Pročitano u avgustu 2019. godine, deo drugi

U prethodnom postu je bilo reči o 4 knjige, i tako će biti i ovde; a u narednom postu, šta ostane (da, biće još).

Mašine kao ja, Ijan Makjuan. Alternativne osamdesete, elementi naučne fantastike. Bitlsi su se ponovo okupili, Tjuring je živ i zdrav, sa svojim je partnerom, i dalje je britkog uma i radi i stvara, tu su još neke istorijske ličnosti... I sve to kao pozadina priče o dvoje ljudi i jednom androidu. Fanbojevski delovi su mi bili preslatki (ura, Tjuring je živ, i dalje je genije), a što se ostalog tiče, bilo mi je ok. Glavnotokovski pisac koristi elemente naučne fantastike da bi ispričao priču, i manje-više i uspeva da ispriča to što je hteo.

Tjuring je super.

Po ideji za okruženje, malčice me je podsetilo na Skrobonjinog Čoveka koji je ubio Teslu (ne brinite, ovde niko ne ubija Tjuringa).

Arijel Anonim, Jana Aleksić. Zbirka poezije koja se bavi Prvim svetskim ratom, onim za koji je rečeno da je to rat koji će okončati sve ratove. Prepleteni glasovi, prepletene priče, prepletene reference (najočiglednija je, naravno, na Šekspirovu Buru, ali ima ih još dosta), tema koja bi mnoge odvukla u patetiku, a ovde je nema uopšte, ima pripovedanja i pevanja i životnih priča sažetih u nekoliko rečenica.

Black Light, Miomir Petrović. Distopijski roman smešten u budućnost, krimić, Poredak koji ne dozvoljava individualno, Beograd prepun onih koji su tu silom preseljeni (sa svih strana sveta, ista stvar je i u ostalim svetskim gradovima), otpor takvom načinu života i kazna za otpor, strah od dalje kazne... I priča o prevazilaženju rezignacije nakon svega kroz šta se prošlo (a što i te kako može da ubije čoveka u pojam). I sve je to stalo na manje od 300 strana.

Mapa dana, Ransom Rigs. Četvrti roman o čudnovatoj deci gospođice Peregrin. Hm. Fotografije su i dalje super. Priča kao takva je interesantna (osim što mi je u ranijim knjigama putovanje kroz vreme išlo na nerve (not my cup of tea), a sad se još pominje i nekakvo proročanstvo, blago meni). Likovi se ponašaju onako kako biste od njih i očekivali i zbog toga upadaju u nevolje (naravno), što je u ovom slučaju sasvim ok; nakon svega kroz šta su prošli, drugačije ponašanje bi bilo krajnje neuverljivo. Svi oni rastu, napokon im je dozvoljeno da se razvijaju i da ne budu zarobljeni na jednom mestu, i razumljivo je da će želeti to i da iskoriste, tako da je bunt protiv autoriteta neminovan.

Šta mi je onda smetalo? To što je često presporo vođeno (a meni inače ne smeta kad se nešto sporo razvija), tako da je neretko bivalo dosadno. Nastaviću ja i dalje da pratim serijal, al' malo dinamičniji nastavak mi ne bi smetao.

Toliko za ovaj put, biće još!

Pročitano u maju 2019. godine

Ukupno 6 knjiga, mada je jedna zapravo priča od nekoliko strana.

Starčev rat, Džon Skalzi. Neverovatno pitko. Vrlo zabavno. Inteligentno. Duhovito. A na sve to onda dođu i promišljanja na temu etike i toga šta čini čoveka, i šta čini ličnost. Što ni u jednom trenutku ne pređe ni u kakvu propoved ni smaranje, nego pisac (uz, pretpostavljam, pomoć urednika) zna šta radi, pa je sve lepo i neosetno uklopio.

Nabavljen i pročitan i nastavak. Da, toliko mi se dopalo, i planiram da pročitam i preostale knjige iz serijala. No, ako vam se ne čitaju serijali, slobodno možete da pročitate samo prvu knjigu, i uživate u njoj.

Sticky Things, Meghan O'Flynn. Pomenuta priča od nekoliko strana. Vrlo inteligentno osmišljeno, pažljivo planirano (autorka inače piše krimiće/trilere), zamišljeno kao jezivo (na idejnom nivou i jeste), ali me vođenje nije kupilo. Ovo je druga priča ove autorke koju čitam, i moguće je da joj ne leži kratka forma. Ili su joj prosto te dve priče slabije. Pošto povremeno pratim i njenu stranu i njen blog, u nekom trenutku planiram da pročitam i prvi roman iz serijala Ash Park, pa ćemo videti za dalje.

