Novi ulov!

Bila sinoć na promociji Priča misterije i magije (Oto Oltvanji).

Evo i slike sa promocije.

Promocija je bila u knjižari Delfi, i, verujem, pogađate šta se desilo.

Naravno.

Na slici vidite:

Zmaj i Milena, Matilda Veljković

Vidarka, Matilda Veljković

Četrdeset dana, Uroš Timić

Čuvari zlatnog runa, grupa autora

Ima li neko da je iznenađen?

Regionalnofantastični ulov

Možete li da izgovorite regionalnofantastični pet puta zaredom? I šta se dešava kad to učinite?

Elem, ko šta radi, ja, izgleda, nabavljam knjige. I prosto ne znam da li se više zatrpavam kad uzimam knjigu po knjigu, ili kad uzmem gomilu odjednom.

Kako god, u ponedeljak je bila promocija antologije regionalne (naučno)fantastične priče Regia Fantastica 2 u izdanju beogradskog udruženja fanova naučne fantastike SCI&FI, pa sam se, naravno, i ja dočepala jednog primerka. Valja videti šta rade naši pisci iz okoline i regiona. I valja čitati. I knjiga. Pa još priče.

U antologiji je zastupljeno 20 autora iz svih delova bivše SFRJ, a ima i tekstova Herberta Džordža Velsa i tekst o njemu (pisao Svetislav Filipović), pošto je knjiga posvećena Velsovom delu. Pa, kome je to zanimljivo, nek' nabavi primerak dok ih još ima.

Na slici gore vidite kako izgleda antologija, a evo i još malo slika sa promocije.

Iznenađujuće posećena promocija, s obzirom na proteste

Fanzin udruženja

Znatiželjna publika

Sokolarski ulov

U subotu nije bila samo Potermanija; bio je i Vitez Fest, a na festu je bila i promocija zbirke priča Sokolar Vladimira Lazovića.

Što je divno.

Ne samo zato što i pre čitanja mogu da kažem da sam sigurna da ću uživati (na osnovu toga što sam neke priče već čitala, naravno), već i zato što je konačno moguće gađati, pardon, tutnuti u ruke ovu zbirku svima koji tvrde da su se pre nekoliko godina po prvi put u našoj fantastici pojavili lokalni motivi i srpska mitologija. A nisu. Lazović je to uradio još pre 30 godina (kao i Dragan R. Filipović sa kosovskim ciklusom), dobio i nagradu Sfera za naslovnu priču Sokolar, i uticao i na gomilu drugih pisaca, i na srpsku fantastiku. Al' znamo svi za kratko pamćenje, i nepostojeći istraživački rad pre nego što se nešto napiše. Plus, eto, privlači pažnju kad se kaže da je nešto po prvi put kod nas... Pa tako za pedeset stvari.

Nego, dosta rantovanja, evo malo slika sa promocije, ostatak je ovde, a vi nabavljajte knjigu i uživajte.

Promocija u kafeu "Pobednik"

Da vam ja nešto kažem...

Poklon-slika, a na njoj pukovnik Vladimir Lazović, inspirisan piscem

Pisac potpisuje

Sokolar!

2017: Zverski ulov!

Sinoć je bila promocija romana Praznik zveri - Žeteoci Zorana Petrovića, pa sam iskoristila priliku da dođem do knjige po promotivnoj ceni (ne, i dalje nemam pojma kad ću sve da pročitam).

Zanimljiv prostor (Carlos Club u Internacionalnih brigada), zanimljiva promocija, i eto meni nove knjige za čitanje, a vama dela slika (ceo album je ovde).

Dragana Radan, Mladen Milosavljević, Zoran Petrović, Dimitrije Stevanović

Ništa bez Spajdermena

Ništa ni bez potpisivanja

Druženje nakon promocije: Dimitrije Stevanović, Aleksandar Tešić, Zoran Petrović, Ivan Branković

Ulov!

2017: Četvrti ulov!

Ovo je, izgleda, godina čudnih knjiških puteva: trebalo je sinoć da se domognem tri knjige, a domogla sam se jedne, pošto su ostale razgrabljene. Naravno, super je što su razgrabljene, a ja nikud ne žurim.

Dakle, knjiga je Jedan razoren um Lazara Komarčića, a ispod ima slika sa promocije drugog i trećeg dela trilogije Sedam mačeva Miloša Petkovića, i reizdanja knjiga Lazara Komarčića (promocija starog i novog). Ostatak slika je ovde.

