BeoKon 2017 je gotov, svi se polako oporavljaju (gosti, organizatori, predavači...) i pokušavaju da dođu sebi nakon dvodnevne (u mom slučaju) ili trodnevne (u slučaju mnogih) aktivnosti, sabiru se utisci...
Što se mene tiče, bilo je toliko zanimljivih stavki u programu da nisam uspela da odem na sve što me je interesovalo, što zbog preklapanja termina, što zato što je neophodno povremeno nešto pojesti, a mene mrzi da unapred pravim sendviče i nosim ih na konvenciju. Da li je moglo da bude bolje, organizaciono i programski? Svakako. Recimo, nadala sam se da ću na Beokonu videti Lazovićevog Sokolara, jer je stvarno bitno izdanje. Bilo bi lepo videti više domaćih knjiga i pisaca, kao i knjige i pisce iz regiona. Možda bi mogla i neka retro tribina, nešto kao prisećanja starijih na nekadašnje konvencije i uslove u izdavaštvu i šta sve ne, uz gomilu anegdota. Retrospektiva nečijeg stvaralaštva, odavde ili iz regiona? Svašta nešto bi moglo, računajući i duži Beokon, sa još više stavki. I kad smo kod toga, svako ko 'oće može da popuni upitnik, kaže šta mu se dopalo, a šta ne, pošalje želje, primedbe, sugestije... I nada se boljoj konvenciji sledeće godine.
Najbolji deo ovogodišnjeg Beokona je svakako bila tribina sa počasnim gostom, Normanom Spinradom. Ok, meni je to bio najbolji deo, dva njegova eseja su prvo što sam prevela sa engleskog (a da za to i dobijem pare), čovek je car, bio je svuda, video sve i svašta, ume da priča, a ima i šta da ispriča. Da je samo on bio na Beokonu, vredelo bi doći.
I, nešto za kraj? Pa, sadašnji Beokon se svakako razlikuje od nekadašnjih, onoliko koliko ih pamtim. Nekima to smeta. Razumem ih. I ja bih volela da su neke stvari drugačije. No, i ovakav kakav je, meni se Beokon dopao. I 'oću još.
Evo i slika, ostatak je ovde.
Što se mene tiče, bilo je toliko zanimljivih stavki u programu da nisam uspela da odem na sve što me je interesovalo, što zbog preklapanja termina, što zato što je neophodno povremeno nešto pojesti, a mene mrzi da unapred pravim sendviče i nosim ih na konvenciju. Da li je moglo da bude bolje, organizaciono i programski? Svakako. Recimo, nadala sam se da ću na Beokonu videti Lazovićevog Sokolara, jer je stvarno bitno izdanje. Bilo bi lepo videti više domaćih knjiga i pisaca, kao i knjige i pisce iz regiona. Možda bi mogla i neka retro tribina, nešto kao prisećanja starijih na nekadašnje konvencije i uslove u izdavaštvu i šta sve ne, uz gomilu anegdota. Retrospektiva nečijeg stvaralaštva, odavde ili iz regiona? Svašta nešto bi moglo, računajući i duži Beokon, sa još više stavki. I kad smo kod toga, svako ko 'oće može da popuni upitnik, kaže šta mu se dopalo, a šta ne, pošalje želje, primedbe, sugestije... I nada se boljoj konvenciji sledeće godine.
Najbolji deo ovogodišnjeg Beokona je svakako bila tribina sa počasnim gostom, Normanom Spinradom. Ok, meni je to bio najbolji deo, dva njegova eseja su prvo što sam prevela sa engleskog (a da za to i dobijem pare), čovek je car, bio je svuda, video sve i svašta, ume da priča, a ima i šta da ispriča. Da je samo on bio na Beokonu, vredelo bi doći.
I, nešto za kraj? Pa, sadašnji Beokon se svakako razlikuje od nekadašnjih, onoliko koliko ih pamtim. Nekima to smeta. Razumem ih. I ja bih volela da su neke stvari drugačije. No, i ovakav kakav je, meni se Beokon dopao. I 'oću još.
Evo i slika, ostatak je ovde.
No comments:
Post a Comment