora svakako ima), mačaka... Ovaj, da, vidi se za šta se ja zalepim.

Pročitano u oktobru 2017. godine, deo treći

Jedan strip, dve knjige, sve doneseno sa Sajma.

MI3!, Grant Morison i Frenk Kvajtli. Pročitano isto veče kad sam se vratila sa Sajma. Kuca, maca i zeka (zlatni retriver Bandit, žuta mačka Zvončica, i zeka sa smeđom flekom preko oka koga su vlasnici nazvali Gusar), nekadašnji voljeni kućni mezimci koje su ukrali vlasnicima  i hirurgijom, treningom, i uz pomoć ubojite skalamerije pretvorili u mašine za ubijanje (uz krajnje originalna imena 1, 2 i 3). Pa onda zaključe da im te mašine za ubijanje nisu više potrebne, a životinje bi samo da prežive (i naravno da će koristiti sva sredstva koja su im na raspolaganju, što će reći, svu opaku opremu koju imaju, a vala je imaju). A ispod svega, to su tri nekadašnja voljena kućna mezimca koja bi volela da se vrate mitskoj kući, toplom domu gde bi ih ljudi voleli i lepo se ponašali prema njima.

Divni likovi, od psa koji je i dalje idealista i želi da bude dobar pas, preko nadrndane mačke kojoj se cela stvar uopšte ne dopada (što je ne sprečava da pomaže svom timu), pa do zeke koji bi samo želeo da se njih troje lepo slažu.

Žrtva kao način da se neko ko je uradio nešto što nikako nije trebalo da radi iskupi za grehe (ne, ne neka od životinja; kao životinje, one nisu sposobne za greh).

Naizgled jednostavna priča u kojoj nastavljate da otkrivate što-šta i nakon što ste je pročitali.

Poprilična količina nasilja.

Sjajni kadrovi koji vam, uz blago izazivanje mučnine zbog drugačije perspektive, prikazuju kako to sve izgleda iz ugla njih troje (recimo, nekih 16 ili koliko već kadrova koji prikazuju napad mačke na čoveka, toliko se stvari desi odjednom da čovek ne kapira šta ga je snašlo pre nego što zagine, a mački sve to čak nije ni brzo, već ima neke zen smirenosti).

Divno. Vrlo nasilno. Opako. Surovo. Tužno. Divno.

Čitajte.

Veštica iz Strašilova - Memento mori, Miloš Petković i Anton Ivanovič Leskov. Horor za mlađe čitaoce. Ritualna ubistva po selima, čudovište koje lovi i koje je lovljeno, okupljanje junaka sa više strana kako bi se suprotstavili zlu, dobra veštica koja krije mračnu tajnu, a sve se vrti oko devojčice sa porfirijom i onoga što bi to dete moglo da znači. Gomila paralelnih radnji, mitologija, narodna verovanja, magija... Znate već šta da očekujete od autora, i oni koji vole njegovo pisanje neće se razočarati.

Posle milijon godina; Sekund večnosti, Dragutin Ilić. Posle milijon godina je jedno od prvih naučno-fantastičnih dela u svetu i prva poznata naučno-fatastična drama, a šta o njoj mislim možete videti ovde, plus imate i moj tekst Čudne zverke i njihovi daleki potomci objavljen u Emitoru br. 471. Ukratko, iako je pisana krajem devetnaestog veka, ova drama je iznenađujuće aktuelna i danas. Crni humor, nerazumevanje među ljudima (i među generacijama, generacijski jaz od milion godina!), tragikomedija... Bilo da vas zainteresuje kao kulturna baština ili kao iznenađujuće aktuelno i zabavno delo, Posle milijon godina vredi čitanja.

Sekund večnosti je roman s elementima fantastike (recimo), i smešten je u Indiju. Na momente je poput bajke (zaljubljeni mladi plemić prelazi zemlju uzduž i popreko ne bi li našao svoju dragu za koju nije sigurno ni da li zaista postoji), na momente je crnjak, a sveukupno bi trebalo da bude poučno. Čitajte i zabavljajte se.

Pročitano u julu 2017. godine, deo prvi

8 knjiga, kaže Goodreads. Da počnemo sa 4.

26 - Antologija savremene japanske priče, grupa autora (21 pisac, da budemo precizniji). 26 priča, 21 autor, i, manje-više, ko je ko u savremenoj japanskoj književnosti. Joko Ogava, Nacuo Kirino, Haruki Murakami, Rju Murakami, i gomila drugih, na 520 strana. Valja, al' ako ste čitali prethodne Tanesijeve antologije, to već znate.

Severozapad, Zejdi Smit. Sudeći po komentarima, knjiga definitivno nije za svakog; ja sam uživala. Nekoliko ljudi, svi iz istog (sirotinjskog) dela Londona, svako, na svoj način, pokušava da umakne odatle (fizički, mentalitetom...), ne ide nikom. Snovi, želje, različiti ciljevi, različiti narativni metodi, u suštini sasvim obični životi sa sasvim običnim težnjama ('oće decu, neće decu, 'oće prestižan položaj, ne zanima se toliko za prestiž, valja svakojaku robu (uključujući i drogu) a bio je sladak dečko, preživljavanje, nezadovoljstvo...), a vuče na čitanje samo tako.

