Za sada, 3 knjige i 1 strip. Biće toga još, a ide i Sajam, pa da krenem sa postovima na vreme.
Ona mora umreti, David Lagerkranc. Šesta knjiga serijala Milenijum, ili, ako vam se više sviđa, šesta knjiga o Lizbet Salander (dobro, i o Mikaelu Blumkvistu).
Kao i u prethodnim nastavcima od kada je Lagerkranc preuzeo pisanje serijala pokojnog Lašona, likovi ne liče sasvim na one koje je prvobitni autor stvorio. Plus sam imala utisak da je Lagerkranc imao okvirnu ideju, iz autorovih beležaka, kako bi se stvari dalje razvijale, ali ne zna baš kako on to da izvede. A i kao da mu je dosta više pisanja ovog serijala, al' treba da plati račune i kupi 'leba da jede.
Da ne bude zabune, ovo je i dalje sasvim čitljivo, ako zanemarimo najneuverljiviju scenu posle koje dvoje naizgled sukobljenih završe u krevetu koju sam ikad videla (srećom, samo jedna scena, ali joj). I ako bude novih knjiga o Lizbet Salander, po svoj prilici ću ih čitati. Možda mi se čak i posreći da budu bolje od ove. Nadam se da hoće.
Knjiga od peska, Horhe Luis Borhes. Evo nečeg daleko boljeg. Ura! Pozne Borhesove priče, snoviđenja, neretko sa naratorom od sedamdesetak godina (što je super). Ima onih koji smatraju da Borhes ima i boljih priča, ali što se mene tiče, uopšte se ne radi o tome; ovo su fine priče, priče veoma obrazovanog čoveka (i sjajnog pisca) koji je proživeo život, njegovi snovi, promišljanja, ideje, i potpuno je nebitno da li je napisao i veličanstvenije. Ovo je odlična knjiga sa jako dobrim pričama u kojima se baš uživa (ili sam ja baš uživala). Čitajte (ako hoćete, ili, ako nećete, tražite veličanstvenije).
Peskar; Majorat, E. T. A. Hofman. Dve novele koje su prilično uticale na mnogobrojne umetnike. Ideje su odlične i novele svakako vredi pročitati, s tim što su meni išle na nerve jer su me podsetile na to koliko ne volim nemački romantizam. Al' to sam ja, nemojte da to vas spreči da ih pročitate (ako već niste, naravno), pa da onda uživate u prepoznavanju i spoznaji da se tu nalaze zameci jedno milion umetničkih dela koje već znate i volite.
Duh u oklopu, Širo Masamune. I ovde je bilo prepoznavanja, al' nije bilo nerviranja. I bilo je sjajno porediti ono što čitam sa onim što sam gledala (anime Ghost in the Shell, Ghost in the Shell 2: Innocence i anime serijal Ghost in the Shell: Stand Alone Complex), prepoznati odakle je šta (i za šta) iz mange uzeto, kao i koliko su te anime sjajna nadogradnja mange.
Ako niste gledali, gledajte. Ako niste čitali, čitajte. Ovo su uživanja koja se međusobno dopunjuju, pa, uživajte!
Toliko za danas. Biće još i pročitanih i nabavljenih knjiga i stripova (kad pročitam i kad nabavim), stay tuned!
Kao i u prethodnim nastavcima od kada je Lagerkranc preuzeo pisanje serijala pokojnog Lašona, likovi ne liče sasvim na one koje je prvobitni autor stvorio. Plus sam imala utisak da je Lagerkranc imao okvirnu ideju, iz autorovih beležaka, kako bi se stvari dalje razvijale, ali ne zna baš kako on to da izvede. A i kao da mu je dosta više pisanja ovog serijala, al' treba da plati račune i kupi 'leba da jede.
Da ne bude zabune, ovo je i dalje sasvim čitljivo, ako zanemarimo najneuverljiviju scenu posle koje dvoje naizgled sukobljenih završe u krevetu koju sam ikad videla (srećom, samo jedna scena, ali joj). I ako bude novih knjiga o Lizbet Salander, po svoj prilici ću ih čitati. Možda mi se čak i posreći da budu bolje od ove. Nadam se da hoće.
Ako niste gledali, gledajte. Ako niste čitali, čitajte. Ovo su uživanja koja se međusobno dopunjuju, pa, uživajte!
Toliko za danas. Biće još i pročitanih i nabavljenih knjiga i stripova (kad pročitam i kad nabavim), stay tuned!
No comments:
Post a Comment