Pročitano u oktobru 2019. godine, deo treći

Mislim da je ovo prvi post o pročitanom u kome ću spomenuti samo stripove.

Garfield se deblja, Džim Dejvis. To je Garfild. Ko može da ne voli Garfilda? (Da ne počnem sad o karanfilima...) Neki kaiševi su bolji, neki manje dobri, crteži iz kasnijih godina su mi bolji, no, ovo je Garfild, i Garfild je super (i deblja se, da).

Bleksad, integral 1, Gvarnido i Dijaz Kanales. Još jedan mačji strip (i ne samo mačji), al' detektivski, koji onda zađe i u prilično ozbiljne teme, što mu ne smeta da ih začini humorom. Vizuelno jako lepo, i tu su antropomorfne mačke i ostale živuljke, i detektivske priče uvek mogu da čitam, i ako zanemarim povremena pitanja tipa kako je domaći mačak iste veličine kao i znatno veća životinja, ili neka možda i problematičnija, ovo je jako fino, i naravno da sam odmah nastavila da čitam i sledeći integral.

Bleksad, integral 2, Gvarnido i Dijaz Kanales. Dalje avanture crnog mačka - detektiva! Još lepih slika! Još uživanja!

I još zapažanja o našem sopstvenom svetu i nama samima, naravno.

Al' mačak je ipak glavni.

Elrik 3: Beli vuk, Žilijen Blondel, Žan Lik Kano, Roben Reht, Žilijen Telo. Priča o Elriku se nastavlja - i sad već odstupa od romana. Vizuelno i dalje sjajno izgleda. Biće veoma zanimljivo videti kuda će priča dalje ići, sad kad je krenula svojim putem (ako nekud krene i ako se serijal ne prekine).

Dedpul opet satire Marvelov univerzum, Kalen Ban. Iako zvuči kao nastavak Dedpulovog satiranja svega i svačega, nije. Priča je potpuno odvojena, i... Pa, šta god da kažem, bio bi ozbiljan spojler.

Bolje da sami pročitate.

Valja.

Panišer 3 - Gore je dole, crno je belo, Gart Enis. Nakon Dedpula u kome se pojavljuje Panišer, opet Panišer! Ovog puta besan zbog toga što je oskrnavljen grob njegove žene i dece, a potom u misiji da utamani izvesne trgovce belim robljem. U oba slučaja, naravno, krvi i iznutrica do kolena, leševi kriminalaca na sve strane, policija u kojoj nisu svi sigurni kako da se postave prema tome (jeste da im olakšava posao, ali da li baš dozvoliti da neko preuzima pravdu u svoje ruke), plus još dosta toga.

Ne tvrdim da je ovo veličanstvena literatura, ali jeste nešto u čemu uživam.

Monstrumesa 2: Krv, Mardžori Lu i Sana Takeda. I posle krvi, krv, u retko prelepom stripu. I ilustracije i priča i svet su i dalje veoma kompleksni (i opčinjavajući). Kad kažem kompleksni, mislim toliko detaljno osmišljeni da ih se ni veoma pažljivo kreiran epski serijal ne bi postideo. Razumem one koji se žale da im je teško da prate priču, treba sve to pohvatati, naročito kad se zbog tempa izlaženja dosta toga zaboravi (a, sa druge strane, teško je odustati od čitanja dela na kome možete ovako da napajate oči). Cinični mačji komentari (u ovom svetu, mačke sa više repova su zasebna inteligentna rasa) su i dalje predivni. I mačke su predivne. I 'oću još.

Monstrumesa 3: Utočište, Mardžori Lu i Sana Takeda. I dalje predivno, i vizuelno i inače. Stvari se komplikuju (što je očekivano), plus su tu cinični mačji komentari po kojima ispada da to što čitamo možda i nije to što mislimo da jeste. I naravno da hoću da vidim šta je bilo dalje, i naravno da znam da ima da se načekam, jer ovakva lepota ne može da se uradi brzo.

Pa dobro, čekaću.








To bi bilo to za ovaj put, i to bi bili svi stripovi koje sam kupila na ovogodišnjem Sajmu.