Goodreads kaže 3 knjige. Sve 3 ruske. Ako Ruse vidite kao braću, možete reći da sam čitala braću Ruse.
Empire V, Viktor Peljevin. Šlem užasa je i dalje Peljevinova knjiga koja mi je najbolje legla (red zajebancije, red filozofije, što znači drastično menjanje brzine), a Empire V ima nekih sličnosti, osim što je filozofski deo nešto blaži (sumnjivo blag, zapravo, a pred kraj se otkriva i zašto). Duhovito, otkačeno, crnjak, zajebancija, i gomila ozbiljnih stvari, sve fino upakovano.
Betmen Apolo, opet Peljevin, nastavak Empire V. Isprva mi se činilo da je knjiga okej, ali ne više od more-of-the-same nakon Empire V, a onda su upali teški crnjaci (ne znam koliko se ljudi seća one pesme Ramba Amadeusa Gde sam bio, šta sam radio, kako sam se na... Ko se seća, neka dopuni, i dobiće ideju, ko se ne seća nema veze). A onda dođe kraj poput 1984, koji baš onako dobro ubode (1984 se pominje na koricama knjige, pa nisam zloća koja spojluje, plus je ovde spojlovanje nebitno). Kao bonus dobijete dodatak, sa sve pominjanjem Sorokina (koji u Teluriji uzvraća uslugu).
Šećerni Kremlj, Sorokin. Isti svet kao i Dan opričnika, samo je zbirka priča, a ne roman, i uglavnom se bavi likovima koji nisu opričnici. Ako vam se dopalo ludilo te knjige (satira, crnjak, preterivanje na kub), i ne smeta vam more-of-the-same, dopašće vam se i Šećerni Kremlj. Niste čitali Dan opričnika? Možete početi i od Šećernog Kremlja (i na njemu se zadržati, ako vam bude dosta), nije problem da se prati.
Coming next: Pročitano u februaru 2016. ('ajde!) (4 knjige)
No comments:
Post a Comment