Jedan razoren um, Lazar Komarčić, izdao Portalibris

Promocija u toku

Miloš Petković potpisuje

Pisci i čitateljka i puno podrške

2017: Treći ulov!

Čudni putevi knjiški se nastavljaju, pa sam (doduše očekivano) na promociji trilogije Virovi Mine Todorović uspela da se domognem Srpske naučne fantastike Miodraga Milovanovića.

Glavno je da sam se domogla knjige, i da je promocija bila super.

Odličan izveštaj o promociji imate kod Nevidljivog, a evo i malo slika (ostatak je ovde, a imate slike i kod Knjiške Veštice, i, naravno, kod Portalibrisa).

Jovana Ristić ugovara biznis

Mirjana Uzelac potpisuje

Mina Todorović potpisuje

Pročitano u februaru 2017. godine, deo prvi (plus podsećanje)

9 knjiga ukupno, u ovom postu 4 zbirke priča.

Odvratna sreća, Giljermo Martines. Možda nije bila dobra ideja zbirku početi pričom Veliki pakao, jer su očekivanja nakon nje žestoka. Ne kažem da su ostale priče u zbirci loše, naprotiv; uvrnuto, bizarno, otkačeno, ponešto fantastike, sve je to zanimljivo, ali nakon prve priče... Veliki pakao počinje gotovo trivijalno, limunadicom i pričom o mogućem neverstvu u malom mistu, pa pitanjem da li je zbog neverstva došlo i do dvostrukog ubistva, da bi se otkrilo... Neću da spojlujem, čitajte. A onda pročitajte i ostale priče, žaleći što nisu kao Veliki pakao.

Fantastične priče, Leopoldo Lugones. Uh. Čovek se očigledno interesovao za sve i svašta, menjao stavove, pisao o svemu i svačemu, i taj šareniš od priča (starinska strava, nauka na nivou "životinjskog magnetizma", biblijski motivi, egipatske misterije, okultno, ezoterija, uvrnute priče...) je mogao da bude jako zanimljiv. Al' nije, jer je sve nekako na nivou fore, i to ne naročito dobre, a plus je još i zastarelo. Ovo može da bude zanimljivo za proučavanje (ko je uticao na autora, na koga je kasnije uticao autor), al' da je uživancija za čitanje, nije.

Divno nebesko telo i druge priče, Šinići Hoši. U suštini, i ovo je zastarelo, i dobar deo priča je na nivou fore. Međutim, fore su daleko bolje, ima više duha, inteligentnije je (i to poprilično), a tu je i faktor nostalgije. Naime, dok sam čitala zbirku, baš me je podsetila na Politikin Zabavnik tamo negde iz vremena osnovne škole, a onda vidim u pogovoru da Hošijeve priče i jesu u to vreme bile objavljivane u Politikinom Zabavniku. Zbirku od 30 priča sam pročitala u roku od jednog dana, i baš je nekako bilo gotivno.

Priče tvog života, Ted Ćang. Ovo je... S jedne strane, uživala sam. Knjiga baš onako fino natera mozak da se uključi, plus nema loše napisane priče. Sve je onako sjajno ispripovedano, i pratite vi, recimo, graditelje Vavilonske kule u njihovom pohodu, hoće li uspeti, ili neće, i šta će tu biti... A onda dođe objašnjenje kakvo ste već videli pre jedno dve decenije, ako ne i ranije. Samo je ovo bolje napisano. Ili, pratite priču matematičarke koja otkrije da neke osnovne postavke jednostavno nisu tačne, a onda se ta priča u jednom trenutku prekine, i to je to. Zanimljivi i majstorski ispripovedani misaoni eksperimenti, ali je pitanje koliko će vas ova ili ona tema zainteresovati, i koliko je u konkretnoj priči pisac otišao u dubinu.

Ukupno uzev, dve priče su mi se zaista dopale. Jedna je Priča tvog života, zbog heptapoda i veze između njihovog jezika i načina doživljavanja vremenskog toka, a druga je Pakao je odsustvo boga jer je to predivan crnjak na nivou onoga

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

kako je Vinston Smit zavoleo Velikog Brata. Što je, u suštini, opet nivo fore, ali sjajno ispričane, i vrlo pogane fore.

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

Današnji post završavam najavom za večeras: u 19h u Domu Omladine, Tribinska sala, biće promocija trilogije Virovi Mine Todorović. Vir svetova! Gamiž! Magma! Dođite! Najavljeni su hešvit (možda), kuglice od lešnika i/ili kestena, kao i dolazak jednog Mihajla. Dobrodošli su i kafelini (a i posetioci promocije). Dođite!

