Pročitano u martu 2017. godine, deo drugi

Konačno da ispunim obećano, i kažem koju o preostalih 5 knjiga pročitanih u martu.

Prometejev dnevnik, Ivan Branković. Neki, kad govore o ovoj knjizi, pominju Denikena, neki Dena Brauna, i premda za to ima razloga (i to poprilično), ima tu i Dejvida Morela, i raznoraznih mitologija, i vanzemaljaca, i nacista, i tajnih eksperimenata, i svašta još nešto, a onda se tu nađu upetljani neki ljudi koji bi, eto, da prežive, ako može i da saznaju šta se zapravo dešava (i zašto bi svi da ih se dočepaju ili ih ubiju), ako može i da probaju da žive nekim normalnim životom (e, to ne može) posle čuvenog još samo jednog zadatka... Ukratko, ovde je ubačena gomila stvari koja je vrlo radoznalom autoru bila zanimljiva, i rezultat je dobra zabava.

Knjigu nazivaju SF trilerom. SF je ukoliko smatrate da su Deniken, vanzemaljci, i vanzemaljski i nacistički eksperimenti SF (autor se nije zamarao razmišljanjem o žanru, nego se usredsredio na to da napiše pitku knjigu).

Projekat Herkules, Ivan Branković. Nastavak Prometejevog dnevnika. Projekat 'oću normalan život je uspeo onoliko koliko ste očekivali (ovo je bio spojler samo ako ste do sada pročitali manje od dve knjige bilo kojeg žanra), i naši junaci su opet u nevolji. O starim znancima se otkriva dosta toga novog, ima više vanzemaljaca nego u prethodnoj knjizi (sve neki fini svet, svaka majka bi ih poželela za zetove, ukoliko želi da obogati porodicu teškim ludacima), jurnjava, krljanje, eksperimenti na kakve bi Mengele bio ponosan, i još zabave za čitaoce.

Čovek u visokom dvorcu, Filip K. Dik. Svojevremeno sam počela da je čitam, ali mi iz nekog razloga nije legla, pa sam je batalila; sad sam je pročitala u rekordnom roku. Radnju valjda svi znate, sile Osovine su dobile rat, podelile svet između sebe, podelile i Ameriku između sebe, Nemci su luđi, Japanci su nešto blaži, i mi pratimo nekoliko nesrećnika koji žive u japanskom delu Amerike i pokušavaju da se snađu. A tu je i zabranjeni roman alternativne istorije o svetu u kome su Saveznici dobili rat (mada, između tog sveta i našeg ima nekih razlika), Skakavac pritiska. I tu je priča o malim ljudima koji nešto pokušavaju u stvarno paklenom svetu, o bitnim i nebitnim stvarima, o stvaranju, o različitim svetovima, o tome šta znači biti čovek, o stvarnosti, o... Pa, pošto je ovo Dik, o mnogo čemu, a sve spakovano u dvestotinak strana od kojih se zapitate o milion stvari.

Iza Čoveka u visokom dvorcu, Filip K. Dik, Norman Spinrad, Entoni Pik, Mladen Jakovljević. Tu su polemika o Čoveku u visokom dvorcu u kojoj je Dik reagovao na neke komentare o romanu, dva poglavlja nastavka, i eseji koji se bave Dikom i njegovim delom. Nešto kao dopunski materijal nakon što pročitate Čoveka u visokom dvorcu, pa biste da saznate više o autoru i njegovom delu. Vrlo zanimljivo ako volite takve stvari, a trebalo bi da volite, jer je Dik sam po sebi vrlo zanimljiv, životni put mu je bio zanimljiv (blago rečeno), sve u vezi s njim je zanimljivo.

Miris neba, Isidora Bjelica. Na koricama se pominje Paulo Koeljo, i ima sličnosti, pa ako ga volite, dopašće vam se i ovo. Samo što je Miris neba zabavniji (gomila likova koji prolaze kroz Šanelovi radnju u Nici i njihove priče, i potraga za prosvetljenjem u istoj toj radnji).














Toliko za danas. Priča o knjigama pročitanim u aprilu takođe će biti podeljena u dva posta, jer sam ih do sada pročitala 6.