Bio BeoKon 2017!

BeoKon 2017 je gotov, svi se polako oporavljaju (gosti, organizatori, predavači...) i pokušavaju da dođu sebi nakon dvodnevne (u mom slučaju) ili trodnevne (u slučaju mnogih) aktivnosti, sabiru se utisci...

Što se mene tiče, bilo je toliko zanimljivih stavki u programu da nisam uspela da odem na sve što me je interesovalo, što zbog preklapanja termina, što zato što je neophodno povremeno nešto pojesti, a mene mrzi da unapred pravim sendviče i nosim ih na konvenciju. Da li je moglo da bude bolje, organizaciono i programski? Svakako. Recimo, nadala sam se da ću na Beokonu videti Lazovićevog Sokolara, jer je stvarno bitno izdanje. Bilo bi lepo videti više domaćih knjiga i pisaca, kao i knjige i pisce iz regiona. Možda bi mogla i neka retro tribina, nešto kao prisećanja starijih na nekadašnje konvencije i uslove u izdavaštvu i šta sve ne, uz gomilu anegdota. Retrospektiva nečijeg stvaralaštva, odavde ili iz regiona? Svašta nešto bi moglo, računajući i duži Beokon, sa još više stavki. I kad smo kod toga, svako ko 'oće može da popuni upitnik, kaže šta mu se dopalo, a šta ne, pošalje želje, primedbe, sugestije... I nada se boljoj konvenciji sledeće godine.

Najbolji deo ovogodišnjeg Beokona je svakako bila tribina sa počasnim gostom, Normanom Spinradom. Ok, meni je to bio najbolji deo, dva njegova eseja su prvo što sam prevela sa engleskog (a da za to i dobijem pare), čovek je car, bio je svuda, video sve i svašta, ume da priča, a ima i šta da ispriča. Da je samo on bio na Beokonu, vredelo bi doći.

I, nešto za kraj? Pa, sadašnji Beokon se svakako razlikuje od nekadašnjih, onoliko koliko ih pamtim. Nekima to smeta. Razumem ih. I ja bih volela da su neke stvari drugačije. No, i ovakav kakav je, meni se Beokon dopao. I 'oću još.

Evo i slika, ostatak je ovde.

BeoKon 2016

Završi se i ovaj BeoKon, i, moram da priznam, meni je bilo super.

(Da, rekoh da će sledeći post biti o preostalim knjigama koje sam pročitala u oktobru, al' ulete BeoKon. Biće u sledećem postu o knjigama.)

Vidim, ljudi se žale što je bilo ovo, što nije više ono... A meni je bio lepo. Zanimljiv program, druženje sa gomilom ljudi koje gotivim, a ne stižem da ih viđam (ili nikako da se nakanim da ih vidim), slikanje sa kosplejerima, fotografisanje svega što stignem, toliko interesantnih stvari da bi trebalo da se kloniram pa da sve ispratim... Zvezdane staze, maltene konstantno valjanje od smeha na GoTovanju uživo, Stiven Erikson (nisam još čitala, serijal je od 10 knjiga, joj, ali me svejedno zanima šta čovek ima da kaže), Moj film je bolji od tvog... Razumem da bi neko želeo da su stvari drugačije, da se nešto drugo dešava, i ne tvrdim da je ovde sve savršeno funkcionisalo i da mi ništa nije išlo na nerve, ali, kad se sve sabere, uživala sam. I žao mi što nisam stigla na više stvari, i žao mi što neće uskoro opet.

Evo i malo slika, a ostatak je ovde.

Long may she reign!