2017: Drugi ulov!

Kao što rekoh, čudni su putevi knjiški. Samo što to ovog puta nisam očekivala.

Odem sinoć na promociju Srpske naučne fantastike Miodraga Milovanovića sa namerom da, nakon zvaničnog dela, kupim knjigu, i ispadne da su svi primerci koje je izdavač poneo prodati pre nego što je promocija počela. Što je, naravno, super vest, i nadam se da će se knjiga i dalje dobro prodavati, samo što ću ja svoj primerak morati da nabavim sledećeg puta.

I tako, umesto planiranog dvostrukog ulova, jučerašnji je samo Enciklopedija savamalskih bića. A na blogu će se, nadam se, uskoro naći post o novom ulovu.

Novi ulov!

Sinoć bila promocija (ona koju sam već dva puta pomenula, a ovu naslovnicu ćete videti još jednom, kad knjiga dospe u "Pročitano u..." rubriku), i, naravno, iskoristila sam priliku da nabavim novog Kosingasa.

Dakle, Kosingas: Kroz oganj i vodu, Aleksandar Tešić, Strahor.

Pročitano u aprilu 2016. (deo prvi) (plus najava, opet)

Nakon Poslednjeg grada, u aprilu sam pročitala 7 knjiga, pa zato delim post u dva dela.

Sedam minuta posle ponoći, Patrik Nes. Čitati u samoći. Pripremiti paketić maramica. Trebaće.

Ne davati mlađoj deci, osim ako nećete da ih istraumirate, i da vam bar nedelju dana plaču po kući (možda nešto i polome, zavisno od temperamenta). Deci u starijim razredima osnovne i srednjoj školi, ili starijima, može. Pa ih onda izgrlite i izljubite i obećate im da još dugo, dugo nećete nikuda.

Divna knjiga, zaista.

Prognana bića (Srpska mitologija #2), Milenko Bodirogić. Kad sam knjigu tek nabavila, ilustracije mi se nisu dopale nimalo (ne zato što su loše, nego zato što ne volim karikaturu). Međutim, sad mi iz nekog razloga manje smetaju, plus nije sve karikatura.

Tekstovi su veoma pitki, zanimljivi, kombinacija objašnjenja o nekim bićima iz naše mitologije i priča o susretima običnih ljudi s njima. Fina knjiga za sve generacije.

Opsada 13, Tamaš Dobozi. Ciklus priča o sovjetskoj opsadi Budimpešte. Dobar deo priča se događa nakon same opsade (nekad i decenijama posle nje), i obrađuje trajni uticaj izrazito mučnog perioda.

Sjajne priče, ali mračne i teške. Ne čitati u haotičnom emotivnom stanju.

Zavera budala, Džon Kenedi Tul. Ovo je trebalo da bude smešno. Vrcavo. Duhovito. Zabavno.

Meni nije.

Mislim, dešavaju se tu svakakve sulude stvari, glavni lik je kreten koji je u nekim stvarima u pravu, ali sve radi na pogrešan način, roman bi trebalo da bude pobuna protiv nakaznosti savremenog doba, al' džaba sve to kad meni taj glavni lik žestoko ide na nerve. Mamin sin koji neće da se digne iz kreveta i skine majci s grbače, svemu nalazi zamerku, a nije sposoban ni za šta konstruktivno. Što je sve vrlo inteligentno napisano, i mnogi se na ovu knjigu valjaju od smeha, ali je meni samo išla na živce. Eto. Priznajem.

Još jednom da ponovim najavu: danas, devetog maja, u sedam uveče u Tribinskoj sali Doma omladine održaće se promocija i predstavljanje izdavačke kuće Strahor. Biće priče o osnivanju, planovima, izdanjima, knjigama Aleksandra Tešića, a roman Kosingas: Kroz oganj i vodu moći će da se kupi po promotivnoj ceni.

Pročitano u martu 2016. (plus najava)

Prema Goodreadsu, samo jedna knjiga, no, to je zato što sam ovu drugu počela petog marta, a završila trećeg aprila.

O Lavkraftovom Šaptaču u tami sam već pisala ovde.

