Pročitano u maju 2019. godine

Ukupno 6 knjiga, mada je jedna zapravo priča od nekoliko strana.

Starčev rat, Džon Skalzi. Neverovatno pitko. Vrlo zabavno. Inteligentno. Duhovito. A na sve to onda dođu i promišljanja na temu etike i toga šta čini čoveka, i šta čini ličnost. Što ni u jednom trenutku ne pređe ni u kakvu propoved ni smaranje, nego pisac (uz, pretpostavljam, pomoć urednika) zna šta radi, pa je sve lepo i neosetno uklopio.

Nabavljen i pročitan i nastavak. Da, toliko mi se dopalo, i planiram da pročitam i preostale knjige iz serijala. No, ako vam se ne čitaju serijali, slobodno možete da pročitate samo prvu knjigu, i uživate u njoj.

Sticky Things, Meghan O'Flynn. Pomenuta priča od nekoliko strana. Vrlo inteligentno osmišljeno, pažljivo planirano (autorka inače piše krimiće/trilere), zamišljeno kao jezivo (na idejnom nivou i jeste), ali me vođenje nije kupilo. Ovo je druga priča ove autorke koju čitam, i moguće je da joj ne leži kratka forma. Ili su joj prosto te dve priče slabije. Pošto povremeno pratim i njenu stranu i njen blog, u nekom trenutku planiram da pročitam i prvi roman iz serijala Ash Park, pa ćemo videti za dalje.

Pozamanterija, Slađana Šimrak. Zbirka poezije koju je pisala matematičarka, i jedna od tri pobedničke zbirke sa prošlogodišnjeg konkursa Novica Tadić. Ako vas naslov asocira na to da je sve kitnjasto i žensko, pa, ima ukrasa, jeste pisala žena, i manje-više svaka pesma ima neku svoju priču, tako da su ukrasi tamo gde im je i mesto.

A ima i matematike.

Dobrota žena, Dž. G. Balard. Ova knjiga je nastavak Carstva sunca, i najbolje ju je čitati ne samo nakon što ste pročitali Carstvo sunca, već i nakon što ste pročitali gomilu drugih Balardovih knjiga. Poprilično je autobiografska, i u njoj ćete naći odakle mu ideje za gomilu već napisanog, odakle određene opsesije, odakle... Odakle mnogo toga.

Da ne bude zabune, može ovo da se čita i potpuno samostalno i svakako će biti jako dobra knjiga, samo će, ako u nekoj meri poznajete Balardov opus, biti mnogo bolja. I, na neki način, jezivija.

Odakle piscima ideje? Eto odakle. Odgovor nije prijatan.

Circe, Madeline Miller. E, ovo je bilo divno za čitanje. Ukoliko ste upoznati sa grčkim mitovima, mnogo toga će vam biti poznato, ali neće biti dosadno, i nemali broj likova bi mogao da se pojavi u iznenađujućem svetlu (ili možda ne, u zavisnosti od toga šta je kome iznenađujuće); a ako ne poznajete grčke mitove, spremite se da ih upoznate.

Autorka predaje klasičnu književnost i ovde je veoma, veoma poštovala mitove, što je, bar meni, predivno osveženje u poplavi knjiga gde autori u ogromnoj meri koriste pravo na autorsku slobodu (pa onda rezultati budu vrlo proizvoljni). Plus nema ni klišea sa zlim bogom/boginjom smrti, dobrim vrhovnim bogovima... Nema klišea kao takvih.

Planiram da pročitam i njen roman The Song of Achilles. Kad napiše sledeći roman, i njega. I tako.

Deus Irae, Filip K. Dik i Rodžer Zelazni. Još jedna divna knjiga. Ima tu Dikove suštinske dobrote (što je, naravno, divno), Dikovih tripova, Dikove zbrkanosti, Zelaznijevih tripova, otkačenih likova i situacija, nema Zelaznijeve uobičajene razmetljivosti (vidite-šta-ja-sve-znam-u-ta-ta), ima Zelaznijeve povremene sposobnosti da baš, baš ubode emociju i lepotu... Njima dvojici je dosta trebalo da dovrše knjigu, i kad vidite šta su napisali, dobro da su uopšte uspeli.

