Julski ulov!

Izašao je novi Sapkovski!

Ok, prevod njegove knjige Božji ratnici. Drugi deo Husitske trilogije. Pošto mi se prvi deo dopao, da vidimo šta je dalje bilo.

Pročitano u aprilu 2018. godine, deo drugi

Rekoh da mislim da će u drugom delu biti 4 knjige, kad ono, 5 knjiga i jedan strip.

Higijena nesećanja, drugi deo druge knjige Malterega, Marko Šelić. Priča se ovde završava (ako baš mora, može da se nastavi, ali ne vidim razlog za to), ostalo je fragmentarno i tripozno kao što je i bilo, povremeno i poprilično mučno, emotivno, intenzivno, kraj će nekima odgovarati, a neki će reći: "Ma daaaj...".

Luda vožnja, dok je trajalo. Vredi.

Paranoja u Podgorici, Balša Brković. Kupljeno zajedno sa gomilom drugih knjiga, pojma nisam imala šta da očekujem, a dobila sam paranoju (za ne poverovati), naratora koji ni sam nije siguran šta se dešava, intrige, ludilo, kriminal, šah, duvanje (dosta duvanja), tajkune, korupciju, orgije, Podgoricu... Još jedna luda vožnja. I luda zabava.

Fallen Son: The Death of Captain America, Jeph Loeb. Nakon svega što se izdešavalo u Civil War (strip, ne film), Kapetan Amerika je upucan, i u ovom mini-serijalu pratimo reakcije onih koji su ga poznavali na njegovu smrt, i to kroz strukturu faza tugovanja. Marvelove junake pratim daleko više kroz superherojske filmove nego kroz stripove (kojih ima suludo mnogo i povezani su i nadovezuju se jedni na druge i ko će to sve da isprati), a ni od filmova nisam sve videla, no, ovo je jedna fino ispričana priča za koju vam ne treba veliko predznanje, a vredi. Uživajte.

Pirate Utopia, Brus Sterling. Ludo zabavna postavka za alternativnu istoriju (Rijeka, gusari, futuristi, gomila poznatih likova, šta je moglo da se desi (ok, teško, ali je svejedno zabavno), gde su tu Hudini i Lavkraft i Hitler i Musolini i...), sjajne ilustracije, i šteta što nije duže i razrađenije. Kraj mi je došao naglo (razumem zašto se tu završilo, nakon toga bi priča zašla u znatno komplikovanije vode), i cela novela mi liči na skicu, no, svejedno je bilo zabavno. Ovo bi valjalo videti u punom sjaju razrađenog dela.

Komplikovana dobrota, Mirijam Tevs. Priča neprilagođene šesnaestogodišnjakinje iz menonitske zajednice (s obzirom na pravila zajednice, ima ih dosta neprilagođenih tamo) koja opisuje njene pokušaje da se pomiri sa činjenicom da joj se porodica raspala i da nastavlja da se raspada, a devojka bi samo želela da su svi zajedno. Što teško da će se ikada desiti. Uz to, ona nije tip osobe koja će žestoko da se bori dok ne istera svoje, nema snage za to, a sa druge strane, ne može ni da se prilagodi pravilima zajednice koja joj je izopštila majku i sestru, i ostavila je samo sa ocem, krajnje nekonfliktnom ličnošću koja ne zna kako da joj pomogne.

Povremeno zamorno, s obzirom na naratorku koja ni sama ne zna šta će i kako će (a nesrećna je i ne može dalje tako). Vrlo logičan kraj, mada sam sigurna da se nekima neće dopasti.

Kula ludaka, Andžej Sapkovski. Prvi deo Husitske trilogije. Očekivala sam da će mi biti potrebno više vremena da pročitam ovih 600 i kusur strana, ali preko knjige se prosto leti. Očekivala sam i da je u pitanju istorijski roman bez fantastike, no, fantastike i te kako ima. Kao i donekle simpatičnog i poprilično smotanog junaka, vrlo šarolikih likova, lude avanture, dobre zabave, duhovitosti, aluzija na sve i svašta, religioznih fanatika koji neretko nisu toliko religioznofanatični koliko im je do ubijanja, pljačke i silovanja (ne nužno tim redom, uglavnom bi da ukradu što više)... Nema Vešca, al' ima dobre zabave.





Toliko za ovaj put. U maju sam, za sada, pročitala 6 knjiga, pa će verovatno i to ići u 2 posta.

Pročitano u julu 2013, deo prvi

U julu sam pročitala 8 knjiga, pa evo, poređano bez reda, hronološkog ili kvalitativnog.

