Pročitano u novembru 2017. godine, deo treći

Ovog puta, 4 knjige. Sledećeg puta, preostalih 5 (ako nekog zanima, u novembru sam pročitala 2 stripa i 14 knjiga, i da, malo mi se vrti u glavi).

Goli glasovi, Adrijan Sarajlija. Nisam nameštala da bude prvi koga pominjem, al' da jesam, tako bih namestila. Od Sarajlijinih knjiga, meni se i dalje najviše sviđa Manufaktura G, ali to je stvar lične preference; nevezano za to, vidim da sa svakom sledećom knjigom ovaj autor odlazi sve dalje, sve više se igra, sve više eksperimentiše (naravno, ne može svaki eksperiment da uspe, ali postupak kao takav je nešto za šta je potrebna hrabrost), i postaje sve bolji.

Poigravanje sajberpankom. Poigravanje svetovima budućnosti. Eksperimenti u izrazu. Ljubav prema japanskoj kulturi, i junak Moritomo koji se pojavljuje u više priča, više mogućih svetova, i više inkarnacija. I sve to u 15 priča na 143 strana, što deluje kao laganica za čitanje, a nije.

Goli glasovi su znatno bolji od većine domaće fantastike u poslednjih nekoliko godina. I zahtevniji. Imate priliku da nabavite knjigu sa posvetom, za sitne novce, u ponedeljak 4. decembra u 19 sati u Domu Omladine, pa navratite, i upustite se u istraživanje Sarajlijinih svetova.

Naknadne istine, Darko Tuševljaković. Zbirka priča koje, kako knjiga odmiče, idu sve dalje u fantastično. Ako hoćete realizam, ima. Ako hoćete fantastiku, ima. Ima i nešto između. Ima i ratnih vremena, i muzike, i svega i svačega u 8 priča na 148 strana.

Uživajte.

Pisar Bartlbi: Priča sa Volstrita, Herman Melvil. Nekad se desi da pročitate pravu knjigu u pravo vreme, pa vam baš legne, i baš vam znači u tom trenutku. Meni se to desilo sa Bartlbijem.

Radije ne bih.

Sjajno.

U vrzinom kolu, grupa autora, uredio Mladen Milosavljević. 27 autora, 27 priča inspirisanih folklornom fantastikom (u nekim slučajevima su veze sa folklornom fantastikom vrlo labave), sa naslovima koji aludiraju na poznata književna dela, što domaća, što strana. Jedna od onih antologija gde će se za svakog naći ponešto.