Čitajte.

Majski ulov!

Odem ja tako na Čumić Book Fest s namerom da potražim neke knjige (jer knjiga nikad dosta, a ponešto čak i stignem da pročitam), i... Ponešto od onog što sam htela da potražim nema. Ok. Jedna ima, ali još je nisu izneli, i može da se kupi samo po punoj knjižarskoj ceni. Ok, za tu knjigu ću da sačekam Sajam knjiga (nije da mi se žuri, s obzirom na nepročitanu gomilu), pa da kupim direktno od izdavača. Za divno čudo, naiđem i na nešto za šta sam mislila da je rasprodato, obradujem se... Ali, može da se nabavi samo u okviru akcije koja me obavezuje da kupim minimum još četiri knjige. Izbor tih knjiga nije loš, ne kažem, ali sam ono što me zanima nabavila i pročitala još ranije.

I tako, odem ja na knjiški festival, i tamo ne kupim ništa. Ne kažem da se vama neće isplatiti da idete, ima tu dosta dobrih knjiga, samo sam ja možda otišla prerano (drugog dana festivala), plus sam gomilu dobrih knjiga nabavila ranije, ili bih baš mogla da ih potražim u biblioteci.

Otkud onda ulov? Otud što tu ima još knjižara. Čarobna knjiga, recimo, kao i Znak sagite. I eto.

Na slici vidite:

Mašine kao ja, Ijan Makjuan, Čarobna knjiga

Deus Irae, Filip K. Dik i Rodžer Zelazni, Znak sagite

Brigade duhova, Džon Skalzi, Čarobna knjiga









Retko dobar ulov.

A kao bonus, videla sam i da u Knjižari Znak sagite imaju Mačje snove, pa, koga zanima, sad zna gde da ih kupi!

Mačji snovi u Knjižari Znak sagite!

Novi ulov!

Ponešto je poklon, pa nije sve ulov, no, nove knjige koje čekaju na čitanje, plus novi broj Znaka sagite:

Snaga, Naomi Alderman, Booka

Šaka ljudi, Ž. R. Kirf, Nova poetika

Šaka ljudi - Zveri, Ž. R. Kirf, Nova poetika (hvala autoru na poklonu!)

Znak sagite br. 25, Everest media

U nekom trenutku ću valjda da napišem šta sam čitala u januaru (nekoliko knjiga! Bili su praznici!).

Još junskih ulova!

Pošto ovo već postaje šašavo, sa ulovom na svakih dva-tri dana, 'ajde da spojim poslednja dva.

Dakle, bio je Tolkindan 2018, i tu sam od Borisa Mišića nabavila njegovu zbirku Vila šatorica, a od Dragane Ćosić dobila na poklon (hvala!!!) vino za vampire (obratite pažnju na naziv vina!) koje će se pojaviti u njenom sledećem romanu. A onda, danas je promotivno otvaranje knjižare Znak Sagite, pa sam tu nabavila novi broj časopisa Znak Sagite (24, sa gomilom priča, a ima i svašta još ponešto unutra), i dobila medenjake sa Ktuluovim likom na poklon (ukusni su!).

Na slici vidite i Ferdinand knedle (to jest, ne vidite same knedle, vidite kutiju u kojoj se nalaze), pošto sam ulovila i njih.

Promotivno otvaranje knjižare traje do sedam uveče, pa navratite (knjige su super, a i medenjaci su ukusni). A ako ste, bilo kao izdavač, bilo kao autor, objavili knjigu koja ima bar nekakve veze sa fantastikom, obratite se Bobanu Kneževiću, pa da se knjige prodaju i tamo (centar grada, prolaz koji spaja Dom Omladine i Nušićevu). Ovo za obraćanje ne važi samo za danas, naravno.

Novi junski ulov

Odem ja tako da zamenim faličan primerak, i, naravno, kad sam u knjižari, tu su knjige i stripovi, a posle toga svratim i do knjižare Znak Sagite. Blizu je. Vrlo blizu. I tako.