Propast laganja, Oskar Vajld. 4 eseja, solidno prevedeno, Vajld u svom divnom izdanju (kritičar kao umetnik, umetnost i etika su dve potpuno različite stvari, "ko još želi da bude dosledan?"...). Predivno.

Love versus Goliath, Robyn Oyeniyi. Autorka je Australijanka koja se zaljubila u Nigerijca, a ovaj je u to vreme tražio azil u Australiji jer su u rodnoj mu Nigeriji pokušavali da ga ubiju. U Australiji mu nisu poverovali pa su ga deportovali natrag u Nigeriju, gde je onda otputovala i ona, udala se za njega, pa se vratila u Australiju da tu vodi bitku sa birokratijom i dovede svog muža i njegovo četvoro dece na bezbedno. Potrajalo je, srećom pa niko nije umro, bio (ponovo) premlaćen ni prodat u roblje, na kraju su uspeli. Australijska birokratija je u ovakvim slučajevima kao da se nadaju da će ljudi odustati jer više nemaju da plaćaju advokate i papirologiju, a ako im se posreći, možda onaj ko traži vizu i umre, pa se tako cela stvar okonča (recimo, genijalno pitanje kako oni njima da veruju da se stvarno vole i da je taj brak pravi kad njoj (Australijanki sa australijskim prihodima) njen muž Nigerijac (koji se krije pa ne može da traži posao, plus treba nekako da pomogne i svojoj deci) nijednom nije poslao pare).

Autorka radi u IT-u, vrlo očigledno nije pisac ni rođeni pripovedač, knjizi fali i urednik (u pitanju je samizdat, a uz četvoro dece koju treba hraniti i oblačiti i školovati nije bilo para za profesionalnog urednika), no, priču je ispričala dovoljno jasno (uz povremena nepotrebna ponavljanja), nema pretencioznosti ni foliranja, tako da mi nedostaci nisu preterano smetali.

Heat Rises, Ričard Kasl. Treća knjiga o Niki Hit. Trenutno je prevodim, trebalo bi da izađe do kraja godine.

Godina potopa, Margaret Atvud. Radnja uglavnom teče paralelno sa Antilopom i Koscem (Kosac se povremeno i pojavi, jednom i Antilopa, a na kraju je tu i Snežni), "svet je mali", isti likovi konstantno naleću jedni na druge, da bi se pred kraj nastavilo tamo gde se stalo u prvom delu. Koliko vidim iz najave, u trećem delu ćemo saznati šta je bilo dalje, a biće likova i iz prve i iz druge knjige.

Na Gudridsu sam videla komentar da je Godinu potopa moguće čitati i ako niste čitali Antilopu i Kosca. Pa, ono, moguće je, ali bi moglo da ispadne zbunjujuće, plus bi vam bilo uskraćeno zadovoljstvo prepoznavanja likova iz prve knjige - i to vam kaže neko ko neretko čita trilogije ili serijale poprilično randomatičnim redom.

Utisci o Godini potopa su mi uglavnom pozitivni (mada, ja ionako volim kako Atvudova piše, nakon što je sazrela i postala suptilnija): zanimljivi likovi, propast sveta (jej!), definitivno 'oću da znam šta je bilo dalje. Sa druge strane, bilo mi je presporo, a kad gledam obe knjige zajedno, ne dopada mi se ni muško-ženska podela (u prvoj knjizi, ide iz muškog ugla i oni su talenti koji rade u Korporacijama; u drugoj knjizi, ide iz ženskog ugla, jedna žena je igračica/prostitutka, dok je druga, kako bi se sakrila od silovatelja, prošla neke operacije i bavi se organizacijom u spa centru; silovanja ženskih likova su k'o dobar dan, a muškarce ne siluje niko, čak ni one u zatvoru).

Enivej, ko voli Atvudovu, preporuke.

Secrets of the Malkin, Virginia Ripple. Novela, na koricama je mačka, u opisu su se pominjale magija i mačke koje govore, naravno da me je zanimalo. Elem, stvarno ima magije i mačaka koje govore, a vala ima i toliko religije da je Narnija pojam suptilnosti. Rat između ljudi i mačaka koje govore (i zaposlene su, neke su parnjaci sa ljudskim magovima, a neke rade kao socijalni radnici, barmeni, konobari, sveštenici...), a zapravo bi Isus (ovde ga nazivaju Beloved) hteo da svi živimo u miru i slozi. Po tonu mi se isprva činilo da je namenjeno mlađoj publici, al' ima scena koje bi me kao dete žestoko istraumirale (istraumirale su me i ovako). Većim delom knjiga je maltene slatka, na momente čak i dirljiva na naivan način, a onda vas povremeno istraumira, tako da zapravo ne znam ko je ovde ciljna grupa. Fali urednik, povremeno fali i logika (što bi urednik valjda sredio). Blago sumanuta mešavina dobrog i ajaojštajebreovo.

