Elem, preostale 3 knjige, sve 3 tanke. Jednu knjigu sam počela da čitam 19. aprila, ali sam je dovršila u maju, pa ću o njoj u postu posvećenom knjigama pročitanim u maju.
Litice, Sergije Petrović. Zbirka planinarskih priča, uz autorova razmišljanja o svemu i svačemu, uključujući i politiku.
Što se mene tiče, moglo je i bez politike.
Hodanje, Tomas Bernhard. Bezimeni narator i njegov prijatelj šetaju, prijatelj rantuje o zajedničkom prijatelju (mnogo lepo sročeno, znam) koji je nedavno završio u ludnici, po svoj prilici trajno.
Prva rečenica: "Dok sam ranije, pre nego što je Karer poludeo, sa Elerom hodao samo sredom, sada, nakon što je Karer poludeo, hodam sa Elerom i ponedeljkom."
I tako svih 85 strana.
Vaten: Zaostavština, Tomas Bernhard.
Ovog puta, rant je o tome zašto narator više ne dolazi da sa ostalima igra vaten (igra kartama). Naravno, i o mnogu čemu drugom, kako to već biva sa Bernhardom.
Rečenica iz knjige: "Naravno da je pomislio, misli šofer, kako mrtvac nesumnjivo već nekoliko dana visi na drvetu i da bi odmah trebalo prijaviti jednog takvog mrtvaca koji nekoliko dana visi na drvetu."
Bernhard uvek valja.
Što se mene tiče, moglo je i bez politike.
Prva rečenica: "Dok sam ranije, pre nego što je Karer poludeo, sa Elerom hodao samo sredom, sada, nakon što je Karer poludeo, hodam sa Elerom i ponedeljkom."
I tako svih 85 strana.
Ovog puta, rant je o tome zašto narator više ne dolazi da sa ostalima igra vaten (igra kartama). Naravno, i o mnogu čemu drugom, kako to već biva sa Bernhardom.
Rečenica iz knjige: "Naravno da je pomislio, misli šofer, kako mrtvac nesumnjivo već nekoliko dana visi na drvetu i da bi odmah trebalo prijaviti jednog takvog mrtvaca koji nekoliko dana visi na drvetu."
Bernhard uvek valja.
No comments:
Post a Comment