Pročitano u julu 2016.

Ukupno 7 knjiga.

Veština senčenja: najbolje japanske priče XX veka, 15 pisaca, gomila priča. Super kao presek japanske književnosti, pa da dobijete ideje čije knjige dalje da tražite. I da se onda izgubite u proučavanju japanske književnosti. Na mene je poseban utisak ostavio Mišimin Patriotizam (utisak je u stilu: oni bre nisu normalni), no, ima tu još sjajnih stvari. Puna knjiga.

Veština senčenja 2: najbolje japanske priče XX veka, 20 pisaca, 26 priča. Još malo preseka japanske književnosti (a ima stvarno svega i svačega), još ideja čije knjige da čitate.

Književna fantastika - Almanah, urednik Dragoljub Igrošanac. To je onaj prvi Almanah, stoji mi na polici još od kad je izašao pre 3 godine, preostala dva sam pročitala pre njega. Proza domaćih autora, esejistika, intervjui, prikazi, poezija... Za svakog ponešto.

Bagatele za jedan pokolj, Selin. Ovo je, kao što verovatno znate, Selinov antisemitski pamflet. Uz to je, zbog okvira kojim narator samog sebe diskredituje, ludo zabavna knjiga. A okvir je sledeći: naš vrli narator, od četrdeset-i-nešto, oženjen čovek, odjednom se raspomami za balerinama. Mora on da odvede neku balerinu u krevet (ili gde već), pa mora. Ne radi se čak ni o tome da je poblesaveo za nekom konkretno devojkom, nego, eto, mora sa balerinom. I onda, dok kuka on tako svom prijatelju Jevrejinu, ovaj smisli da narator napiše predložak za balet, pa će on to da odnese svom prijatelju, direktoru Opere, i ovaj će tako dobiti priliku da bude sa balerinom. Ovaj to napiše, ali plan ne uspe. Okej, neka napiše predložak za balet koji će se izvoditi na toj-i-toj izložbi, pa će s tim da probaju. Ni to ne uspe. I tu narator odlepi, to je sve jevrejska zavera kojom njega sprečavaju da odvuče neku balerinu u krevet, ovo, ono... I do kraja knjige on rantuje o Jevrejima i jevrejskoj zaveri (da bi negde pred kraj i sam priznao da to nije tako, a onda nastavio sa rantovanjem).

Naravno, ukoliko bi se okvir uklonio i gledali samo pojedinačni rantovi, to je, blago rečeno, teška pljuvačina ne samo po Jevrejima, nego, pre ili kasnije, po svima (spojler: ne valja ama baš niko, nijedan narod, nijedna država, nijedno uređenje), mada definitivno sa naglaskom na Jevreje kao dežurne krivce. Ukoliko okvir ostane, knjiga poprilično liči na kafansko rantovanje (inače inteligentnog) tipa koji nikako ne uspeva nešto da kresne, i koga, čak i ako vam je prijatelj (pa zato uopšte slušate njegovo bulažnjenje), pre ili kasnije poželite da odalamite, onako vaspitno. Ili da ga ložite da bi još više lupetao, ako su vam takve sklonosti, samo što ćete u tom slučaju završiti smoreni neprekidnom paljbom.

Spas 3, Isidora Bjelica. Na jednom mestu, sakupljeni podaci i lična iskustva iz prethodne dve knjige, uz inteligentnu ogradu da, ako ste bolesni, savet potražite od lekara; u knjizi je navedeno šta je autorka isprobala i kakvo je to dejstvo imalo na nju (uz, recimo, pominjanje doktora koji je neke izlečio od autizma), ne šta svako treba da radi u slučaju bolesti.

Voleti i umreti na Karibima, Isidora Bjelica. Uz ovakav naslov, očekivali biste nekakvu limunadicu smeštenu u egzotične zemlje; egzotičnih predela ima, no, knjiga je iznenađujuće morbidna (obratiti pažnju na umiranje u naslovu). Meni to nije mana, ali bi nekog moglo neprijatno da iznenadi.

Orlovi ponovo lete, grupa autora. Ovo bi trebalo da budu priče o detinjstvu, u duhu Ćopićevih Magarećih godina. Priče jesu o detinjstvu (sem jedne koja je detinjasta, ali nije o deci; no, razlog za to je što je urednik smatrao da čitaoce treba upoznati sa delima tog prerano preminulog autora, a ovaj, izgleda, ništa o detinjstvu nije napisao), ali me na Ćopićeve knjige nije podsetila nijedna (naravno, tu bi moglo da bude do mene).

Nevezano za Ćopića, izbor je prilično šarolik, i može tu svašta da se nađe.