I napišem priču.
Koja, zapravo, praktično nikakve veze nema sa Šulcom, i ima nekih sličnosti sa Kingovom Gramma.
I, da, predvidljiva je.
Kupusara
Mama i tata su joj objasnili da je baka umrla, da je srce prestalo da joj radi, i odveli su je na sahranu. Rekli su joj da je baka u kovčegu, a Milica je pitala zašto su je zatvorili. Odgovorili su da to tako treba, i Milica se ponadala da će tako vratiti baku. Vrisnula je kad su spustili kovčeg u zemlju i kad je zemlja počela da pada po njemu, i kasnije, celim putem do kuće, nije prestajala da vrišti. Ljudi koji su došli kod njih kući – Milica za većinu pojma nije imala ko su, prepoznala je samo tetka Vericu, ujka Milorada, i sestru od tetke Teodoru – ubrzo su otišli, mrmljajući kako bi trebalo zvati Hitnu pomoć.
Nakon izvesnog vremena, Milica je prestala da vrišti, i mama i tata su izgledali kao da im je laknulo.
Milica je zaključila da su oni negde sakrili baku, i rešila da je nađe.
*
Baka je Milicu naučila mnogim pesmicama, i devojčica ih je često šaputala sebi u bradu, da se uteši. Nije smela da ih recituje naglas, jer se tata ljutio. Sad, kad je baka umrla, nije smeo da je naziva pogrdnim imenima niti da priča da im kvari dete, jer bi se mama razbesnela, ali Milica se svejedno nije usuđivala da naglas recituje bakine pesmice.
Nije razumela zbog čega se tata ljutio. Jednom davno, prošlog proleća, poverila se Anji, drugarici iz vrtića, i ni njoj ništa nije bilo jasno. Pa bake i treba da uče unuke pesmicama, rekla je. I nju baka uči, samo su kod nje kući svi ponosni kad ona recituje, i govore joj da je prava mala pametnica kad zna toliko pesmica napamet, i sigurno će biti glumica kad poraste. Anja je recitovala Milici, i Milici je bilo dosadno; bile su to iste pesmice koje su im čitali u vrtiću, ali nije htela to da kaže Anji, da je ne rastuži. Onda je Milica recitovala Anji, i Anja je zbunjeno rekla da ni reč ne razume; Milica je priznala da ni ona ne razume reči, pa su zajedno zaključile da su te pesmice sigurno na nekom stranom jeziku. Anja je kasnije tražila od roditelja da je nauče neki strani jezik, i Milicu uči njena baka, i Anjini roditelji su bili ponosni na svoju radoznalu, pametnu ćerku.
Milica i dalje nije smela da recituje bakine pesmice, pa ih je šaputala sebi krišom.
*
Nakon detaljnog pretraživanja cele kuće, Milica je konačno otkrila gde su sakrili baku.
Otkrila je to sasvim slučajno, kada je videla majku kako prelistava neku raskupusanu svesku. Majka se trgla kad ju je čula, sakupila papire sa stola, sklopila svesku, i smestila je u kutiju. Objasnila je Milici da je to samo neka stara kupusara, i više ni reč nije htela da kaže.
Milica je shvatila da je to sigurno to. Kad god je tražila da vidi baku, pokazivali su joj albume sa fotografijama. Sviđale su joj se slike, ali to nije bila baka. Nije mogla da je uhvati za ruku ni da joj se popne u krilo. Nije mogla da ponavlja pesmice za njom dok se baka ne uveri da ih je upamtila i da svaku reč izgovara tačno kako treba. Mama i tata su iz nekog razloga sakrili baku – možda zato što je tata ne voli – i nisu hteli da joj iskreno kažu gde je.
E pa, sad zna. Baka je u toj kupusari, i mama ju je zaključala u kutiju i odnela iz sobe.
*
Milica je u vrtiću svima ispričala da su njeni mama i tata negde sakrili i zaključali baku. Vaspitačice su joj blago objašnjavale da joj je baka umrla, da svi jednog dana umiru, ali Milica je znala da njenoj baki to ne može da se desi. Obećala joj je da će uvek biti uz nju. Bilo joj je jasno da joj vaspitačice ne veruju – ili su, možda, pomogle mami i tati da sakriju baku, pa se zato sad prave – ali su joj zato verovala deca. Ne sva, naravno, znala je da neka deca pričaju da je luda, ali prijatelji su joj verovali, i ispričali su svojim roditeljima. Anjini mama i tata su bili stvarno fini, pozvali su policiju i rekli im da se nešto čudno dešava, pa su došli policajci i dugo pričali sa Miličinim roditeljima. Međutim, ni to nije pomoglo. Baku nisu našli, tata je Milicu ljutito ispisao iz vrtića, i doveli su neku glupu devojku, Sandru, da je čuva.
