Pročitano u novembru 2018. godine, deo drugi

Godina samo što se nije završila, a ja još ni ostatak novembra da pomenem...

Dakle, preostale 4 knjige pročitane u novembru:

Dostojno jest, grupa autora, uredio Vladimir Manigoda. Humanitarna knjiga priređena u saradnji sa organizacijom BELhospice, koja pruža palijativno zbrinjavanje pacijentima sa poodmaklim kancerom, i prihodi od prodaje idu njima. A u knjizi, priče i odlomci iz romana (najčešće obrađuju bolest i muke kako pacijenata, tako i njihovih porodica), i dobar deo ko-je-ko književne scene Srbije. Vredi pomoći ovakav poduhvat, a vredi se i upoznati sa piscima, ako ste nekoga do sada propustili da čitate.

Pod NATO bombama - priče srpskih pisaca o poslednjem ratu, priredio Vasa Pavković. Tema priča je jasna iz samog naslova, a zbirka je još jedan ko-je-ko književne scene Srbije.

Živi pesak, Junićiro Tanizaki. Ljubavni četvorougao, lepota koja razara (ili lepota koja mora da potiče od demonskog, kako vam drago), posesivnost, žudnja za obožavanjem, nešto golotinje, krajnje uvrnuti (i nezdravi) ljubavni i svakojaki odnosi, dobar deo vremena ne znate ko tu šta zaista 'oće, samo se do kraja uverite da niko tu nije normalan...

Uvrnuto. Zanimljivo. Children, don't act like that.

Ispovest jakuze, Saga Junići. Priča iz vremena kada su se jakuze bavile isključivo kockom, a bilo kakva druga delatnost (recimo, da je neko sa strane i makro) smatrana je sramotnom, i to onda nije bio pravi jakuza. A i prilikom kockanja vas nikad ne bi do kraja odrali, kao po onim pričama da neko ostane bez košulje (i još ponečeg), već bi vam nekad i pozajmili, pa i poklonili novac, ako baš mnogo gubite, pa vas tako lepo navukli da nastavite da im dolazite. A postojao je i kodeks jakuza, i pomagali su jedni drugima, i...

Svakakvih ovde interesantnih detalja ima, bolje da ne prepričavam sve. Uživajte.






Eto, toliko za danas, i toliko za ovu godinu.

Srećno vam bilo!