Monday, 4 June 2018

Pročitano u maju 2018. godine, deo prvi

Ukupno 8 knjiga i 2 stripa. U ovom postu, 5 knjiga.

Hologram za kralja, Dejv Egers. Po opisu, ovo zvuči zanimljivo: varijacija na Čekajući Godoa (samo što nesrećnik čeka kralja Abdulaha da ugovori posao), propast američkog sna, šta se dešava genijalcima koji proizvodnju uporno prebacuju u najjeftiniju zemlju (zavisno od njihovog mesta na lestvici, lako može da im se desi da sami sebe izbace iz posla i učine nepotrebnim)... Nažalost, knjiga me je jednostavno smorila. Lik za koga me savršeno nije briga, plus je dosadno.











Ripli Bogl, Robert Maklijam Vilson. Ili je još jedna dosadna knjiga, ili meni nije legla. Prvenac, protagonista/narator je irski beskućnik u Londonu, nepouzdani narator (ups, spojler), delom njegova svakodnevica (nekoliko dana), delom prisećanja na prošlost... Kad se skupi na gomilu šta mu se sve izdešavalo, to je daleko od dosadnog, ali meni se ovih 350 strana razvuklo na 10 dana čitanja.












Odustajanje, Jelena Lengold. E, ovo nije dosadno uopšte, iako je protagonistkinja podjednako okrenuta samoj sebi kao i Ripli Bogl (doduše, to što je narator okrenut samom sebi nije nužno mana). Tri faze iz života jedne žene, elementi fantastike ako ste zapeli (ili jednostavno fantazmagorija), ne baš pouzdana naratorka koja nikome, pa ni samoj sebi, nije sasvim jasna (i to ni u zrelim godinama), porodični odnosi i, vremenom, razbijanje iluzija (ili stavljanje sebe u prvi plan)... Dosta toga je stalo u 150 strana koje vas baš fino uvuku u priču. Pročitano za dan.








Krv na snegu, Ju Nesbe. Takođe pročitano za dan. Divan noir. Protagonista je plaćeni ubica koji se time bavi jer ne zna šta bi drugo: ume brzo da vozi, ali ne i neupadljivo, pa ga uhvate nakon pljačke banke, plus mu je mnogo žao što stariji bankarski službenik od pljačke dobije traumu (da, stvarno), ne može da diluje drogu jer ne ume da računa, i onda, šta će... A onda se, naravno, zaljubi u svoju sledeću metu, pa i tu zabrlja, pa...

Mračno. Opako. Divno. Ne znate da l' da se smejete il' da se hvatate za glavu, ali knjiga je svakako uživancija.









Ponoćno sunce, Ju Nesbe. Piše da je Krv na snegu 2, ali povezuje ih samo to što se ovaj dešava nešto nakon prethodnog, i što protagonista beži od Ribara, kriminalca koji se pojavljuje i u prethodnoj knjizi (drugim rečima, ne morate prvo da čitate Krv na snegu da biste se snašli s ovim).

Ovde protagonista ne da nije ubica, nego je u nevolju upao upravo zato što nije u stanju da ubije. A ganjaju ga, i ne umire mu se ni nakon teške tragedije kroz koju je prošao, pa beži što dalje na sever (naravno, ne bude i dovoljno daleko), i tako...

Krv na snegu mi se nešto više dopala, ali i Ponoćno sunce i te kako valja. Gomila zanimljivih likova za koje nikad niste sigurni šta će učiniti, mrak, sever Norveške i 'ladnoća i pogubljenost... Fino je ovo. Mada bi Nesbe mogao da smanji doživljaj sa pričom o tome kako je pucanj u stomak mnogo gadna stvar jer se izlije želudačna kiselina u ranu pa bukvalno 'oćete da umrete od bolova (pročitam 3 njegove random knjige, i u svakoj o želudačnoj kiselini koja se izliva u ranu u stomaku).

Toliko za ovaj put. Ostaju 3 knjige i 2 stripa.

No comments:

Post a Comment