Nastavak od ovog.
Kontakt, antologija hratskog SF-a, deo sferakonskog ulova. Fina zbirka, dve priče odatle sam već čitala u autorskim zbirkama (Preko rijeke Dalibora Perkovića i Jednorog i djevica Milene Benini), ostale su mi nove. Priče su prevedene na engleski i prevod mi se čini solidnim, a najzabavnija mi je bila Žiljkova priča o pobuni zombija, The Dead.
Tačka Omega, Don DeLilo. Prepleteno gledanje usporenog Hičkokovog Psiha i priča o nestanku devojke. Kratko i efektno.
Zovem se Crveno, Orhan Pamuk. Misteriozno ubistvo, sve se vrti oko nekih knjiga i minijaturista koji ih oslikavaju, obilje informacija o nekadašnjim minijaturama, da li je to što se radi bogohulno, da li je franačko slikarstvo bogohulno... I u svemu tome, tip koji samo 'oće da se oženi ženom u koju je odavno zaljubljen, a koja ni sama ne zna šta bi htela.
Čekaj do proleća, Bandini, Džo Fante. Sviđa mi se Fanteov stil, jasan, direktan, vrlo nesmarački, ali mi njegovi likovi idu na nerve. Razumem ja da je mlađahni Arturo Bandini siromašan, da mu je otac nadrndan što je bez posla, da majka nakon očevog neverstva odlepi i zanemari sopstvenu decu i izigrava sveticu preko leđa dece, razumem i da ga muči pubertet (been there, done that), ali i dalje ne volim likove koji iz zabave muče i ubijaju životinje. Poželim im da neko muči i ubije njih. So sue me.
Put za Los Anđeles, Džo Fante. Svojevrsni nastavak sage o Bandiniju, ovog puta mladiću sa porodicom drugačijom od one u prethodnoj knjizi, klincu koji radi u fabrici za proizvodnju ribljih konzervi a i svoju porodicu i sve oko sebe smara Ničeom i drugim filozofima od kojih ni sam, po sopstvenom priznanju, maltene ništa ne razume. Ali svejedno svoju porodicu smatra zatucanom. I hoće da ubije rođenu sestru jer smatra da knjiga koju je napisao ništa ne valja. Povremeno zabavno, stil i dalje dobar, likovi i dalje iritantni. Treći deo, Upitaj prah, mi je najbolji, mada mi Bandini ostaje nedopadljiv.
Moj pas Glupi, Džo Fante. Nema Bandinija, ura! Zato je tu nesnosni i neodoljivi džukac. I autobiografska priča o piscu koji nije u stanju da piše scenarije, voli svoju ženu ali sanja da je napusti, voli svoju decu ali ih verbalno maltretira i želi da odu od kuće već jednom, a kad to i učine, žao mu, sanja da ode u Rim što nikako i da uradi... No, nesnosni džukac je tu najbolji.
Kontakt, antologija hratskog SF-a, deo sferakonskog ulova. Fina zbirka, dve priče odatle sam već čitala u autorskim zbirkama (Preko rijeke Dalibora Perkovića i Jednorog i djevica Milene Benini), ostale su mi nove. Priče su prevedene na engleski i prevod mi se čini solidnim, a najzabavnija mi je bila Žiljkova priča o pobuni zombija, The Dead.
Tačka Omega, Don DeLilo. Prepleteno gledanje usporenog Hičkokovog Psiha i priča o nestanku devojke. Kratko i efektno.
Zovem se Crveno, Orhan Pamuk. Misteriozno ubistvo, sve se vrti oko nekih knjiga i minijaturista koji ih oslikavaju, obilje informacija o nekadašnjim minijaturama, da li je to što se radi bogohulno, da li je franačko slikarstvo bogohulno... I u svemu tome, tip koji samo 'oće da se oženi ženom u koju je odavno zaljubljen, a koja ni sama ne zna šta bi htela.
Čekaj do proleća, Bandini, Džo Fante. Sviđa mi se Fanteov stil, jasan, direktan, vrlo nesmarački, ali mi njegovi likovi idu na nerve. Razumem ja da je mlađahni Arturo Bandini siromašan, da mu je otac nadrndan što je bez posla, da majka nakon očevog neverstva odlepi i zanemari sopstvenu decu i izigrava sveticu preko leđa dece, razumem i da ga muči pubertet (been there, done that), ali i dalje ne volim likove koji iz zabave muče i ubijaju životinje. Poželim im da neko muči i ubije njih. So sue me.
Put za Los Anđeles, Džo Fante. Svojevrsni nastavak sage o Bandiniju, ovog puta mladiću sa porodicom drugačijom od one u prethodnoj knjizi, klincu koji radi u fabrici za proizvodnju ribljih konzervi a i svoju porodicu i sve oko sebe smara Ničeom i drugim filozofima od kojih ni sam, po sopstvenom priznanju, maltene ništa ne razume. Ali svejedno svoju porodicu smatra zatucanom. I hoće da ubije rođenu sestru jer smatra da knjiga koju je napisao ništa ne valja. Povremeno zabavno, stil i dalje dobar, likovi i dalje iritantni. Treći deo, Upitaj prah, mi je najbolji, mada mi Bandini ostaje nedopadljiv.
Moj pas Glupi, Džo Fante. Nema Bandinija, ura! Zato je tu nesnosni i neodoljivi džukac. I autobiografska priča o piscu koji nije u stanju da piše scenarije, voli svoju ženu ali sanja da je napusti, voli svoju decu ali ih verbalno maltretira i želi da odu od kuće već jednom, a kad to i učine, žao mu, sanja da ode u Rim što nikako i da uradi... No, nesnosni džukac je tu najbolji.
No comments:
Post a Comment