Praznik zveri - Grehovi alijanse, Zoran Petrović. Isti svet kao i Praznik zveri - Žeteoci, al' je ujedno i nastavak i ide daleko dalje u prošlost, objašnjavajući gomilu stvari iz prvog dela, i ubacujući nova izmišljena bića. Ako niste čitali prvi deo, možete da čitate drugi (ima, što bi se reklo, početak, sredinu, i kraj), al' će vam neke stvari biti znatno jasnije ako krenete redom.

Za prvi deo nisam znala šta da očekujem, a dobila sam iznenađujuće dobar triler (plus fantastiku i horor). Ovde sam pretpostavljala šta da očekujem, triler je i dalje dobar, a i fantastika mi bolje funkcioniše.

Pa eto. Krenite redom, i terajte dalje, sve dok pisac piše (i objavljuje).

Veliki bog Pan, Artur Maken. Knjiga moćno izgleda, ilustracije su sve bolje i bolje kako nova izdanja izlaze u ediciji, a ni sadržaj ne zaostaje. Bilo da vas interesuje pisac koji je upadljivo uticao na Lavkrafta, bilo da vam se čitaju odlične priče strave, bilo da samo želite da blenete u knjigu i divite se kako dobro izgleda, sve ćete to i da dobijete. Plus vrlo informativan pogovor. Jeza (i užas) susreta sa onostranim, posledice pomenutih susreta, istraživanje onoga što ne bi trebalo čačkati... Znate već kako to izgleda, a ovde je u najboljem izdanju.

Uživajte.

Sajam knjiga 2014, ulov prvi

Stigao je i taj dan, i eto mene na Sajmu. Pošto sam lenština da se organizujem, prvo sam na Lomovom štandu pazarila dve knjige, potom kod Derete Srpsku mitologiju, pa kod Orfelina Poetiku horora. Nakon toga sam opterećena kao mazga šetala Sajmom, stajala da pričam sa dragim ljudima, povremeno i sedala (i spuštala ranac)... I lipsala, naravno. I usput još ponešto kupovala.

Sa tim teretom na leđima, mrzelo me da se penjem do Galerije, tako da, ako nađem nešto kod izlagača tamo, to će biti neki drugi dan.

Elem, evo današnjeg ulova.

Poremećaj, Bernhard. Bernhard, Miguel Saenz. Izdavač Lom.

Poetika horora (primerak s posvetom), Dejan Ognjanović, Orfelin izdavaštvo. Srpska mitologija, Sreten Petrović, Dereta.

Labudova pesma, Robert R. Makamon. Srca, ruke i glasovi, Ijan Mekdonald (obe sa Paladinovog štanda). Perunov hroničar: Šapat Đavolje varoši (sa posvetom autora), Miloš Petković (štand Portalibrisa).

Sezona oluja, Andžej Sapkovski, štand Čarobne knjige. Slobodanida (primerak s posvetom), Boban Knežević, štand Čudne knjižare. Znaš ti ko sam ja?, Jovana Ristić, štand Portalibrisa.









Toliko za danas. Biće toga još!

Autorski primerci

Roman "Mala braća" Rika Hautale, autorski primerci

Novi prevod: Hautala

Trenutno prevodim...

Nakon Čoveka iz Diogenovog kluba, na redu za prevod su Mala braća Rika Hautale. U izdanju koje prevodim nalazi se sam roman Mala braća, kao i nekoliko pratećih priča iz istog sveta - tri "mitološke" plus još neke priče o susretima ljudi i "male braće", često sa sasvim zadovoljavajućim ishodom (za čitaoce) - neko se ponaša bandoglavo i nerazumno (recimo, stoji i blene kad bi trebalo da beži), pa ga "mala braća" pojedu.

Sam roman prati priču Kipa Hauarda, dvanaestogodišnjaka koji je pre pet godina video kako mu mala smeđa čudovišta rastržu mamu na komade. Detetu, naravno, niko ne veruje, a pet godina nakon što su mu pojela majku, "mala braća", untsigahank iz indijanske mitologije, se vraćaju, i pitanje je ko je sledeći na meniju.

Kao horor roman, Mala braća jako lepo funkcionišu; opake spodobice su izrazito zabavne (to pod pretpostavkom da im na meniju niste vi). Uz to, da u romanu nema nikakvih čudovišta, priča bi i dalje odlično funkcionisala, u tom slučaju samo kao porodična drama o ocu sa dva sina i porodici koja nakon majčine smrti nikako ne može da se sastavi i normalno funkcioniše, mlađi sin ide kod psihoterapeuta, a stariji počinje neprijatno da liči na lokalnog siledžiju, dok otac pokušava da bude tu za sinove, a i sam i dalje žali za voljenom suprugom.

Sve u svemu, bilo je zabavno za čitanje, a zabavno je i za prevođenje.