Pročitano u novembru 2019. godine, deo drugi (čitajte domaće!) plus detektivski ulov

Kao što rekoh, i dalje domaći autori!

Pod imelom, Ivan Nešić. Ovo je jako, jako fino vođeno. Čudni događaji se dešavaju sredovečnom bračnom paru, ali ne izgleda kao da je neka žestoka frka zbog toga, sve ide dalje, do trenutka kad... Al' bolje da ne spojlujem. I pritom je prelaz sjajno izveden; iako je promena poprilična, uopšte nisam imala utisak da je to nategnuto, preterano, ili bilo šta slično.

Posebno fino za čitanje u jesenje ili zimske dane, uz ognjište ili ekvivalent istog. Zgodno i kao poklon za Novu godinu. Dakle, nabavljajte i čitajte i uživajte.

Sazvežđe Lem, uredio Saša Radonjić. Antologija autora koji su se u poslednjih 5 godina našli u najužem izboru za nagradu Stanislav Lem koja se dodeljuje za fantastiku u književnosti. Tu su se našle pripovetke i odlomci iz romana. Ovo su mahom ranije objavljivana dela (mada, tu je i nova, ranije neobjavljena priča Bobana Kneževića, Ktulujsko oko); može da vam se desi (kao što se meni desilo) da naiđete na delo koje vam se pre neku deceniju baš dopalo, a više se ne sećate ni ko je autor (u ovom slučaju, Goran Petrović), a možete i da naiđete na nešto (što vam je) novo, i uživate u tome. Ili će vam se desiti blam (opet, kao meni) da ne prepoznate da je neko delo novo, pa vas ljubazno obaveste o tome (hvala, Bobane!).

Teško da će vam se dopasti sve u ovoj knjizi, jer se autori koji su zastupljeni u njoj dosta razlikuju. S druge strane, vrlo je verovatno da ćete naići bar na nešto što će vam se dopasti, plus ćete se podsetiti dragih vam dela.

Papir brzo gori, Nikola Petrović. Zbirka kratkih priča, vrlo, vrlo efektnih. Međuljudski odnosi (ljubavni, porodični, svakakvi) i svakodnevni problemi, pa dovedeno do apsurda. Fantastika koja govori o stvarima sa kojima se danas suočavamo (to sad zvuči kao nešto dosadno poučno, a zapravo nit' je dosadno, niti se autor bakće sa poučavanjem; autor pripoveda, i to jako dobro). Duhovi, uklete kuće (o kojima valja voditi računa), vanzemaljci, uvrnuta dešavanja, dosta humora (i apsurda), a sve to daje osećaj vrlo, vrlo poznatog. I žao vam što nema još.

Čitajte.

U.S.A., Milan Aranđelović. U budućnosti u kojoj je dosta toga dovedeno do apsurda (da li je neko iznenađen?), a deo ljudi je sebi poubacivao gene ovih ili onih živuljki, iz ovih ili onih razloga (da, ima i mačkolikih, korica vas ne laže), grupica na ovaj ili onaj način pogubljenih likova uspeva da se uvali u gadne nevolje, pa onda pokušava da se iskoprca iz istih. A možda i da malo poprave stvari oko sebe. Ili nađu sebe. Ili nešto.

Ako tražite nešto što je baš glavnotokovski, ovo to definitivno nije. Ako tražite baš žanrovsku knjigu, nije ni to. A ako tražite malo dobre zabave dok gunđate sebi o tome kuda ide ovaj svet, to biste mogli da nađete.

Priče uz ognjište, Vlada Arsić. Pomenuh roman koji može da se čita uz ognjište, a evo i 13 priča. Koje baš, baš zvuče kao nešto starinsko za uz ognjište, uz elemente folklorne fantastike i čudnovate stvari koje su se nekome desile, u prošlosti, u unutrašnjosti. Seta, žal, gorčina, zloba, neostvarene ljubavi, čudesna dela koja spasavaju živote, svega tu ima, sve fino ispripovedano.










I za kraj, novi ulov (da ne pravim poseban post za jednu knjigu):

Kako sam postao detektiv, Oto Oltvanji.














Sledećeg puta neće biti reči samo o domaćim knjigama, al' biće i domaćih.