Potraga (Poslednji grad #1), Nebojša Petković. Iznenađujuće solidna struktura za prvenac, i podjednako iznenađujuć slučaj da pisac prvenca ima priču jasno ocrtanu u glavi. Plus, zabavna kombinacija postapokalipse i kvazi-srednjevekovnog uređenja (i to na našim prostorima!), uz podjednako zabavan sukob hrišćana i kvazi-rodnoveraca (odnosno, baraba koje koriste stare bogove kao izgovor za pljačku, pokolj, silovanje, i sve ostalo što im padne na pamet). E, sad, moj problem je što sam se sa ovom knjigom mimoišla za nekih 30 godina; u mlađim razredima osnovne bi mi bila super, a sada, jednostavno, nije za mene.

Za kraj, najava: u ponedeljak 9. maja u 19:00 u Tribinskoj sali Doma Omladine održaće se promocija i predstavljanje nove izdavačke kuće, Strahor. Pričaće se o satiričnom romanu 2084 Aleksandra Tešića, osnivanju izdavačke kuće Strahor, i njenim prvencima: romanu Kosingas: Kroz oganj i vodu, stripu Kosingas, i knjizi Balkanski gusar Jana Gordona. Kosingas: Kroz oganj i vodu će moći da se kupi po promotivnoj ceni.

Tito je umro!

Da naslov nekoga ne bi zbunio: reč je o novom romanu Mirjane Novaković Tito je umro. Roman još nisam pročitala jer sam ga nabavila pre nešto manje od tri sata, ali sam uspela da stignem na promociju istog i da dobijem potpis od autorke (posebno me je oduševilo što me se autorka setila, a srele smo se samo jednom, nakratko, u gužvi prošlogodišnjeg Sajma knjiga) - nadam se da je ovom prilikom nisam izmaltretirala blicem foto-aparata.

Promocija je trajala oko pola sata - kratko i slatko, ili, ako vam se više sviđa, short and to the point. Čuli smo o čemu se o romanu radi, kao i mišljenje Mirjane Novaković da današnjoj Srbiji kao žanr najviše odgovara krimić (može i horor); čuli smo da joj je predstavljalo izazov da napiše krimić (nema vađenja na postmodernistički postupak, sve mora da bude čisto vođeno, nema uskakanja u različite perspektive, postoje stroga pravila kako se takva dela pišu), i da joj se to osladilo, pa bi mogla, ako roman Tito je umro dobro prođe, da napiše i neku vrstu nastavka, mada ne bukvalno nastavak (ono sa istim likovima, a novim slučajem koji rešavaju). Autorka je odbila da kaže da li je stvarno postojao taj famozni članak iz romana, napisan 12 godina pre Titove smrti, u kome kao apokrif stoji da je Tito umro. Saznali smo da je moguće da će Laguna u nekom trenutku ponovo objaviti i prethodna dela Mirjane Novaković (u Dunavskim apokrifima će se možda naći više priča nego u prvom izdanju, a možda i ne).

Na kraju su novinari postavljali pitanja (zašto tolika pauza između knjiga - zato jer od nečega mora da se živi, šta je sledeće - možda nastavak, možda nešto drugo, mada bi to drugo potrajalo dok se napiše, ima li u romanu Tito je umro pravih imena i stvari koje nije dobro (po zdravlje autora) pričati o pravim političarima i da li je autorka u tom smislu bila hrabra - Mirjana Novaković sebe ne smatra hrabrom, samo piše šta hoće, a od jednog političara je čula da njima nije bitno da li neko pljuje po vlasti sve dok neko ne pomene baš njihovo ime...).

Kad se promocija završila, zamolila sam autorku za potpis (bila sam jedina koja je to učinila, ostali prisutni su uglavnom, ako ne i svi, bili novinari, što je i normalno očekivati kad je promocija u podne radnim danom), i to je bilo to.

Ekspedicija na Ostrvo prokletih

Ostrvo prokletih, Đorđe Bajić, Paladin

U petak 18.03.2011. u knjižari Tardis održana je promocija romana Ostrvo prokletih Đorđa Bajića. Veliki popust (veći od prsa junakinja romana), hororično posluženje (zubi i pluća, mole se posetioci promocije koji su zaboravili svoje delove da po njih dođu), Goran Skrobonja i Đorđe Bajić koji predstavljaju knjigu (u razgovor se umešao i Dimitrije Vojnov, pričom o mogućnosti da se po romanu napravi film)... Fino je bilo.









Iskoristila sam priliku da smesta ćapim Sto knjiga Bele Hamvaša - kojih sto knjiga spasti sa Ostrva prokletih (ili odakle već) a da, ako samo tih sto knjiga opstane, uz njih opstane i književna baština čovečanstva. Knjigu sam pročitala isto veče, prikaz sledi uskoro.

