Čitalačka 2015. godina, za mlađe čitaoce

Napomena: Ovo nije Čitalačka 2015. godina, deo drugi, to tek sledi.

Elem, prošle godine sam pročitala nekoliko veoma interesantnih knjiga namenjenih deci i omladini, pa je ovaj post posvećen njima.

Zelenbabini darovi, Ivana Nešić. Nagrađena knjiga, i to zasluženo. Podsetila me je na knjige kakve smo svi čitali kao klinci (bar se nadam da smo svi čitali takve knjige): duhovito, zanimljive avanture, glavni lik, Mika, je dobro dete, ali daleko od savršenog, najpametnijeg, svemogućeg... Plus je nenametljivo ubačena naša mitologija. Plus autorka ne tretira decu ni čitaoce uopšte kao idiote, što je pravo osveženje u odnosu na mnoge knjige.

Tajna nemuštog jezika, Ivana Nešić. Nastavak Zelenbabinih darova. Miki su se neke želje ispunile, pa je shvatio da ispunjenje tih želja baš i nije ono što je očekivao, a onda je, bežeći od odgovornosti, uspeo da upadne u gadne nevolje, upetljao se, što bi se reklo, kao pile u kučine, i sad mora da spašava svoju porodicu od ljute boginje. I dalje duhovito, uzbudljivo, maštovito, i sjajna avantura za decu.

Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu, Ransom Rigs. Ova knjiga me je zainteresovala ubrzo nakon što je izašla u originalu, a papirno izdanje (naše) sam nabavila zbog sjajnih ilustracija. Vredi!

Slede spojleri početka knjige, pa skrolujte ako vam to smeta.

Mali Džejkob je obožavao dedine priče o tome kako je, kao dete, otišao od kuće sa samo jednim koferom, borio se protiv čudovišta, i onda dospeo u sirotište na jednom velškom ostrvu, sirotište u kome su bila deca sa čudesnim sposobnostima.

Sa sedam godina je rešio da više neće da veruje u te priče, jer su ga druga deca zadirkivala da veruje u vile.

Nakon još nekoliko godina, otac mu je objasnio da su dedine priče njegova verzija istine: deda, poljski Jevrejin, jeste kao dete otišao od kuće sa samo jednim koferom, nakon što ga je porodica spakovala i poslala što dalje, kako bi izbegao Holokaust. Deca iz sirotišta jesu bila posebna, utoliko što su i ona preživela isto to. A čudovišta su, nažalost, bila u ljudskom obličju, i u uniformama.

Sve vrlo racionalno i razumno. I netačno, pa će se šesnaestogodišnji Džejkob naći prvo kod psihijatra, a potom i u potrazi za sirotištem i čudnovatom decom. Koja su najverovatnije poginula u bombardovanju ubrzo nakon što je Džejkobov deda otišao iz sirotišta. Ili nisu?

Kraj spojlera.

Avanture, zaljubljivanje, poprilično horor momenti (ova knjiga nije za mlađu decu, za omladinu je, a nudi što-šta i starijima), opaka čudovišta (sa gadnim zubekanjama), i teška pitanja koja bi namučila i odrasle, i na koja nema stvarno dobrih odgovora.

Plus, ni ovde nema tretiranja čitalaca kao debila.

Grad pustoduha, Ransom Rigs. Druga knjiga trilogije o čudnovatoj deci gospođice Peregrin (treća, Biblioteka duša, izlazi kroz koji dan, pa je ili tražite od izdavača, ili uskoro krenite u obilazak knjižara). Dalje avanture Džejkoba i čudnovate dece, i, kao što možete da pretpostavite kad se radi o drugoj knjizi u trilogiji, stvari idu nizbrdo. Žestoko.

Crni hrast, Dušan Bulić. Pojma nisam imala šta da očekujem kad sam počela da čitam roman, i prijatno sam se iznenadila. Vrlo pitko, solidna struktura, fina avantura za decu koja vuče na čitanje. Glavni junak, dvanaestogodišnji Nikola, ima opsesivno kompulsivni poremećaj, i to nije samo ukras, već je odlično uklopljeno u roman: boji Nikolino viđenje sveta, pratimo njegove rituale i brojanje koraka, a pratimo i snalažljivog dečaka koji tu svoju osobinu koristi kako bi rešio problem.

U ovom romanu fantastike ima u tragovima; ukoliko želite, možete se praviti i da je nema, i knjigu čitati kao priču o odrastanju i kao avanture grupe prijatelja koji otkrivaju to što otkrivaju, i pokušavaju da spasu misterioznu devojčicu, a sve to pred devedesete i ratove koji su tada usledili.




Toliko za danas, biće još priče o knjigama.