Ovaj, da, malko kasnim s ovim.
Ako je za utehu, na Pročitano u julu 2018. godine nećete čekati uopšte, pošto sam u julu čitala gomilu članaka i priča, plus sam gledala razne filmove i serije, ali nisam pročitala nijednu knjigu ili strip, pa nemam o čemu tu da pišem.
Zašto ništa nisam pročitala? Nemam pojma. Prezasićenje, ili mi manjka koncentracije, ili ko zna šta.
Dakle, šta sam još čitala u junu:
Književna fantastika 2018, uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević.
Elem, da su objavili samo Slike mačaka, moliću! Naomi Kricer, meni bi ovo vredelo. Preslatka, duhovita, cakana priča o veštačkoj inteligenciji koja se trudi da pomogne ljudima, a zauzvrat samo hoće što više slika mačaka.
Osim te priče, tu su još i KomZaj Džordža Sondersa, Zoroastrijanac u Beogradu Milete Prodanovića, eseji o tuđinskoj tehnologiji u SF delima, upotrebi i zloupotrebi nauke, simbolici duhova i krvi, i razvoju fantastike u frankofonoj književnosti.
Kome to nije dovoljno, tu su i tekstovi o Ursuli Legvin, Brajanu Evensonu (nekadašnji mormonski sveštenik kome su pretili ekskomunikacijom čim je objavio prvu knjigu!), intervjui, prikazi...
Što bi se reklo, za svakog ponešto. Doduše, mogli su da dodaju slike mačaka.
Persepolis 1-4, Marđan Satrapi. Prvi iranski strip, porede ga sa Špigelmanovim Mausom. Sjajno (i duhovito, i inteligentno, i bolno) opisano odrastanje u Iranu u vreme Islamske revolucije, prvo iz ugla deteta, pa tinejdžerke, pa mlade žene. Likovi su predivno živi; lako vam je da zamislite devojčice koje odjednom moraju da nose marame kako se igraju i koriste ih za šegačenje (kao što smo i mi koristili pionirske marame da nam izigravaju banditske maske), poprilično napredne ljude zbunjene promenom režima i novim načinom života, strah u vreme rata, bes, pobunu, neslaganje, pokušaje da se živi negde drugde, pokušaje da se živi u domovini, život...
Predivno. Čitajte.
Black Panther: Long Live the King, Nnedi Okorafor. Zabavno je. Pošto je 4 epizode pisala Nedi Okorafor, čak je i dosta dobro. Sad, možda ja nemam pojma o stripovima ni kako bi to trebalo da ide, no, kad sam videla da "Long Live the King" ima 6 epizoda, očekivala sam da su sve povezane u jednu priču. Nisu. Kreće dobro u prve dve epizode, pitamo se šta se to dešava u Vakandi i pratimo T'Čalu u pokušajima da to otkrije, pa slede dve epizode koje nije pisala Nedi Okorafor i koje su to samo da popune prostor (neke druge T'Čaline avanture), pa se u petoj epizodi ono iz prve dve razreši, a u šestoj je priča o drugoj osobi, nigerijskoj devojci po imenu Ngozi, koja je nakon T'Čaline smrti (ne, ne umire u petoj eipzodi, umro je u nekom trenutku, negde) nasledila crnopanterske moći i postala Crni Panter, plus je i domaćin Venomu. Ova šesta epizoda je zapravo prilično kul, samo što sa prethodnih 5 nema baš mnogo veze, osim što je Ngozi, eto, novi Crni Panter.
Vredi ovo čitanja, i nije da će vam biti potrebno mnogo vremena da pročitate, samo je haotično (možda i treba tako, a ja pojma nemam).
Kingdom Come, Mark Vejd i Aleks Ros. Sad ima i prevedeno kod nas, kao Carstvo tvoje. Sjajna priča smeštena u blisku budućnost, sa superherojima koji su se manje-više penzionisali nakon raznih razočaranja, a njihovo razulareno potomstvo koristi supermoći da bi se međusobno mlatili po ulicama, ne hajući za to ko bi sve mogao da nastrada.
A onda preti apokalipsa, za koju ne znamo odakle će stići, znamo samo da odgovornima treba presuditi. Superheroji bi mogli da budu ti koji su odgovorni. Plus dežurni zlikovci kuju zle planove. Plus...
Ako vam neko kaže da sa likovima kao što su Supermen, Betmen, Čudesna Žena, i njima slični ne može da se napravi mudra, inteligentna priča, gađajte ga ovim stripom.
Ok, nemojte. Šteta bi bilo da se ošteti. Samo pročitajte strip.
Ako je za utehu, na Pročitano u julu 2018. godine nećete čekati uopšte, pošto sam u julu čitala gomilu članaka i priča, plus sam gledala razne filmove i serije, ali nisam pročitala nijednu knjigu ili strip, pa nemam o čemu tu da pišem.
Zašto ništa nisam pročitala? Nemam pojma. Prezasićenje, ili mi manjka koncentracije, ili ko zna šta.
Dakle, šta sam još čitala u junu:
Elem, da su objavili samo Slike mačaka, moliću! Naomi Kricer, meni bi ovo vredelo. Preslatka, duhovita, cakana priča o veštačkoj inteligenciji koja se trudi da pomogne ljudima, a zauzvrat samo hoće što više slika mačaka.
Osim te priče, tu su još i KomZaj Džordža Sondersa, Zoroastrijanac u Beogradu Milete Prodanovića, eseji o tuđinskoj tehnologiji u SF delima, upotrebi i zloupotrebi nauke, simbolici duhova i krvi, i razvoju fantastike u frankofonoj književnosti.
Kome to nije dovoljno, tu su i tekstovi o Ursuli Legvin, Brajanu Evensonu (nekadašnji mormonski sveštenik kome su pretili ekskomunikacijom čim je objavio prvu knjigu!), intervjui, prikazi...
Što bi se reklo, za svakog ponešto. Doduše, mogli su da dodaju slike mačaka.
Predivno. Čitajte.
Vredi ovo čitanja, i nije da će vam biti potrebno mnogo vremena da pročitate, samo je haotično (možda i treba tako, a ja pojma nemam).
A onda preti apokalipsa, za koju ne znamo odakle će stići, znamo samo da odgovornima treba presuditi. Superheroji bi mogli da budu ti koji su odgovorni. Plus dežurni zlikovci kuju zle planove. Plus...
Ako vam neko kaže da sa likovima kao što su Supermen, Betmen, Čudesna Žena, i njima slični ne može da se napravi mudra, inteligentna priča, gađajte ga ovim stripom.
Ok, nemojte. Šteta bi bilo da se ošteti. Samo pročitajte strip.
No comments:
Post a Comment