*
Sandra nije bila zla kao veštica iz bajke. Nije vikala na Milicu, niti je htela da je skuva i pojede. Samo je bila glupa. Trudila se da joj pomogne, i kad je Milica pitala da li bi htela da joj recituje pesmice kojima ju je naučila baka, iskreno je rekla da bi, i pažljivo ju je slušala. Međutim, onda je rekla da su to sve izmišljene reči, i da ne znače ništa. Hvalila se da studira strane jezike i da bi sigurno prepoznala da je to neki postojeći jezik; pošto takav jezik ne postoji, znači da ju je baka naučila glupostima.
Milica ju je nazvala glupačom i odbila da priča s njom.
Sandra je makar bila dovoljno pametna da je nakon toga pusti na miru, pa je Milica mogla mirno da pretražuje kuću. Čak je nije ni tužila roditeljima što ju je nazvala glupačom, a kada je, nakon čitave večnosti, shvatila da Milica nešto traži, ponudila je da joj pomogne, pa joj je Milica opisala kupusaru i kutiju u koju je sklonjena. Nije joj rekla da je tu baka; znala je da joj ne bi verovala. Umesto toga, rekla je da joj je baka tu nešto ostavila, a roditelji neće da joj pokažu. Sandra je na to primetila da je Milica možda mala za to što joj je baka ostavila. Možda je to nešto za odrasle. Milica se složila da je možda tako, ali, ako joj Sandra pomogne, može da vidi da li je to nešto za odrasle, pa će Milica da sačeka da poraste, samo da zna šta je. Sandra se složila da je to dobra ideja, pa su zajednički pretraživale svaki zakutak kuće.
Stvarno, nije bila loša, samo malo glupa.
*
Na kraju, Sandra je bila ta koja je pronašla kutiju sa kupusarom, duboko u ormanu u sobi Miličinih roditelja. Milici je Sandra čak počela da se dopada; uopšte joj nije smetalo da se svuda zavlači, kao da nije toliko starija od Milice.
Kutija je bila zaključana, i Milica je pomislila da će sad morati u novu potragu – i to ako ključ nije kod mame. Sandra se samo osmehnula, izvukla šnalu iz kose, i otključala katanac. Milica je zaključila da je Sandra zapravo super; pa šta i ako je glupa, dobra je, i ume svašta.
Sandra je obazrivo prelistala kupusaru, tražeći nešto što nije za malu decu, i na kraju je predala Milici, rekavši joj da nema slika, i da su sve neki čudni tekstovi, ili na nekom nepostojećem jeziku, ili je u pitanju šifra. Izgleda da joj se dopadala ideja da je šifra, pa da će morati da smišljaju kako da je odgonetnu.
Sad je na Milicu bio red da iznenadi Sandru, time što je pokazala da već ume da čita, iako ni ona nije znala šta te reči znače. Međutim, prepoznala je fraze iz prvog teksta; iste fraze ponavljale su se i u jednoj pesmici koju ju je baka naučila, i za koju joj je rekla da će joj pomoći kad je tužna.
Milica se zamislila, i počela redom da se priseća šta joj je baka rekla za koju pesmicu. Rekla je Sandri da zna šta traži, ali da će joj biti potrebno neko vreme da to nađe u svesci punoj tekstova. Uredno su sve vratile onako kako je i bilo – sem kupusare – pa se Milica zavukla u svoju sobu. Sandra je obećala da će je upozoriti ako joj ranije dođu mama ili tata, da je ne uhvate.
Milici je bilo žao što je Sandru nazvala glupačom. Stvarno je fina.
*
Bilo je skoro veče kad je Milica pronašla ono što je tražila. Znala je da će morati da požuri i da sve završi pre nego što se vrate mama i tata, pa se sjurila do Sandre i zamolila je da sednu za sto. Sandra je pristala, radoznala šta je to Milica pronašla, a Milica je objasnila da je jedna od bakinih pesmica bila o povratku, i da je prepoznala delove te pesmice u jednom tekstu u svesci. Sandra se nasmešila, i Milica se setila da ona smatra da je to glupost. Ipak, ništa nije rekla, i Milica je još jednom pomislila da je Sandra fina, i da uopšte ne smeta što je glupa.
Počela je da čita tekst, a Sandra ju je slušala.
*
Kada su stigli kući, mama i tata nisu mogli da veruju da im je ćerka tako vesela. Nije tako blistala još od – pa, od poslednjeg puta kad je sedela s bakom na podu i učila pesmice napamet, samo što je sad sedela sa Sandrom, i učila od nje.
Mama je na trenutak pomislila da joj je nešto u Sandrinom pogledu poznato, a onda je prekorela sebe da joj se svašta priviđa. Devojka je tu svaki dan, čuva joj ćerku, naravno da joj izgleda poznato.
Glavno je da je Milica srećna, i da je ponovo dobro. Sandra je čudo, moraće da je zadrže što duže.
Čim su joj to saopštili, Milica im se bacila u zagrljaj.
Svi su konačno odahnuli.
No comments:
Post a Comment