Pročitano u oktobru 2017. godine, deo treći

Jedan strip, dve knjige, sve doneseno sa Sajma.

MI3!, Grant Morison i Frenk Kvajtli. Pročitano isto veče kad sam se vratila sa Sajma. Kuca, maca i zeka (zlatni retriver Bandit, žuta mačka Zvončica, i zeka sa smeđom flekom preko oka koga su vlasnici nazvali Gusar), nekadašnji voljeni kućni mezimci koje su ukrali vlasnicima  i hirurgijom, treningom, i uz pomoć ubojite skalamerije pretvorili u mašine za ubijanje (uz krajnje originalna imena 1, 2 i 3). Pa onda zaključe da im te mašine za ubijanje nisu više potrebne, a životinje bi samo da prežive (i naravno da će koristiti sva sredstva koja su im na raspolaganju, što će reći, svu opaku opremu koju imaju, a vala je imaju). A ispod svega, to su tri nekadašnja voljena kućna mezimca koja bi volela da se vrate mitskoj kući, toplom domu gde bi ih ljudi voleli i lepo se ponašali prema njima.

Divni likovi, od psa koji je i dalje idealista i želi da bude dobar pas, preko nadrndane mačke kojoj se cela stvar uopšte ne dopada (što je ne sprečava da pomaže svom timu), pa do zeke koji bi samo želeo da se njih troje lepo slažu.

Žrtva kao način da se neko ko je uradio nešto što nikako nije trebalo da radi iskupi za grehe (ne, ne neka od životinja; kao životinje, one nisu sposobne za greh).

Naizgled jednostavna priča u kojoj nastavljate da otkrivate što-šta i nakon što ste je pročitali.

Poprilična količina nasilja.

Sjajni kadrovi koji vam, uz blago izazivanje mučnine zbog drugačije perspektive, prikazuju kako to sve izgleda iz ugla njih troje (recimo, nekih 16 ili koliko već kadrova koji prikazuju napad mačke na čoveka, toliko se stvari desi odjednom da čovek ne kapira šta ga je snašlo pre nego što zagine, a mački sve to čak nije ni brzo, već ima neke zen smirenosti).

Divno. Vrlo nasilno. Opako. Surovo. Tužno. Divno.

Čitajte.

Veštica iz Strašilova - Memento mori, Miloš Petković i Anton Ivanovič Leskov. Horor za mlađe čitaoce. Ritualna ubistva po selima, čudovište koje lovi i koje je lovljeno, okupljanje junaka sa više strana kako bi se suprotstavili zlu, dobra veštica koja krije mračnu tajnu, a sve se vrti oko devojčice sa porfirijom i onoga što bi to dete moglo da znači. Gomila paralelnih radnji, mitologija, narodna verovanja, magija... Znate već šta da očekujete od autora, i oni koji vole njegovo pisanje neće se razočarati.

Posle milijon godina; Sekund večnosti, Dragutin Ilić. Posle milijon godina je jedno od prvih naučno-fantastičnih dela u svetu i prva poznata naučno-fatastična drama, a šta o njoj mislim možete videti ovde, plus imate i moj tekst Čudne zverke i njihovi daleki potomci objavljen u Emitoru br. 471. Ukratko, iako je pisana krajem devetnaestog veka, ova drama je iznenađujuće aktuelna i danas. Crni humor, nerazumevanje među ljudima (i među generacijama, generacijski jaz od milion godina!), tragikomedija... Bilo da vas zainteresuje kao kulturna baština ili kao iznenađujuće aktuelno i zabavno delo, Posle milijon godina vredi čitanja.

Sekund večnosti je roman s elementima fantastike (recimo), i smešten je u Indiju. Na momente je poput bajke (zaljubljeni mladi plemić prelazi zemlju uzduž i popreko ne bi li našao svoju dragu za koju nije sigurno ni da li zaista postoji), na momente je crnjak, a sveukupno bi trebalo da bude poučno. Čitajte i zabavljajte se.

Pročitano u oktobru 2017. godine, deo drugi

U drugom delu, 3 knjige. U trećem delu će biti ono što pročitam do kraja meseca.

