Wednesday, 19 April 2017

Pročitano u aprilu 2017. godine, deo prvi

19. april, a ja već pišem o pročitanom u aprilu? Kad pre? Pa, bolje da počnem na vreme, pošto sam do sada pročitala 9 (još malo pa 10) knjiga, a do kraja aprila ima još 11 dana.

Za sada, 4 knjige.

Ja mrzim internet, Džaret Kobek. Elem, zamislite da je knjigu pisala Grumpy Cat, i to kad je naročito loše raspoložena. Gunđanje na sve strane. Zloupotrebe interneta. Skotovi rade skotske stvari. Skotovi su i izumeli internet, a vi se tu nešto ložite i mislite da preko njihovog skotskog izuma možete da postignete nešto pravedno (tu i tamo stvarno može da se uradi nešto korisno, samo što se to dobrim delom izgubi u šumu budalaština, što znači tona rmbačenja da se bilo šta postigne, što jeste smor). Bilo da vrištite protiv, recimo, rasizma, ili da ga podržavate, što ste glasniji, to će neko veće pare da uzme od reklama, a taj neko nećete biti vi. I šta mislite da uradite preko platforme na kojoj svako može da lupeta i troluje kako hoće? Osim ako to nešto nije da nekome upropastite život time što ćete da podelite nezgodne snimke.

I sve tako. Na 290 strana. Uglavnom zabavno, a i nije da nema smisla. Dodatni poeni zabave idu na to što je knjiga postala popularna zahvaljujući internetu. A onda je vi kupite i slažete se i osećate se mnogo pametno. Ili već tako nešto.

Jedan razoren um, Lazar Komarčić. Pojma nisam imala šta da očekujem od ove knjige, a dočekao me je iznenađujuće dobar roman (uz to i nagrađen, s razlogom!). Elem, dvojica vrlih srpskih mladića, obojica na školovanju u Beogradu, se igrom slučaja sretnu, upoznaju, i otkriju da neobično liče jedan na drugog, iako nisu u srodstvu (sestra jednoga se udala u selo odakle je ovaj drugi, i to je stepen njihovog srodstva, što će reći, nema ga). Sprijatelje se, postanu cimeri (ako je neko svašta pomislio na ovo, stvarno svašta), svi koji ih vide pomisle da su braća i razneže se što braća tako lepo paze jedan na drugog, i sve tako, ali... Obavezno ali. Obojica se zaljube u istu devojku, lepu Roksu, ona blene i u jednog i u drugog (u prvog se po svoj prilici zagledala jer neverovatno liči na ovog drugog, za koga je već očekivala da će se udati, i to vrlo rado), a momci mnogo fini pa ne umeju da porazgovaraju, i plus je svaki ubeđen da ona voli onog drugog, i ne želi da stane na put sreći dragih mu osoba... Vidite već kakva je to petljancija. A onda stvari postanu stvarno mračne i stvarno tužne, a vama bude stvarno žao jer su u pitanju dobri (to što je neko smotan i mutav nije zločin) ljudi i vi ne želite da im se dešavaju tako tužne stvari. Al' eto. I usledi opak kraj.

Dva amaneta, Lazar Komarčić. Još jedan tužan roman, u kome dobri ljudi pate. Samo što ovde ima i skotova, plus nešto može da se preduzme, bar ponegde.

Narator je dobar čovek, ni po čemu poseban, kome zapadne da ispuni dva amaneta. Jedan je da pomogne sinovima njegovog prerano preminulog školskog druga Ljubiše, zanesenjaka koji je celog života najviše u zvezde gledao, a drugi je da se pobrine da se ispuni prava volja Ljubišine velike ljubavi, lepe Pave, koju je njen muž, nepošteni advokat Kuzman, zlostavljao dok nije umrla. Pa onda pratimo kako se narator, ni po čemu poseban, dovija kako bi se suprotstavio vrlo snalažljivom advokatu koji ima manje moralnih obzira od serijskog ubice.

Preveliki deo knjige objašnjava u sitna crevca kako je došlo do toga da se Ljubišina ljubav Pava, i sama zaljubljena u njega, uda za đubre od advokata, ali, izuzev toga, vrlo dobar roman.


Jedna ugašena zvezda, Lazar Komarčić. Valjda svi znaju da je to prvi srpski naučnofantastični roman. Glavni junak, nakon odslušanog predavanja o astronomiji, legne da spava, napusti svoje telo, i u društvu Laplasovog duha putuje svemirom, prvo obilazeći naš sunčev sistem, a potom putujući dalje, do planete sada već nestale civilizacije, i učeći o planetama, zvezdama, razvoju života, razvoju civilizacije, ogromnosti svemira... Delo je imalo edukativno-prosvetiteljsku misiju, pa možete da očekujete gomilu podataka o astronomiji (onoliko koliko se znalo krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka), plus nešto piščeve mašte, plus moralnu pouku.

Vredi videti kako izgleda prvi srpski naučnofantastični roman. A ako u ponedeljak (24. april, 19:00, Tribinska sala Doma omladine Beograda) dođete u društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", prisustvovaćete promociji reizdanja ove tri Komarčićeve knjige (verovatno ćete moći i da ih pazarite po povoljnoj ceni).

Toliko za danas, a sledeći put, još 4 knjige. Videćemo koliko će ih biti u trećem delu.

No comments:

Post a Comment