Kao što rekoh, 3 knjige.
Ciganin, ali najljepši, Kristian Novak,
Književna radionica Rašić. Prva knjiga koju sam pročitala ove godine, i ako će takav da bude i ostatak, sjajno! Načitaću se odličnih knjiga.
Ovo je, u neku ruku, krimić. Ne teče baš kao krimić, mada ima i zločina koje treba rešiti (i nekih koji su u današnjem društvu nerešivi, i stoga su znatno gori). Takođe su tu i migrantska kriza, i romsko pitanje, i kritika društva (u suštini globalnog, ovde je makrokosmos preslikan u mikrokosmos) u kome nema čak toliko veze ni gde ste rođeni, ako ste rođeni i odrasli u teškom siromaštvu i u bednom okruženju, izvući se odatle nećete, ne zadugo, ne zaista, možda će na neko vreme izgledati kao da ste uspeli, al' ništa od toga, kaljuga vas vuče nazad. A i ako niste potekli iz krajnje bede, opet ćete se suočiti sa gomilom problema, i gomilom kompromisa koji vam se uopšte ne dopadaju.
A to je samo deo.
Tu su i likovi od kojih kao da neke lično znate jer ste išli s njima u osnovnu školu, tu je unekoliko poetičan stil koji olakšava čitanje (u emotivnom smislu, međumurski i romski dijalekti mogu da zbunjuju dok ne shvatite da ne morate da razumete svaku reč i da ćete objašnjenja onog bitnog dobiti) o teškim stvarima i istovremeno čini da udaraju još jače, tu je suvereno vođenje radnje kroz četiri narativna toka koji se do kraja sjajno prepletu i dopune, tu je...
Tu je sjajna knjiga koju treba da pročitate.
Besan - priče za besanu noć, grupa autora,
Slovensko slovo. E, ovo je stvarno nezgodno za opisivanje, em zbirka horor priča desetoro mladih (ili, ako hoćete, bez velikog opusa za sobom) autora iz regiona, em sam je čitala posle majstorski napisane knjige
Ciganin, ali najljepši.
Neću da ih poredim, naravno, bilo bi besmisleno. U svakom slučaju, sve pohvale za autore koji su rešili da zajedničkim snagama objave knjigu.
Elem, kako to obično ide sa ovakvim zbirkama, ima tu priča koje će vam se dopasti manje, ima onih koje će vam se dopasti više, ima i prilično ambicioznih priča (pozdravljam ambiciju, samo napred) autora čije zanatsko umeće još uvek ne može sasvim da isprati tu ambiciju, ima interesantnih ideja... I, nadajmo se, imena o kojima ćemo sve više slušati.
Za one koji prate skorašnju domaću produkciju novijih autora, svakako vredi.
Alien Virus Love Disaster, Abbey Mei Otis. Još jedna sjajna knjiga, mada bi je možda trebalo čitati polako (što ja, naravno, nisam uradila). Zbirka priča, nekad naučna fantastika, nekad nešto drugo (uvrnuta varijanta magijskog realizma?), junaci su svi u prilično lošem položaju koji ne pokazuje nakanu da se popravi, plus su svi sa strane nekada krupnih događaja (tipa klimatske promene, kataklizme, i tako to), i uglavnom pokušavaju nekako da prežive. Nema tu velikih gestova ni velikih poduhvata ni veličanstvenih ljudi, tu su mali ljudi koji bi da ne izgube posao (koji nije nešto, al' je bolje nego da ga nema), da požive još malo uprkos tome što im je lokalna fabrika uništila zdravlje i leka nema, i sve vreme su mi delovali nekako pasivno, kao da se ništa ne dešava (a dešava se, i te kako, nego su oni zaglavljeni tu gde su i to im je to). I sve je oneobičeno i često je uvrnuto i jezik je varljivo jednostavan, a zapravo stilizovan i vrlo, vrlo precizan. Autorka odlično zna šta hoće i kako to da postigne, i to i radi.
Preporuke za ovu knjigu, al' bi vam možda bilo pametno da je čitate u malim dozama, inače ume da bude deprimirajuće (dok vas dobre priče vuku da čitate dalje).
Toliko za danas (uspela sam da o pročitanom u januaru ne pišem u martu, ura!), ne znam još koliko će pročitanih knjiga biti u februaru. Svakako jednocifren broj.
