Kao što rekoh, 4 knjige.
Telurija, Vladimir Sorokin. Isti svet kao Dan opričnika i Šećerni Kremlj, ista vrsta ludila i crnjaka i poruge, samo koliko-li-ono godina u budućnosti (naravno, nema istih likova), plus su priče sa svih krajeva sveta. Plus pominjanje Peljevina u jednoj od priča, leprša unaokolo. Kome Dan opričnika i Šećerni Kremlj nisu bili dovoljni i hoće još još JOŠ, Telurija je super.
Razgovori sa sobom, Andres Neuman. Troje ljudi, otac, majka, desetogodinji sin. Plus doktor koji leči oca, 'oće da poludi više od toga što mu se pacijenti raspadaju i umiru, al' kad je takav posao. Otac umire od raka, sin ne zna, lažu ga sve vreme (te tati nije dobro, uhvatio ga jak grip, te ovo, te ono). Otac i sin kreću na put kamionom, otac želi sinu da pruži što više lepih uspomena, dok može. Majka ostaje kod kuće, emotivno je u haosu, i... Well, that escalated quickly, al' da ne spojlujem sad. Vrlo emotivno (a opet bez patetike), nikog ne možete da krivite za to kako postupa, jer situacija je takva kakva je.
Devet, Andžej Stasjuk. Poljski noir, tranziciona Varšava koja podseće na Beograd, devet likova od kojih niko nije sasvim čitav i svi podsećaju na neka loša vremena ovde, i na sve to fragmentarna naracija koja mi nikako nije legla. Mislim, uklapa se, ima smisla, al' meni nije leglo.
Siva hronika, Miloš Petrik. "Dosije Iks" u našoj varijanti, što ispadne "Istražitelji: Novi Beograd". Zbirka povezanih priča o naporima domaće specijalne policijske jedinice zadužene za natprirodna/čudna zbivanja (to jest, za rešavanje čudnih slučajeva u kojima se, može biti, dešava nešto natprirodno), a sve to u savremenom Beogradu malko drugačijem od onog kakav znamo (Indijci umesto Kineza, saobraćaj funkcioniše, automati za tople napitke funkcionišu). Inteligentno, duhovito, i, pre svega, zabavno.
No comments:
Post a Comment