Opako + Božansko, Vol. 1: Faustovski čin, Kiron Gilen, Dibidus

Opako + Božansko, Vol. 2: Fandemonijum, Kiron Gilen, Dibidus

Ederlezi Worship, Dimitrije Vojnov

Pročitano u avgustu 2017. godine

Oni koji me prate na Goodreadsu, ako baš zapnu, mogu da vide da u avgustu nisam pročitala nijednu knjigu.

Jednu sam počela, ali sam sa čitanjem završila u septembru.

Da li to znači da u avgustu nisam čitala? Ne, samo da (uglavnom) nisam čitala knjige. Na red su konačno došli neki od starijih brojeva Znaka Sagite (4, 5, 6, 10, 11, 12, 14), kao i tri broja časopisa Gradac (temat o Lavkraftu, temat o Barouzu, plus Neobična tela (prva dva je uredio Dejan Ognjanović, a Neobična tela Ivan Velisavljević)).

Svaki Gradac ima gomilu zanimljivih tekstova. Lavkraftove priče, pisma, šta su drugi pisali o Lavkraftu... Barouzovi tekstovi i tekstovi o Barouzu (niste sigurni šta je luđe)... Tekstovi o tretmanu bogalja kroz istoriju i u umetnosti... Na ovom uzorku od tri broja dalo bi se zaključiti da, ako želite da čitate nešto interesantno/pametno/edukativno, slobodno dohvatite neki Gradac, i nećete se razočrati.

Što se Znaka Sagite tiče, bio je to blast from the past. Kako su stvari sa izdavaštvom krenule nizbrdo. Kako je Znak Sagite ponovo pokrenut, i koliko je tu entuzijazma bilo. Kako je dalje išlo, sa sve prekidima. Početnički koraci u prevođenju, esejistici, prikazima. Šta se gledalo, o čemu je ljudima bilo zanimljivo da pišu. Od navedenih brojeva, na mene je najjači utisak ostavila Filipovićeva Kazablanka, što ne znači da je ostalo za bacanje. Naprotiv.

Dakle, ako nekog (mlađe ljubitelje fantastike, one koji se odnedavno interesuju za fantastiku?) interesuje kako je to nekad izgledalo, nabavljajte starije brojeve Znaka Sagite. Ima u Čudnoj knjižari, nisu skupi, a najverovatnije će ih biti i na Sajmu knjiga. Pa čitajte i uživajte.

Pročitano u julu 2017. godine, deo drugi

Elem, preostale 4 knjige. Nakon njih, prešla sam na čitanje starih brojeva Znaka Sagite, i, za sada, ubedljivo najjači utisak je Kazablanka Dragana R. Filipovića (doduše, pročitana u avgustu) koju možete naći u Znaku Sagite 11 (kliknite na link, i videćete da čak nije ni skupo).

Nego, ja kao htela o knjigama.

Tajne kabale: izabrane priče, Isak Baševis Singer. Ako ste se zbog naslova ponadali da će vam ova knjiga pomoći da izučite tajne kabale, džaba se nadate. Nećete postati majstor kabale, samo ćete pročitati gomilu probranih priča koje je pisao majstor. Majstor kratke priče, da ne bude zabune, ne majstor kabale (neka me neko ispravi ako grešim).

U svakom slučaju, vredi čitanja.

Čudovište iz Savskog jezera, Vojislav Todorović. Knjigu sam nabavila iz radoznalosti, jer je pisac muž moje koleginice sa fakulteta. Mislim, ima čovek ranije objavljenih knjiga, al' eto, ja sam ga upamtila kao muža koleginice. I tako, hajde da vidim kakva je knjiga...

...i ispadne da je inteligentno napisana, ludo zabavna satira. Ja čak i ne volim satiru, al' ovo mi bilo super, od one sorte gde se kliberite (nadam se ne na javnom mestu) maltene sve vreme, i nadate se da autora neće da u'apse jer i te kako, ovaj, pominje neke. Bolje da ne idem u detalje, a ne bi valjalo ni da spojlujem; izdavač je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo, pa vi gledajte gde ćete da nabavite knjigu, i uživajte.