Pozamanterija, Slađana Šimrak. Zbirka poezije koju je pisala matematičarka, i jedna od tri pobedničke zbirke sa prošlogodišnjeg konkursa Novica Tadić. Ako vas naslov asocira na to da je sve kitnjasto i žensko, pa, ima ukrasa, jeste pisala žena, i manje-više svaka pesma ima neku svoju priču, tako da su ukrasi tamo gde im je i mesto.

A ima i matematike.

Dobrota žena, Dž. G. Balard. Ova knjiga je nastavak Carstva sunca, i najbolje ju je čitati ne samo nakon što ste pročitali Carstvo sunca, već i nakon što ste pročitali gomilu drugih Balardovih knjiga. Poprilično je autobiografska, i u njoj ćete naći odakle mu ideje za gomilu već napisanog, odakle određene opsesije, odakle... Odakle mnogo toga.

Da ne bude zabune, može ovo da se čita i potpuno samostalno i svakako će biti jako dobra knjiga, samo će, ako u nekoj meri poznajete Balardov opus, biti mnogo bolja. I, na neki način, jezivija.

Odakle piscima ideje? Eto odakle. Odgovor nije prijatan.

Circe, Madeline Miller. E, ovo je bilo divno za čitanje. Ukoliko ste upoznati sa grčkim mitovima, mnogo toga će vam biti poznato, ali neće biti dosadno, i nemali broj likova bi mogao da se pojavi u iznenađujućem svetlu (ili možda ne, u zavisnosti od toga šta je kome iznenađujuće); a ako ne poznajete grčke mitove, spremite se da ih upoznate.

Autorka predaje klasičnu književnost i ovde je veoma, veoma poštovala mitove, što je, bar meni, predivno osveženje u poplavi knjiga gde autori u ogromnoj meri koriste pravo na autorsku slobodu (pa onda rezultati budu vrlo proizvoljni). Plus nema ni klišea sa zlim bogom/boginjom smrti, dobrim vrhovnim bogovima... Nema klišea kao takvih.

Planiram da pročitam i njen roman The Song of Achilles. Kad napiše sledeći roman, i njega. I tako.

Deus Irae, Filip K. Dik i Rodžer Zelazni. Još jedna divna knjiga. Ima tu Dikove suštinske dobrote (što je, naravno, divno), Dikovih tripova, Dikove zbrkanosti, Zelaznijevih tripova, otkačenih likova i situacija, nema Zelaznijeve uobičajene razmetljivosti (vidite-šta-ja-sve-znam-u-ta-ta), ima Zelaznijeve povremene sposobnosti da baš, baš ubode emociju i lepotu... Njima dvojici je dosta trebalo da dovrše knjigu, i kad vidite šta su napisali, dobro da su uopšte uspeli.

Čitajte.

Pročitano u avgustu 2018. godine

Ni u avgustu nisam mnogo čitala, sem gomile članaka, tako da su tu samo dve knjige.

Eshaton, Ekrem Hamid. Knjiga poezije. Pošto ja o poeziji ne znam praktično ništa, bolje bi mi bilo da ne lupetam ovde o pročitanom, pa ću samo reći da je to ciklus pesama o potrazi, i da valja.

Fantastične zveri i gde ih naći: originalni scenario, Dž.K. Rouling. Kao što i naziv kaže, scenario po kome je snimljen film Fantastične zveri i gde ih naći. Ako vam se dopao film i zanima vas kako izgleda scenario, vredi pročitati; ili, ako niste još videli film, a želite sve da znate unapred i ne smeta vam da čitate scenarije, takođe vredi pročitati. Vredi i ako čitate ama baš sve od Roulingove, ili volite da čitate scenarije, ili... Može se naći razlog.

Simpatično, kao i film. Ponešto u filmu je mračnije nego u scenariju, ne jer je nešto menjano, već zato što vizuelni prikaz može da nagovesti nešto što nije spomenuto u scenariju.


Toliko za avgust. Sad kad imam osmočasovno radno vreme, definitivno imam i znatno manje vremena za čitanje.

Knjige, braćo, knjige... A i lepše je sa kulturom

Pitam se koliko nepotrebnih fora mogu da smestim u jedan naslov.

Verovatno je bolje da ne pokušavam da saznam.

Elem, pošto sam sve ovo dobila na poklon, ne bih to nazvala ulovom, no, svakako je vredno pažnje.

Na slici vidite:

časopis Kultura, brojevi 155-158

Pozamanterija, Slađana Šimrak

Arijel Anonim, Jana Aleksić

Eshaton, Ekrem Hamid

Izdavač je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.