Unazad, Radmilo Anđelković. Odma' da kažem da ja pisanje Radmila Anđelkovića i inače volim, pa nije nikakvo iznenađenje što mi se i ovaj roman dopao. Za početak, zabavan je: jurcanje po Americi, san svakog pisca da mu objave sve što je napisao (al' naravno da tu ima kvaka i da će da upadne u nevolje, i naravno da je pisac, pošto nije idiot, sumnjičav od starta), simpatično pominjanje likova sa foruma Znak Sagite, službe koje su uverene da pisac nije izmislio to što je napisao nego nešto zna o njihovim tajnim planovima... A nakon dela sa jurnjavom, fragmenti o onome što će se desiti u budućnosti (podsetilo me na Oko za drugi svet; nije isto, nego ima prepoznatljivih motiva). Fragmenti nisu poređani linearno, već ima skakutanja napred-nazad u vremenu, ali se na kraju priča sasvim lepo sklopi. I na kraju, neka bude svetlost.

Sve vreme, roman mi je bio živ. Živi dijalozi. Živa atmosfera. Živ duh. Duhovito.

E, sad, ima dosta likova, što nekom može da smeta (meni nije, pošto mi je sve vreme bilo jasno šta se dešava i kome, ali može da zbuni). Struktura je iscepkana. Ima dosta jurcanja tamo-vamo (i figurativno i bukvalno). Možda bi nečiji utisak mogao da bude da je pisac tu što-šta nabacao, pa neka se čitalac snalazi, i neka, možda, delom sklapa sopstvenu priču od ponuđenog. Meni struktura nije smetala. Naprotiv, uživala sam. Ali razumem da ovakav pristup neće svakom prijati (potpuno legitimno, naravno). Što mene ne sprečava da uživam u knjizi.

Autor kaže da knjige neće biti na Sajmu, ali možete je nabaviti od njega lično, a on će se potruditi da se pokaže kao dobar domaćin.

Oko za oko, David Lagerkranc. Peta knjiga serijala Milenijum, druga koju je pisao David Lagerkranc. U prethodnoj knjizi likovi uopšte nisu ličili na sebe iz originalne trilogije, ovde se autor više potrudio, ali mu i dalje ne ide najbolje. Ako se posmatra samo kao neki triler, nezavisno od originalne trilogije, opet nije nešto. Ne preporučujem , sem ako baš ne možete bez Lizbet Salander, a ne čita vam se ponovo Lašonova trilogija.

Hrišćanstvo i film, Vladimir Kolarić. Nekoliko teoretskih radova na temu hrišćanstva i filma, plus prikazi filmova. Šta uopšte znači hrišćanski pristup filmu, i može li se stvaranju filma pristupiti sa hrišćanske pozicije (autorov blog nosi naziv Odbrana umetnosti). Na koje bi načine mogli da se prožimaju film i religija, i kako izbeći moguće zamke strasti. Šta bi u filmu, posmatrano sa hrišćanske pozicije, značila telesna lepota. I gomila tekstova o određenim filmovima i njihovim stvaraocima, plus tekst o Kadijevićevom stvaralaštvu (a povodom knjige Više od istine - Kadijević o Kadijeviću Dejana Ognjanovića), primenjujući u praksi ono o čemu se spekulisalo u teoretskom delu.

Svi ovi tekstovi su ranije objavljivani u stručnim časopisima (uzgred, snalaženje sa stručnom terminologijom može da bude zahtevno, ako vam ista nije poznata, ili se nekih termina tek neodređeno sećate) i nisu preuređeni za knjigu, pa tu i tamo ima ponavljanja, i nije sve onako sistematično kako bi bilo da je knjiga ciljano pisana. Bez obzira na to, ukoliko vas tema iole zanima, razmišljanja u Hrišćanstvu i filmu su vrlo, vrlo interesantna (a možete da ih shvatite i kao poziv da nastavite razgovor na tu temu, istražujete, i sami doprinesete).

Pročitano u oktobru 2017. godine, deo prvi

Za početak, 4 knjige, pa ćemo videti za drugi deo (a možda i treći).