Balkanski gusar, Jan Gordon. Neko se negde žalio da je ova knjiga interesantna istorijski, ali inače dosadna. Pa, jeste interesantna istorijski (britanski autor pripoveda o životu našeg hajduka i komite Nikole Pavlovića, onako kako mu je sam Pavlović ispričao), al' nije dosadna, sem ako su vam avanturističke knjige dosadne. Plus su tu zabavni autorovi komentari kojima pokušava da objasni okolnosti i sredinu u kojoj Pavlović živi, i da njegovi britanski čitaoci ne treba da misle loše o njemu što pljačka i ubija. Nije on loš čovek, znate, to je surova i nesređena sredina, tamo su drugačija merila. I sve tako.

Dobra zabava, plus i naučite ponešto.

Priča o novom prezimenu, Elena Ferante. Drugi deo Napuljske tetralogije, i, u suštini, šta je dalje bilo sa glavnim junakinjama prve knjige, njihovim porodicama, prijateljima... Nakon Moje genijalne prijateljice.

Druga knjiga je duža od prve, i čita se još brže; 480 strana se pročita za dan i još malo pride. Kao i u prvoj knjizi, i ovde ima dosta prepričavanja, i to odlično funkcioniše (jer je cela stvar i krenula kao prisećanje, i zato što tu ima i dosta stvari kojima naratorka nije lično prisustvovala, već ih je tek kasnije saznala). I dalje su tu relativno pitoma junakinja i njena prijateljica divljakuša (sada udata, al' nije ispalo onako kako se nadala, ne da je tako mlada (17 godina u trenutku udaje) uopšte mogla da predvidi kako će nešto da ispadne), obe pokušavaju da se izvuku iz okruženja koje ih guši, pomislite da jedna od njih tone, ali je previše žilava da bi se samo tako dala, povremeno zabezeknuto gledate šta jedna ili druga rade, pa se prisetite njihovih godina i toga kako, zahvaljujući bednom okruženju u kome su odrasle (ne samo materijalno bednom), premalo toga znaju o bilo čemu, a ipak vas iznenade, i svakako se nadate da će im uspeti, i... I, pročitate knjigu, i čekate da vidite šta je bilo dalje. Jer toliko vuče.

Pročitano u maju 2017. godine, deo prvi

Za sada sam pročitala sedam knjiga, plus jedan Znak Sagite. Ovog puta, Znak Sagite 22, plus četiri knjige.

Znak Sagite 22, uredila Angelina Meringer. Strane priče (Džin Volf!), domaće priče, priče sa radionice (meni najbolje legla Tragovi u snegu Nataše Milić), deo o, nažalost, prerano preminulom Raši Slavniću, deo posvećen Ratovima zvezda, prikazi, eseji... Svašta tu ima. Čitajte.

The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life, Mark Menson. Kako čoveku da se ne dopadne knjiga sa ovakvim naslovom? Jeste, knjiga za samopomoć, jeste, tu je gomila stvari koje po svoj prilici već znate, ali je svejedno zabavno za čitanje. I, naravno, nije reč o tome da treba da budete indiferentni, nego da se ne živcirate oko gluposti, i da se usredsredite na ono što vam je bitno. Plus nema smaranja da treba da mislite pozitivno, ko zna zašto je to dobro, cvetići, leptirići, i šta sve ne; ako je nešto očaj živi, onda je očaj živi, i hajde da vidimo šta možemo da uradimo povodom toga.

Eto, sada ste pametniji.

5,000 Words Per Hour: Write Faster, Write Smarter, Kris Foks. Knjižica sa uputstvima kako da se organizujete i pišete više i brže. Naravno, nisam se nakanila da to stvarno i učinim, mada, sa ovim metodom, ko stvarno 'oće, nema izgovora, jer se kreće sa pet minuta. Svako može da sedne i piše pet minuta dnevno, koliko god bio zatrpan poslom.

