U aprilu nisam pročitala ništa, pa neće biti posta Pročitano u aprilu 2013.
Slede komentari o 5 knjiga pročitanih u maju.
Statisti, Skot Vesterfeld. Nastavak trilogije Rugobe, u kome saznajemo šta se desilo nakon rušenja trejdmarkovanog nepravednog režima, pošto su ljudi ista bagra koja su i pre bili - drugim rečima, ovde nastavak trilogije zaista ima smisla. Trilogija me je toliko uvukla u perspektivu glavne junakinje, Tali, da, kao i ona, jedva da sam nešto znala o bilo kom gradu sem njenog, iako se gradovi zapravo međusobno poprilično razlikuju po politici koju vode - a onda sam u četvrtoj knjizi saznala da engleski nije postao univerzalni jezik: glavna junakinja Statista, Aja Fjuz, je petnaestogodišnja Japanka, engleski joj je "klimav", a neki njeni prijatelji jedva da ga govore. Fina lekcija o tome koliko smo svi zatvoreni u sopstvene svetove, pa ceo svet posmatramo kroz perspektivu sopstvenog okruženja, iako bi ono moglo biti neprimenljivo na nekom drugom mestu. Knjiga mi je bila manje uzbudljiva od prethodne dve, ali ako ste čitali trilogiju, ima smisla pročitati i ovo.
Poslednja želja i Mač sudbine, Andžej Sapkovski. Prve dve knjige o Vešcu zapravo su zbirke priča, pa je čitanje moguće početi i od treće, romana Krv vilenjaka. Veštac će izgledati veoma poznato onima koji pamte Elrika - bela kosa, nazivaju ga Belim Vukom, sajdkik kicoš koji ga uvaljuje u nevolje - s tim što se Elrik povremeno ponašao toliko sumanuto da mi nije padalo na pamet da njegove postupke dovodim u pitanje, dok se Geralt ponaša taman tako da pomislim kako bi mu dobro došlo nekoliko vaspitnih ćuški, možda se urazumi. Elem, priče su zabavne, cinični glavni junak još zabavniji, a ni sporedni likovi ne zaostaju (Mala sirena Sapkovskog, recimo, uopšte nije naivna mlada devojka, već otresita i, kako sama kaže, za mrest spremna, i nije joj jasno zašto njen ljubljeni čovek ne bi lepo uz pomoć morskog vešca dobio riblji rep, pa da se trajno preseli kod nje). Nije sve zabava, ima tu i setnih priča, tužnih situacija, a negde pred kraj sledi i nagoveštaj trejdmarkovanog epskog rata.
Irregular Creatures, Chuck Wendig. Ima tu dobrih priča, ako zanemarimo da mi je dolazilo da zadavim autora zbog povređenih/ubijenih mačaka. A ima i priča koje su na donjoj granici meh; imala sam utisak da autor nije znao šta bi sa njima pa ih je samo ostavio tako. Ako volite uvrnute priče, vredi.
Duvanski put, Erskin Koldvel. Turobna priča o američkim farmerima-bezemljašima u vreme Depresije, o ljudima koji neće da odustanu i odu i pokušaju nešto novo iako samo što ne crknu od gladi. Udavanje dvanaestogodišnje ćerke i šizenje novopečenog muža što njegova supruga odbija seks tretira se kao nešto uobičajeno. Gomila očajnika nesposobna da bilo šta uradi. Vešto ispričano i krajnje sumorno.
Slede komentari o 5 knjiga pročitanih u maju.
Poslednja želja i Mač sudbine, Andžej Sapkovski. Prve dve knjige o Vešcu zapravo su zbirke priča, pa je čitanje moguće početi i od treće, romana Krv vilenjaka. Veštac će izgledati veoma poznato onima koji pamte Elrika - bela kosa, nazivaju ga Belim Vukom, sajdkik kicoš koji ga uvaljuje u nevolje - s tim što se Elrik povremeno ponašao toliko sumanuto da mi nije padalo na pamet da njegove postupke dovodim u pitanje, dok se Geralt ponaša taman tako da pomislim kako bi mu dobro došlo nekoliko vaspitnih ćuški, možda se urazumi. Elem, priče su zabavne, cinični glavni junak još zabavniji, a ni sporedni likovi ne zaostaju (Mala sirena Sapkovskog, recimo, uopšte nije naivna mlada devojka, već otresita i, kako sama kaže, za mrest spremna, i nije joj jasno zašto njen ljubljeni čovek ne bi lepo uz pomoć morskog vešca dobio riblji rep, pa da se trajno preseli kod nje). Nije sve zabava, ima tu i setnih priča, tužnih situacija, a negde pred kraj sledi i nagoveštaj trejdmarkovanog epskog rata.
Irregular Creatures, Chuck Wendig. Ima tu dobrih priča, ako zanemarimo da mi je dolazilo da zadavim autora zbog povređenih/ubijenih mačaka. A ima i priča koje su na donjoj granici meh; imala sam utisak da autor nije znao šta bi sa njima pa ih je samo ostavio tako. Ako volite uvrnute priče, vredi.
Duvanski put, Erskin Koldvel. Turobna priča o američkim farmerima-bezemljašima u vreme Depresije, o ljudima koji neće da odustanu i odu i pokušaju nešto novo iako samo što ne crknu od gladi. Udavanje dvanaestogodišnje ćerke i šizenje novopečenog muža što njegova supruga odbija seks tretira se kao nešto uobičajeno. Gomila očajnika nesposobna da bilo šta uradi. Vešto ispričano i krajnje sumorno.
No comments:
Post a Comment