The Year's Best Science Fiction: Thirty-Fourth Annual Collection, uredio Gardner Dozois. Gomila (39?) naučnofantastičnih priča i novela upakovanih u jednu knjigu, neke su vrlo dobre, neke malo slabije. Krajevi nekih priča su me zbunjivali, ne zato što su nejasni, nego zato što priče deluju nedorečeno; dese se neke stvari, pa još neke stvari, junak/junakinja nešto shvati/zaključi, i tu je kraj. No, svakako vredi čitanja ukoliko vas zanima šta se sada piše "tamo negde" (a ovde se ne prevodi), koje su aktuelne teme, o čemu ljudi razmišljaju, da li je SF krepao (nije, eno ga, živ i zdrav, pišu ljudi), ili ako vas interesuju imena za koja još niste čuli (ili jeste, pa pratite šta rade). Ja sam, ukupno uzev, uživala u čitanju.

Život vilenjaka, Mjuriel Barberi. Knjigu sam nabavila jer mi se jako dopala Otmenost ježa, a onda otkrila da nikakvih sličnosti nema. Što, samo po sebi, nije problem, bilo bi besmisleno očekivati da autorka stalno piše jedno te isto. Samo po sebi, nije problem ni što je knjiga fantastika, a deluje kao da ju je pisao neko ko fantastiku u životu nije čitao; žena definitivno ume da piše, pa je čak i sa svim mogućim klišeima (borba dobra i zla, dve devojčice velikih moći koje tek treba da otkriju, a pomažu im snage dobra i nadaju se da će im uspeti da spasu svet) moglo dobro da ispadne. Nije problem čak ni to što dosta toga nije objašnjeno, jer ćete ono bitno naslutiti, a ostalo su detalji.

Problem je grozno kitnjasti stil, i užasno konfuzno pripovedanje. I ne, nije do prevoda, ista osoba je prevela i Otmenost ježa i Život vilenjaka. Knjigu kao da nije pisala osoba za koju znamo da ume da piše, već neko dete koje se previše trudi da zakiti školski sastav. Joj.

Plus je knjiga prvi deo duologije, što saznate iz komentara na Goodreadsu.

Malterego, knjiga prva: Rubikova stolica, Marko Šelić. Rimejk. Prvo izdanje mi se dopalo zbog sirove snage (ludilo da i ne pominjemo). Novo izdanje više liči na roman (odnosno, jeste roman), upeglanije je, nekome možda i pitkije (ako ima smisla pričati o pitkosti horora). No, horor i ludilo i nasilje su i dalje tu (makar i upeglani), nepouzdani narator je i dalje nepouzdan, pa je i rimejk i dalje zabavan. Plus je rimejkovanje bilo neophodno zbog nastavka, inače bi bila prevelika razlika u stilu.

A što se nastavka tiče...

Malterego, knjiga druga: Higijena nesećanja, I deo, Marko Šelić. Što se nastavka tiče, pet godina nakon dešavanja u prvom romanu, ludilo se nastavlja. I postaje sve luđe. Roman počinje još malo pa idilom, na nekakvoj su plaži, devetnaest nožnih prstiju u pesku (hej, čekaj malo, ko je tu izgubio prst, i kako, i kad?), on nju zaprosi, a onda se vraćamo u prošlost da vidimo šta se do tog trenutka izdešavalo.

Samo što je narator nepouzdan, pa ni za idilu ne znamo da li se zaista dešava.

A i ono što nam pripoveda (uz naznaku da je to tek prvi deo) takođe nije pouzdano. Saznajemo dosta toga novog o likovima iz prvog dela (i to je fino urađeno), dešavaju se sulude stvari, znamo da će biti mrtvih dragih ljudi (ne i kojih), ali, šta se tu stvarno dešava (ako stvarno postoji), pa, to nije sigurno. Ne zna ni narator. A znamo da narator nije sasvim čitav.

Zabavno, pitko, i čeka se nastavak. Koji definitivno nabavljam.

Još jedan ulov!

Sinoć je bila promocija SF romana Unazad Radmila Anđelkovića, pa sam, naravno, iskoristila priliku da se domognem primerka. Kako je bilo na promociji možete da čitate kod Nevidljivog (Pogled iz svemirskog broda), a slike imate ovde.

Gledajte slike, čitajte o promociji, pa, ako vas zainteresuje, čitajte i knjigu.