E, sad, nije baš da ćete sigurno stići do toga da pišete pet hiljada reči na sat (reči, ne karaktera!), često to ne uspeva ni autoru, čak ni uz pomoć tehnologije, ali vežbe jesu korisne, i mogu da budu zarazne, što vas povuče da pišete više, što i jeste poenta... A onda napisano treba i srediti tako da liči na nešto. Al' imate sa čim da radite.

Sokolar: Sabrane priče, Vladimir Lazović. Knjiga koju već sto godina iščekujemo, s razlogom, što ume da bude nezgodno (kad zaista izađe, da li su vam iščekivanja previše porasla? Hoćete li se razočarati?). Alternativna istorija, kiberpank, futurofantastika, obrade bajki i mitova, mač i magija... Na 629 strana. I sve to dobrim delom smešteno ovde, kod nas. Čega ne budete uvek u startu svesni (što je autoru i bio cilj).

O naslovnoj priči Sokolar valjda već znate da je dobila dve nagrade, da je objavljena pre 30 godina, da su tu, u našoj fantastici, lokalni motivi i naša mitologija (još jednom, objavljeno pre 30 godina)... Pa, ako hoćete da vidite kako je to izgledalo pre 30 godina, ili ako prosto hoćete da pročitate sjajnu priču, znate gde da je nađete.

Što se ostalih priča tiče, mogu sad da se pravim pametna i da kažem da kvalitet nije svuda ujednačen, da ima tu i priča koje danas deluju naivno... A onda pogledam koliko je u to vreme autor imao godina, sa koliko je godina objavio te priče, setim se kako sam ja pisala u tim godinama, i zaključim da mi je bolje da se ne pravim pametna.

Pošto je pokušaj kuđenja neslavno propao, ne bi bilo loše navesti omiljenu priču ili priče, samo što ni to nije jednostavno. Volim poigravanje bajkama i mitovima, a ovde toga ima dosta, pa je to super (Igoša, Crvenkapa 2100, Marica, Srećan kraj se podrazumeva, da pomenem neke), volim i mač i magiju, a u tom odeljku je Sokolar, plus nema nijedne priče koju bih nazvala slabijom, plus je tu Dečak reče: "Imaš moje oči", priča koju sam čitala u Tamnom vilajetu, u vreme dok sam otkrivala da kod nas ima dobre fantastike... Alternativna istorija mi je ok (druge podžanrove volim više), a opet, tu su neke od najboljih priča (meni su najdraže Veliko vreme i Beli vitez), ok mi je i kiberpank, a i tu ima dobrih priča (Šuma mačeva, recimo)...

Da skratim priču, čitajte, i nećete se pokajati. A, kad izađe, nabavite i zbirku Lazovićevih kolaboracija sa Ivanom Nešićem, ni tu se nećete pokajati.

Kada kažeš da sam tvoj, Goran Skrobonja. Rok, nostalgija za osamdesetim godinama prošlog veka, običan beogradski momak koji postaje rok zvezda, gomila bendova koje svi znate (valjda), a onda se sve naglo završi, kao i zemlja u kojoj se priča dešava (što takođe znate). Nema fantastike, bar ne upadljive, ima priče o jednom vremenu, jednom gradu, jednoj zemlji, ima mladalačkih ljubavi i snova, ima stvaranja, muzike, dobre zabave, prijateljstva, bolesti, tuge, kraja... Ima života. I nostalgije.

Sećanje na osamdesete bi mogao da bude naslov knjige, ali je Kada kažeš da sam tvoj daleko bolji.

Pročitano u aprilu 2017. godine, deo treći, plus najava

Još 4 knjige, plus 1 Znak Sagite. Plus najava za 8. maj.

Kako se plaše deca, Tamara Lujak. Gomila narodnih bajki iz celog sveta. Bajke o čudovištima, o strašnim stvarima, o strašnim ljudima... Ukratko, bajke. One narodne, koje nikad nisu bile zašećerene ni ublažene, i preko kojih su deca učena o normama sveta u kome žive, a, po potrebi, i terana na poslušnost. Jer se gadne stvari dese čak i dobrima, a ako ne radiš šta treba, kazna će te svakako sustići.

