Pročitano u avgustu 2019. godine, deo treći i poslednji

Evo i preostalih 5 knjiga pročitanih u avgustu.

14 1/2 Antologija savremene japanske naučnofantastične priče, grupa autora. Nemojte da vas naslov zavara, većina priča nije naučna fantastika (fantastika jeste, naučna uglavnom nije). To ih ne čini lošim, naravno; popriličan deo priča me je podsetio na one koje su nekada objavljivane u Politikinom Zabavniku (i to ne samo priče Šinićija Hošija, koje jesu bile objavljivane u Zabavniku), pa ako vam se to nekada sviđalo, dopašće vam se i te priče. Što se ostalih tiče, uglavnom su duže, neretko uvrnute, i neretko nude ne baš prijatno viđenje sveta.

Ukupno uzev, ovo je jedna baš onako fina zbirka interesantnih priča, prijatna za čitanje (onda kad nije uznemirujuća).

Šaka ljudi, Ž. R. Kirf. Pseudonim mladog domaćeg autora. Ovo je zapravo prva polovina knjige (druga je Šaka ljudi - Zveri). Čini mi se da se autor ovde držao onoga da treba da piše nešto što bi i sam voleo da čita (naročito ako to ne nalazi u knjigama koje su mu dostupne), što je svakako pozitivno, a ono što mu nedostaje u zanatu i iskustvu se vremenom može naučiti.

Šaka ljudi - Zveri, Ž. R. Kirf. Što važi za prethodnu knjigu, važi i za ovu, s tim što se ovde uvode i neki novi elementi, i što se na ovom delu zaista i završava priča, ne ide se na serijal od milion nastavaka niti na lažnu neizvesnost. Autor je ispričao šta je želeo (čestitke mladom autoru na hrabrosti!), usput stekao iskustvo, pa se možemo nadati nekom novom delu za koje, kao ni za ovo, nećemo morati da se upitamo: "Dobro, ako je savet da se piše ono što bi i autor voleo da čita, zar ima nekoga ko stvarno želi da čita ovo?"

Čuvari zlatnog runa 2 - Zbirka priča o Zviždu i Homolju, grupa autora. Nova runda priča o Homolju i Zviždu (očigledno). Meni je najbolje legla priča Vladislave Vojnović Brisač "Fiće" iz vrela Mlave, vešto ispripovedana, puna šarma, bez ikakve pretencioznosti, sa taman onoliko humora koliko treba. No, ima tu i drugih dobrih priča, verujem da će svako imati nekog svog favorita.

Spiridonova potera za neuhvatljivim, Radmilo Anđelković. Ako želite da pratite razvoj jednog pisca (konkretno, Radmila Anđelkovića), ova knjiga je pravi način za to. Videćete kako je išlo u vreme Siriusa, sa svemirskim pričama, i kako izaći na kraj sa urednikom koji preferira priče kakve vi ne pišete, da bi se onda prešlo na devedesete, i, između ostalog, na priču koja me je u srednjoškolskim danima, u vreme kad sam bila sigurna da domaća fantastika nije nešto što prevazilazi "pa dobro, simpatično je to kao pokušaj", ubedila u suprotno: Dan Mitre.

A kao bonus, ako vas nešto zbunjuje jer pojma nemate šta se dešavalo na domaćoj sceni pre nekoliko decenija (kao ja, na primer), tu je i sjajan pogovor Nataše Milić koji će vam dosta toga objasniti (da ne bude zabune, ovo nije samo zbirka priča, nego i istorijat jednog pisca, tako da su objašnjenja o nekadašnjoj situaciji svakako dobrodošla).

To bi bilo to za avgust (ukupno 13 knjiga, u septembru neće biti ni približno toliko, ali će ih biti).