Sto knjiga, Bela Hamvaš, Tardis

Dardaneli promocija

Družina Dardaneli - Pavle Zelić i Dragan Paunović

U utorak, 15. marta, u SKC-u je održana promocija stripa Družina Dardaneli (scenarista Pavle Zelić, crta Dragan Paunović - čovek je inače slikar, i bio je zabavan momenat na promociji kada je za njega rečeno da u životu ništa pre ovog stripa nije nacrtao). Baš nas se dosta skupilo, po nekim izveštajima dvestotinak - nisam brojala, ali sam videla da je sala bila prepuna i da su oni koji su kasnije stigli morali da stoje.

Isto veče sam pročitala strip. Vrlo simpatično i zabavno, na nekim mestima je scenaristički  moglo da bude bolje urađeno, deluje kao da je tu i tamo krpljeno, ali u principu sasvim u redu - biće valjda još nastavaka, samim tim i prilike da se scenarista, kome je ovo prvi strip, izvežba. Crtež je jako dobro ispao; kao slikar, Paunović je navikao da na jednom crtežu/slici bude kompletna priča, da je svaki scena za sebe. Nisam ekspert, ali meni se takav rezultat u stripu dopada.

Sve u svemu, preporuka - nadam se da će toga biti još, i to uskoro (i da ću imati pare da nastavke pazarim - ili ću da maznem, ovaj, pozajmim od nekog).

Legija Nepromočivih&knjiga u knjižari Tardis

Danas je od 16h pa nadalje, u knjižari Tardis (Kneza Miloša 2) Željko Pahek potpisivao reizdanje svog poznatog stripa Legija Nepromočivih. I ne samo potpisivao, bili su to čitavi crteži; ja sam dobila leteću škombriju, jej!

Taman sam iskoristila priliku, pošto sam inače teška lenčuga, da fotografišem sopstvenu knjigu u knjižari, kao i poster.

Promocija&prikaz

Sinoć u 19h je održana promocija moje zbirke Mačji snovi. Osećala sam se pogubljeno, ljudi mi kažu da nisam delovala tako.

O promociji je izvestio Nevidljivi na Pogledu iz svemirskog broda. I Dragoljub Igrošanac na sajtu i forumu Art-Anima.

Već sledećeg dana, izašao je i prikaz zbirke koji je napisao Đorđe Bajić. Prvi prikaz, jej!

Na promociji se našlo i nekoliko ljudi koji su kupili knjigu (hvala!), i, naravno, dobili su primerak sa potpisom.

Knjiga dospela u knjižaru! (+promocija)

Zbirka priča Mačji snovi stigla je u knjižaru Tardis (Kneza Miloša 2, ugao Kneza Miloša i Andrićevog venca, iza Pionirskog parka, nedaleko od bioskopa Tuckwood, preko puta turske ambasade, blizu galerije ОЗon...), gde može da se nabavi po ceni od 650 dinara, svakog dana od 08-20h, uključujući i subotu i nedelju.

Po nešto nižoj ceni moći će da se nabavi na promociji, 15. novembra 2010, u klubu Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" u 19h (Dom omladine Beograda, Makedonska 22, Tribinska sala na prvom spratu, ulaz iz Makedonske).

Tardis na Sajmu knjiga

Izdavačka kuća Tardis, koja je izdala moju zbirku priča "Mačji snovi", je na Sajmu knjiga privukla pažnju medija. Evo kako je to izgledalo.

Mekdonald i Tardisov rođendan

Ijan Mekdonald je danas imao promociju na Sajmu knjiga, pa sam iskoristila priliku da dobijem autogram na "Knjizi izgubljenih snova".

Kasnila sam na promociju nekoliko minuta, i zapravo stigla taman na vreme, jer nije moglo da počne kad je bilo predviđeno zbog tehničkih problema. Mekdonalda, čije sam "Bespuće" i "Brazil" sa uživanjem pročitala, sam prvi put videla uživo. Simpatičan, zabavan, duhovit. Promocija je protekla opušteno, uz ćaskanje, i uz povremenu buku iz susedne sale koju smo se svojski trudili da ignorišemo.

Mekdonaldova posveta unutar "Knjige izgubljenih snova": Thanks for buying this.

Nakon toga, održana je proslava trećeg rođendana izdavačke kuće Tardis; Goran Skrobonja, Mekdonaldov domaćin, doveo ga je na tu proslavu.

Proslava je lepo protekla, uz gomilu ljudi, a hrana je bila smazana rekordnom brzinom.

Evo i snimka proslave.