466 strana svega toga.

Šest vrana, Li Bardugo. Ajajoj, ovo je cakano. Omladinska fantastika. Njih šestoro kriminalaca na nemogućem zadatku, on emotivno nedostupan ali se ipak zaljubljuje u nju, samo to ne može sebi da prizna, ona se zaljubljuje u njega, ali je on emotivno nedostupan jer je bio povređen u prošlosti... Ona se pentra unaokolo poput pauka i po potrebi kolje protivnike koji bi njih da pobiju. Sjajan strelac koji ne može da se suzdrži od kockanja i zato prihvata posao, jer gomila para. Ratnik/verski fanatik koji se zaljubi u "vešticu" koju je prethodno zarobio. "Veštica" se zaljubi u njega, jer on ipak nije tako loš, samo je u zabludi. Nesrećni klinac koji ima probleme sa ocem.

I sve tako. Uz dosta međusobnog prepucavanja.

A onda im vidite godine: recimo, ovo devojče koje reže grkljane kao dobar dan ima 16 ili 17, a nakon što je dopala ropstva, dve godine je provela prisilno radeći u javnoj kući, pa joj je draže da kolje. Tip u koga je zaljubljena je malo stariji od nje. Ostali iz družine su takođe tu negde po godinama, najstariji ima možda dvadesetak.

I svi pokušavaju da prežive i postignu nešto u svetu koji bi da ih iskoristi, iscedi, izmrcvari, i ostavi da krepaju. Al' oni ne prestaju da se batrgaju.

Grupa očajnih klinaca koji pokušavaju da stvore sebi mesto pod suncem, a možda i da malo poprave svet u kome svi žive. A to im nije dozvoljeno. Zvuči poznato?

Naizgled lagana literatura koja je više nego što se čini na prvi pogled. A ima i nastavak (jedan nastavak, ne milion), Nakaradno kraljevstvo. Na spisku je za čitanje.

Planine Parnasa, Česlav Miloš. Glavna nevolja sa ovom knjigom je što piše da je u pitanju roman, pa se ljudi zeznu. A nije roman nego su fragmenti istog, plus piščevo obrazloženje zašto ne namerava da ga napiše, plus neke beleške, plus beleške izdavača.

Ako proučavate Miloševo delo, ovo je svakako zanimljivo.

Ali nije roman.

Regia Fantastica 2, uredio Tihomir Jovanović. Antologija posvećena Herbertu Džordžu Velsu, pa su i sve priče u njoj inspirisane njegovim delom (ne primeti se baš uvek). Plus Velsova priča, plus Velsova razmišljanja, plus esej o Velsu... Svašta nešto.

Meni je najbolje legla priča Milene Benini Mračni hodnici vremena, no, ima ovde za svakog ponešto. Pa uživajte.

Znak Sagite 21, uredio Boban Knežević. Priče domaćih autora (meni najbolje legla Uvijek nedeljom Veronike Santo), Rej Bredberi (priča, eseji o njemu i njegovom delu), pa gomila zanimljivih tekstova o, pa, fantastici u svim medijima (književnost, filmovi, stripovi), domaćoj i stranoj. Plus konvencije. Plus nagrade. Plus dosta toga.

Ukratko, gomila zanimljivosti na jednom mestu.











To bi bilo to što se tiče pročitanog u aprilu. A ako vas zanima Sokolar Vladimira Lazovića (a treba da vas zanima ukoliko se iole interesujete za fantastiku na ovim prostorima, kao i ako želite da popunite rupe u poznavanju iste), dođite u ponedeljak (8. maj, 19:00, Tribinska sala Doma Omladine), i imaćete prilike da nabavite sjajnu knjigu, i da čujete kako je to nekad izgledalo, šta se radilo, šta je uspevalo, kako smo krenuli pa stigli tu gde smo sada... Dođite na druženje sa fantastikom.

Autorski primerak

U časopisu "Znak sagite" br. 20 nalazi se i moja priča "Agrona", koju u neuređenom izdanju možete pročitati ovde.

Znak sagite br. 20