Saturday, 4 November 2017

Pročitano u oktobru 2017. godine, deo treći

Jedan strip, dve knjige, sve doneseno sa Sajma.

MI3!, Grant Morison i Frenk Kvajtli. Pročitano isto veče kad sam se vratila sa Sajma. Kuca, maca i zeka (zlatni retriver Bandit, žuta mačka Zvončica, i zeka sa smeđom flekom preko oka koga su vlasnici nazvali Gusar), nekadašnji voljeni kućni mezimci koje su ukrali vlasnicima  i hirurgijom, treningom, i uz pomoć ubojite skalamerije pretvorili u mašine za ubijanje (uz krajnje originalna imena 1, 2 i 3). Pa onda zaključe da im te mašine za ubijanje nisu više potrebne, a životinje bi samo da prežive (i naravno da će koristiti sva sredstva koja su im na raspolaganju, što će reći, svu opaku opremu koju imaju, a vala je imaju). A ispod svega, to su tri nekadašnja voljena kućna mezimca koja bi volela da se vrate mitskoj kući, toplom domu gde bi ih ljudi voleli i lepo se ponašali prema njima.

Divni likovi, od psa koji je i dalje idealista i želi da bude dobar pas, preko nadrndane mačke kojoj se cela stvar uopšte ne dopada (što je ne sprečava da pomaže svom timu), pa do zeke koji bi samo želeo da se njih troje lepo slažu.

Žrtva kao način da se neko ko je uradio nešto što nikako nije trebalo da radi iskupi za grehe (ne, ne neka od životinja; kao životinje, one nisu sposobne za greh).

Naizgled jednostavna priča u kojoj nastavljate da otkrivate što-šta i nakon što ste je pročitali.

Poprilična količina nasilja.

Sjajni kadrovi koji vam, uz blago izazivanje mučnine zbog drugačije perspektive, prikazuju kako to sve izgleda iz ugla njih troje (recimo, nekih 16 ili koliko već kadrova koji prikazuju napad mačke na čoveka, toliko se stvari desi odjednom da čovek ne kapira šta ga je snašlo pre nego što zagine, a mački sve to čak nije ni brzo, već ima neke zen smirenosti).

Divno. Vrlo nasilno. Opako. Surovo. Tužno. Divno.

Čitajte.

Veštica iz Strašilova - Memento mori, Miloš Petković i Anton Ivanovič Leskov. Horor za mlađe čitaoce. Ritualna ubistva po selima, čudovište koje lovi i koje je lovljeno, okupljanje junaka sa više strana kako bi se suprotstavili zlu, dobra veštica koja krije mračnu tajnu, a sve se vrti oko devojčice sa porfirijom i onoga što bi to dete moglo da znači. Gomila paralelnih radnji, mitologija, narodna verovanja, magija... Znate već šta da očekujete od autora, i oni koji vole njegovo pisanje neće se razočarati.










Posle milijon godina; Sekund večnosti, Dragutin Ilić. Posle milijon godina je jedno od prvih naučno-fantastičnih dela u svetu i prva poznata naučno-fatastična drama, a šta o njoj mislim možete videti ovde, plus imate i moj tekst Čudne zverke i njihovi daleki potomci objavljen u Emitoru br. 471. Ukratko, iako je pisana krajem devetnaestog veka, ova drama je iznenađujuće aktuelna i danas. Crni humor, nerazumevanje među ljudima (i među generacijama, generacijski jaz od milion godina!), tragikomedija... Bilo da vas zainteresuje kao kulturna baština ili kao iznenađujuće aktuelno i zabavno delo, Posle milijon godina vredi čitanja.

Sekund večnosti je roman s elementima fantastike (recimo), i smešten je u Indiju. Na momente je poput bajke (zaljubljeni mladi plemić prelazi zemlju uzduž i popreko ne bi li našao svoju dragu za koju nije sigurno ni da li zaista postoji), na momente je crnjak, a sveukupno bi trebalo da bude poučno. Čitajte i zabavljajte se.

No comments:

Post a Comment