Pročitano u decembru 2019. godine, deo prvi

Za početak, 5 knjiga i 1 strip (i ne, ovog puta neće biti ukupno 21 knjiga u roku od mesec dana).

Pauk i drugi užasi, Hans Hajnc Evers. Germanski horor. Mračno, uvrnuto, zlokobno, neretko sadistički (s tim što sadizam tu nije sam sebi svrha, al' opet, nije za one sa slabim želucem). Zavodljive i opake žene (čuvajte se žena!). Rasisti. Mrcvarenje životinja (za koje je očigledno da mu se pisac protivi).

Ako tražite likove koji su fini i slatki, teško da ćete ih naći ovde, al ' ćete naći opake, uznemirujuće priče.

Vredi.

Mračni bogovi, T. E. D. Klajn. Lavkraftovski, ili, bolje rečeno, inspirisano Lavkraftom, pa je onda pisac uradio to što je sam hteo (a hteo je da vas uljuljka u neka sasvim obična dešavanja, pa da vas onda zvekne opakim), i što neretko u sebi sadrži solidnu dozu ironije. I to što je hteo mu i uspeva. Mračno zabavna zbirka od koje se povremeno stresete. Preporuke.

Jezero, Jošimoto Banana. Ovo je, pre svega, jedna fina ljubavna priča. Neobična, svakako, sa nekonvencionalnim karakterima, ali i dalje ljubavna priča dvoje ljudi sa popriličnim problemima iz prošlosti koji nekako uspevaju da nađu način da se vole i da žive zajedno i da nađu neku svoju sreću.

Pretpostavljam da sam vam sad spojlovala neke stvari, ali ima tu još dosta toga što vam nisam ni nagovestila (a za one koji se pitaju 'oće li se njih dvoje uzeti ili već tako nešto, pa, sada znate, i u tom smislu možete mirno da uživate).

Problem tri tela, Liju Cisin. Ovo može da deluje sporo. I jeste, sporo se razvija. Što mi uopšte nije smetalo. Naježila sam se (tamo gde je, pretpostavljam, i trebalo da se naježim), i grabila dalje kroz prilično kompleksnu knjigu, da bih u jednom trenutku shvatila... Pa, ne mogu to da vam kažem, jer bi bio spojler, ali shvatićete i sami. I možda ćete, kao i ja, da se pitate da l' da budete oduševljeni ili da psujete autora. Ili oboje.

Noć živih Dedpula, Kalen Ban. Evo ga i taj jedan strip. Dedpul u zombi apokalipsi, i naravno da je sve uvrnuto (uz zabavne odgovore na neka pitanja koja se neminovno postavljaju u takvoj kombinaciji situacije i likova), i naravno da Draškov sjajan prevod doprinosi tome da se valjate od smeha.

Dakle, čitajte.

Theory of Bastards, Audrey Schulman. Nemam pojma zašto ovakva korica. Jeste, stoji tu i pitanje hoće li se njih dvoje smuvati, ali je sve ostalo zanimljivije od toga. Recimo, zebe sa šeširićima i u čarapicama. I blago zaprljane majice (nošene jedan dan). I hoće li ona dobiti dozvolu bonobo matrijarha da uđe u kavez i proučava ih. I...

I ima tu mnogo, mnogo toga zanimljivog, ali ima i takvih scena da ja ne bih smela nikome da preporučim ovu knjigu. Plus krene u jednom smeru, i vi to pratite, i zanimljivo je, i onda se bez pardona i bez upozorenja prebaci u drugi podžanr, a onda se nakon još nešto vremena (i događanja) završi. Eto tako. Može da posluži kao mesto za završetak. I autorka toliko dobro piše da meni ništa od toga nije smetalo, ali uz sve što se tu dešava i što bi nekog moglo na ovakav ili onakav način da uznemiri, ne bih se usudila da preporučim ovu knjigu.

Čitajte na svoj rizik. Nadam se da ćete uživati.

Toliko za ovaj put. U sledećem postu o pročitanom biće uglavnom dela domaćih autora.