Krv vilenjaka, Andžej Sapkovski. Treća knjiga o Vešcu (ili prva, ako preskočite zbirke priča). Zbirke priča su mi bile bolje, odnosno, priče su mi bile bolje nego roman. Jeste sve to i dalje zabavno za čitanje, ali je osećaj za protok vremena još malo pa nepostojeći - nekoliko puta sam se zapitala a kada se, dođavola, taj događaj dešava, pre ili posle ovoga ili onoga, i koliko pre ili posle. Kao da su priče (koje jedva da bi mogle da stoje kao samostalne priče, ili to ne bi ni mogle) spojene u roman, a čitaocu prepušteno da se snalazi u sledu događaja. Uprkos tome, pitko.

Toliko za sada, a sledećeg puta o domaćim autorima.

Pročitano u maju 2013.

U aprilu nisam pročitala ništa, pa neće biti posta Pročitano u aprilu 2013.

Slede komentari o 5 knjiga pročitanih u maju.

Statisti, Skot Vesterfeld. Nastavak trilogije Rugobe, u kome saznajemo šta se desilo nakon rušenja trejdmarkovanog nepravednog režima, pošto su ljudi ista bagra koja su i pre bili - drugim rečima, ovde nastavak trilogije zaista ima smisla. Trilogija me je toliko uvukla u perspektivu glavne junakinje, Tali, da, kao i ona, jedva da sam nešto znala o bilo kom gradu sem njenog, iako se gradovi zapravo međusobno poprilično razlikuju po politici koju vode - a onda sam u četvrtoj knjizi saznala da engleski nije postao univerzalni jezik: glavna junakinja Statista, Aja Fjuz, je petnaestogodišnja Japanka, engleski joj je "klimav", a neki njeni prijatelji jedva da ga govore. Fina lekcija o tome koliko smo svi zatvoreni u sopstvene svetove, pa ceo svet posmatramo kroz perspektivu sopstvenog okruženja, iako bi ono moglo biti neprimenljivo na nekom drugom mestu. Knjiga mi je bila manje uzbudljiva od prethodne dve, ali ako ste čitali trilogiju, ima smisla pročitati i ovo.

 




Poslednja želja i Mač sudbine, Andžej Sapkovski. Prve dve knjige o Vešcu zapravo su zbirke priča, pa je čitanje moguće početi i od treće, romana Krv vilenjaka. Veštac će izgledati veoma poznato onima koji pamte Elrika - bela kosa, nazivaju ga Belim Vukom, sajdkik kicoš koji ga uvaljuje u nevolje - s tim što se Elrik povremeno ponašao toliko sumanuto da mi nije padalo na pamet da njegove postupke dovodim u pitanje, dok se Geralt ponaša taman tako da pomislim kako bi mu dobro došlo nekoliko vaspitnih ćuški, možda se urazumi. Elem, priče su zabavne, cinični glavni junak još zabavniji, a ni sporedni likovi ne zaostaju (Mala sirena Sapkovskog, recimo, uopšte nije naivna mlada devojka, već otresita i, kako sama kaže, za mrest spremna, i nije joj jasno zašto njen ljubljeni čovek ne bi lepo uz pomoć morskog vešca dobio riblji rep, pa da se trajno preseli kod nje). Nije sve zabava, ima tu i setnih priča, tužnih situacija, a negde pred kraj sledi i nagoveštaj trejdmarkovanog epskog rata.

Irregular Creatures, Chuck Wendig. Ima tu dobrih priča, ako zanemarimo da mi je dolazilo da zadavim autora zbog povređenih/ubijenih mačaka. A ima i priča koje su na donjoj granici meh; imala sam utisak da autor nije znao šta bi sa njima pa ih je samo ostavio tako. Ako volite uvrnute priče, vredi.

Duvanski put, Erskin Koldvel. Turobna priča o američkim farmerima-bezemljašima u vreme Depresije, o ljudima koji neće da odustanu i odu i pokušaju nešto novo iako samo što ne crknu od gladi. Udavanje dvanaestogodišnje ćerke i šizenje novopečenog muža što njegova supruga odbija seks tretira se kao nešto uobičajeno. Gomila očajnika nesposobna da bilo šta uradi. Vešto ispričano i krajnje sumorno.