Bajkovito

U drugom delu moje zbirke priča "Mačji snovi" nalaze se bajkoviti tekstovi, i postavljeno mi je pitanje šta je bila inspiracija za njih, otkud bajke.

Inspiracija nisu bile toliko bajke koliko neke obrade bajki. Najpre, tu je Krvava odaja Anđele Karter, delom kao inspiracija samom pristupu poigravanju bajkama, delom inspiracija za određene priče; "Šare zmajeve neveste" je inspirisana "Tigrovom nevestom", i tu se u rešenju slažem sa Karterovom, dok mi se rešenje "Vukodlaka" nije dopalo, pa je nastala "Vučja priča", znatno vedrija od "Vukodlaka". Na nastanak "Vučje priče" je dosta uticao i predivni Džordanov film The Company of Wolves. I dalje pamtim: I'm sorry. I never knew a wolf could cry.

Ideja za "Kraljičinu priču" potiče od Gejmenove Snow, Glass, Apple. Gejmenova priča mi se više dopada.

U priči "Bratac Ivica i sestrica Marica" je primećen uticaj Barkera, pretpostavljam njegove priče "Bluz svinjske krvi". Nije mi pao na pamet dok sam smišljala priču; zamislila sam je kao priču o devojčici poremećene percepcije koja za prase misli da je njen brat (to je na samom početku, nije spojler), a ostatak je logično usledio, ili je to bar neka moja logika. No, moguće je da je ova odlična Barkerova priča uticala na mene, mada je postojala i snažna scena sa gladnim svinjama u romanu Hanibal Tomasa Harisa, scena koja je na mene ostavila čak i jači utisak nego Barkerova priča. U vreme kad sam završavala tu priču bila sam u Hrvatskoj, i u naletu inspiracije za poigravanje bajkama napisala sam i "Pepela, drvo, princ i golubice", "Šare zmajeve neveste", "Plameni sjaj" i "Glad".

Ideja za "Glad" potiče iz anime Pet Shop of Horrors; ko je gledao epizodu sa sirenom, prepoznaće. Pet Shop of Horrors toplo preporučujem svima, i žao mi je što su urađene samo četiri epizode.

Priča "Šumski kralj" je zamišljena davno, dok sam posmatrala goblen koji je nekada imala moja baka, a koji je prikazivao jesen.

"Usnula lepota" je prvobitno pisana za jedan od konkursa za najkraću kratku priču; ideja mi je pala na pamet dok sam smišljala šta bih vrlo kratko mogla da napišem.

"Vitez, princeza i zmaj" je prvobitno napisana na engleskom. Englesku verziju sam izgubila, pa sam priču iznova napisala na srpskom. Svojevremeno je pisana da odgovori na mesečni izazov na Writers BBS Forums; tema izazova su bili zmajevi. To je jedna od prvih priča koje sam napisala na engleskom, i bila sam ponosna kada je jedna od mladih učesnica foruma izjavila da ju je priča vratila u vreme vrtića, dok im je vaspitačica pričala bajke.

"Baka"... Za tu priču sam čula da ljudima liči na nešto što bi napisala Anđela Karter, da je potpuno nepotrebno prepričavanje bajke "Ivica i Marica", da podseća na pisanje O'Henrija, čula sam i jedno: "Lele..." U vreme pisanja, ništa mi od toga nije palo na pamet, premda jesam čitala i Anđelu Karter i O'Henrija, naravno da mi je i bajka poznata... Priča je pisana za jedan od konkursa sajta Art-Anima, počelo je od kuće obrasle puzavicama na koju samo deca obraćaju pažnju, i još i više od toplog mirisa kolača vezanog i za kuću i za baku koja ih je pravila, a dalje se nastavilo mojom uobičajenom logikom.

Onima kojima se takva logika, neki je nazivaju uvrnutom, neki morbidnom, dopada, mogla bi se dopasti i zbirka.