Novi prevod: Hautala

Trenutno prevodim...

Nakon Čoveka iz Diogenovog kluba, na redu za prevod su Mala braća Rika Hautale. U izdanju koje prevodim nalazi se sam roman Mala braća, kao i nekoliko pratećih priča iz istog sveta - tri "mitološke" plus još neke priče o susretima ljudi i "male braće", često sa sasvim zadovoljavajućim ishodom (za čitaoce) - neko se ponaša bandoglavo i nerazumno (recimo, stoji i blene kad bi trebalo da beži), pa ga "mala braća" pojedu.

Sam roman prati priču Kipa Hauarda, dvanaestogodišnjaka koji je pre pet godina video kako mu mala smeđa čudovišta rastržu mamu na komade. Detetu, naravno, niko ne veruje, a pet godina nakon što su mu pojela majku, "mala braća", untsigahank iz indijanske mitologije, se vraćaju, i pitanje je ko je sledeći na meniju.

Kao horor roman, Mala braća jako lepo funkcionišu; opake spodobice su izrazito zabavne (to pod pretpostavkom da im na meniju niste vi). Uz to, da u romanu nema nikakvih čudovišta, priča bi i dalje odlično funkcionisala, u tom slučaju samo kao porodična drama o ocu sa dva sina i porodici koja nakon majčine smrti nikako ne može da se sastavi i normalno funkcioniše, mlađi sin ide kod psihoterapeuta, a stariji počinje neprijatno da liči na lokalnog siledžiju, dok otac pokušava da bude tu za sinove, a i sam i dalje žali za voljenom suprugom.

Sve u svemu, bilo je zabavno za čitanje, a zabavno je i za prevođenje.